IGOR BESERMENJI: Vojvođanske Končite

13 May 2014

Ko kaže da vetrenjače neće pasti

Kada odaberete da budete slobodni i da se izjašnjavate onako kako želite, pa još kada se osećate Vojvođaninom, onda postoji nekoliko predrasuda s kojima se suočavate. Mnoge su gluposti i besmislice koje ćete čuti, a ovo su samo neke od njih:

1. „Ti mrziš Srbiju i Srbe.“ Odavde, da se ne lažemo, sve počinje. Ovako vas vidi prosečan građanin Srbije koji se gnuša autonomaša, republikanca, ma svakog ko na bilo koji način izražava svoju privrženost Vojvodini. Kao umišljenu i prodanu dušu, izdajicu bez mozga koja ne poštuje tradiciju, korene i istoriju, već puzi k’ zapadu moleći da bude poslednji izdajnik ideje o velikoj Srbiji. Znam kako ovo zvuči, ali to je vaš profil u njihovim očima. „Njihovim“ znači – svi oni koji bi vas ubili da mogu ili u najmanju ruku oterali odavde. „Odavde“ za nas znači prvenstveno iz Vojvodine, za njih isključivo iz Srbije. Oni malo finiji vas trpe, ali samo dok ćutite o svojoj ideji u četiri zida ili dok su sigurni da, nažalost, i dalje predstavljate manjinu. S tim u vezi, trebalo bismo i mi da počnemo da organizujemo neku paradu ponosa jednom godišnje kada već niko ili malo ko želi da nas sluša. Retki su, ali zaista retki neistomišljenici koji razumeju vašu borbu kao legitimnu i s kojima možete pristojno razgovarati a da vas u nekom trenutku ne pogledaju popreko. Upoznao sam i nekoliko takvih, ali su zaista retki. Uglavnom, ovo ćete najčešće čuti. To što mi je majka Srpkinja i što mi je polovina familije poreklom sa juga Srbije, nije nimalo važno. Ne. Sumnja je dovoljna i alarm se pali već na pomen prezimena, a ustvari ste samo dete različitih kultura. Vojvodine. I ne mrzite nikoga, a ponajmanje svoju porodicu i svoje poreklo. Ali, džabe.

2. „Sve ovo radiš za pare.“ Od toga da ste američki plaćenik, da vam „trpaju pare u džep“ da se autonomašite i širite separatističke ideje do toga da imate nekakav zadatak koji ste dobili od „domaćih izdajnika“. Zadatak „sa strane“ ili „iznutra“, kako god, sve ovo radite za pare. Nema principa, nema ideja, nema istine. Samo pare. To što mnogi među njima žive bolje od vas nije uopšte važno, kao ni to što su mnogi među njima za razliku od vas zaista na platnom spisku određenih organizacija koje izražavaju svoju netrpeljivost ka ideji vojvođanske autonomije. Zapravo, vi možda niste ni na čijem platnom spisku, a oni jesu. Ali, mora da novac dobijate na ovaj ili onaj način, nešto mora da ima, neka teorija zavere, nešto što se valja iza brda. Još manje je važno što ne znaju ništa o vama. Vi ste na tajnom zadatku i imate pare. Oni imaju samo pare i za razliku od vas nisu izdajnici. Velika razlika. U njihovim glavama.

3. „Ti si Čankolizac.“ Ako ste uz sve to i član stranke, pa ste još i član Lige socijaldemokrata Vojvodine, od ovoga nećete pobeći. Kako je Nenad Čanak za veliku većinu ljudi u Srbiji sinonim za pojam „Vojvodina“, onda je ovo najčešći epitet kojim ćete biti počašćeni. Da stvar bude gora, napadaće vas i mnogi koji su privrženi ideji Vojvodine. Živeli oni severno ili južno od Dunava, iz njihove perspektive, Čanak vam je isprao mozak. Svoj nemate. Jer, oni to jednostavno znaju.

4. „Ti si separatista“. Ova optužba je možda najtužnija, jer pokazuje koliko elementarno neznanje poseduju mnogi koji su protivnici ideje vojvođanske autonomije. Za njih je Vojvodina=Autonomija=Separatizam. Ni osnovne razlike o pojmovima i suštini ne poznaju, ali će se uvek naći dovoljno hrabrima da vas okarakterišu kao separatistu. Nažalost, dozvoliću sebi da procenim da ni velika većina Vojvođana ne razume šta je autonomija. To je veliki problem i njegovi koreni se, moram priznati, nalaze na nekoliko strana. Kako kod građana nezainteresovanih za sopstveno društvo i zajednicu, tako i kod onih koji se Vojvodinom bave a nisu uspeli u tome da za sve ove godine Vojvođanima objasne šta je Vojvodina, šta je autonomija, a šta separatizam. Ili je, možda, tačno ono što je za života rekao gospodin Mirko Đorđević a to je da se sve već zna ali da nema ko o tome da čita?

Ima još bisera vojvodinomrzaca, ali ovi su im najčešći. Što se pre pomirite sa tim da su ovo vaše polazne tačke, to ćete lakše nastaviti svoj put. Jednostavno, ne može drugačije i neće biti drugačije. Ovako oni vide stvari, a mi smo tu da svojim primerom dokažemo da nisu u pravu.

I za kraj, ne mogu a da se ne osvrnem, iako nema direktne veze sa Vojvodinom, na pobedu „bradate dame“ iz Austrije na ovogodišnjem Eurosongu. Nisam pratio tok takmičenja, ali čim sam čuo da pobednica ne brije bradu pa da je još i transeksualac simpatičnog imena Končita u pitanju, znao sam kako će vaskolika srpska javnost da reaguje. Čitam na online izdanju „Blica“ kako je ruska publika Končiti dala čak osam od dvanaest poena, dok je žiri te zemlje dao nula bodova, a neki zvaničnici tražili i da se zabrani prenos takmičenja u Rusiji. To je taj cinizam kojem je i Srbija sklona, a bome, i Vojvodina. Poenta je u tome što hoću da kažem da upornost ne poznaje granice. Končita je pobedila, uz sve otpore na koje je sigurno naišla na tom takmičenju. Naravno, zar treba reći da su prema neimenovanim a bliskim izvorima naših dežurnih homofoba, vojvodinomrzaca i uopšte – mrzitelja svega što im je nepoznato, neki lobisti sigurno obavili posao za Končitu? Pa da, ista je to ekipa koja u svemu vidi teoriju zavere, a nikada želju određenog dela ljudske populacije da se ostvari ideal slobode pojedinca kao vrhunski, konačno. Nismo dakle ni mi mnogo drugačiji od Končite, u istom smo sosu. Samo što neki od nas ipak briju brade. Borimo se sa vetrenjačama, ali i one jednom moraju pasti. Ko može da tvrdi da je nemoguće?

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!