IGOR BESERMENJI: Vučje doba

23 Dec 2015

Kad maskote i nasilnici marširaju Vojvodinom

Nikada organizovane posete i manifestacije u aranžmanu Srpske napredne stranke u Novom Sadu i ne mogu izgledati drugačije od loše izvedene priredbe. Duge kolone autobusa, komšija kaže da je brojao do 15 iz pravca Beograda pre nego što je odustao od daljeg brojanja, okupljanja ljudi koji nikakve veze nemaju sa Novim Sadom, eksplozivna a prazna premijerova retorika, potplaćivanje ljudi da slušaju ono što ima da se pogleda i čuje, ubeđivanje penzionera iz Grocke da ustvari idu na ekskurziju do Petrovaradinske tvrđave. Sve je to cirkus laži koji SNS organizuje samo u službi afirmacije nezdrave količine moći oličene u jednom čoveku, za kojeg mi je jedan moj poznanik nedavno, sasvim ubeđen u neminovnost „Vučisrbije“, rekao da će „vladati dugo kao Tito.“

U tim priredbama naprednjaka, najtragikomičnije je upravo to što se organizuju u Novom Sadu. Sav taj trud služi samo tome da bi sutra u Informeru izgledalo kako su Vučić, Mirović i „ex-naša Maja“, prihvatljive političke ličnosti većini građanki i građana Novog Sada i Vojvodine, iako smo svi potpuno svesni da to nije tačno. U tim priredbama ima i nečeg, ipak, mnogo goreg i opasnijeg. One su otvorene, velike manifestacije koje služe tome da se opravdaju i čak podstaknu lokalni, svakodnevni i mali perfidni koraci koje naprednjačka mašinerija pravi širom Vojvodine, ne bi li u potpunosti bila sigurna da će okupirati Vojvodinu kada dođe vreme za pokrajinske izbore. Demonstracija Vučićeve moći na velikoj bini u Novom Sadu je apel za njegove male sledbenike po Vojvodini da nastave da sprovode svoje metode dok se, po svaku cenu, ne osvoji poslednji nivo vlasti „slobodan“ od toga da bude i sasvim pod budnim okom rejting-majstora i režisera najmasovnijeg i najbrutalnijeg rijaliti šou programa u Srbiji, Aleksandra Vučića.

Dok pišem ovaj tekst, slušam u vestima kako je Vučiću porasla popularnost kod visokoobrazovanih mladih Beograđana. Iako dajem veoma male šanse tome da je ovaj podatak istinit, dobro je to što ovakvu vest Vučić nikada neće, ni teorijski, dobiti bude li se istraživanje sprovelo među mladim i visokoobrazovanim Novosađanima. Pošto on to zna, pošto zna da sve što on i njegova stranka predstavljaju nikada neće biti ni blizu prihvatljivo građanima Novog Sada i Vojvodine koliko je u nekom trenutku bilo prihvatljivo stanovništvu iz ostalog dela države, onda je krajnja solucija uvek da se odjednom i bez realnog povoda organizuje manifestacija bahaćenja stranačkih poltrona ulicama grada, koji pristaju, zbog svojih sitnih interesa, da budu večita scenografija te opasne igre zvane Vučićeva Srbija. Vučić, odlukom da bez potrebe u ovom trenutku organizuje jedan takav skup u Novom Sadu (a nije prvi put), gde je najslabiji i samim tim najspremniji da se služi svim sredstvima dok ne stigne do pirove i na silu stečene pobede, na toj bini predstavlja alibi za njegove lokalne saradnike da nastave da sprovode izborno nasilje, zastrašuju i potkupljiju, da rade sve ono što su radili i do sada, ne bi li se po bilo koju cenu naprednjaci našli u ulozi kreatora buduće politike u Vojvodini. Njegovi saradnici nemaju luksuz da budu premijeri, pa su njihove predizborne i izborne metode transparentnije, jednostavnije i vidljivije. Samo održavanje takvog skupa predstavlja psihičko nasilje nad određenim delom stanovništva, u ovom slučaju Novosađanki i Novosađana, jer se organizuje kad mu vreme nije, bez stvarnog povoda i na sasvim pogrešnom mestu. Drugo, jedna od maskoti moralnog sunovrata parlamenta Republike Srbije, naprednjak Zoran Babić, upravo je poziv određenog dela opozicionih stranaka da se razgovara o izbornom nasilju i potrebi za fer izborima, nazvao „crtanim filmom“. Drugim rečima, lokalni naprednjaci i drugi korisnici privilegija dobijenih od Vučićeve elite, koja mu je u službi toga da on može nesmetano i svojevoljno da tumači značenja demokratije, instutucija, izbornih pravila i slobode medija, izgleda da nemaju želje, mogućnosti a nažalost ni realnih potreba da se odupru primerima i porukama koje im svojim ponašanjem šalje partijsko rukovodstvo.

Deo te novosadske priredbe u petak bila je i policija. Na svakom koraku i u punoj pripravnosti. Verovatno su čuli ko su glavne uloge u priredbi, pa znaju da će kad-tad imati posla sa njima. Međutim, ako ništa drugo, ovog puta su autobusi barem otišli tamo odakle su došli. Kada budu dolazili sledeći put, hteće vlast, hteće da ostanu. Treba zamoliti premijera da prestane da daje naloge ili bude alibi svojim članovima da biju, ucenjuju i potplaćuju građane Srbije zbog izbornog glasa. Ili ga zamoliti, ili ga – pobediti na izborima.

(Autonomija)