IGOR BESERMENJI: Vladavina najgorih

06 Mar 2015

Zajednička sramota novosadske vlasti i Novosađana

Kako vreme prolazi, tako je sve izvesnije da će ova sramotna i preko noći sklepana, polupokupovana na jesenjoj rasprodaji, neprincipijelna, nesposobna i banditska novosadska vlast sastavljena od ko zna koga sve ne, dočekati sledeće redovne lokalne izbore u Novom Sadu. To me dovodi do pitanja da li je sve sa nama u redu. Sa njima baš ništa nije, ali šta je to sa Novosađanima koji su tako olako rešili da otrpe ovako nešto četiri godine kao da su u pitanju četiri dana?

Sve gafove, baljezgarije i gluposti koje je Treća Srbija-SPO-DDD novosadska vlast, potpomognuta najprecenjenijom partijom u Srbiji i novosadskim SPS-om u fazi raspada i ko zna kim još, napravila za ove dve i po godine, nije moguće pobrojati na jednoj stranici teksta. Podsetimo se samo nekih: 0 (nula) investicija, smena direktora Kulturnog centra zbog latinične table, pa dolazak cenzora Andreja Fajgelja na isto mesto, poćiriličavanje u autobusima, ubrojčavanje, raspodela sredstava za kulturu nepoznatim i tek osnovanim organizacijama i zavičajnim udruženjima, finansiranje CD-a muzičara Trkulje od strane JKP „Informatika“, zloupotreba službenih vozila gradskih preduzeća tokom izbora za mesne zajednice, skandalozna imenovanja neadekvatnih kadrova na odgovorne funkcije u gradskim preduzećima i ustanovama, afere lokalnih stranačkih funkcionera, bahaćenje u saobraćaju, nebriga o stanju novosadskih ulica i zelenih površina, nebriga o narušenom stanju bezbednosti u gradu, nikada zapušteniji i prljaviji Novi Sad, navala partijskog zapošljavanja u javnim preduzećima preko svake mere, zastrašivanje istih tih radnika… Ima toliko toga da je nemoguće svega se setiti, a sigurno je da mnogo toga i nije poznato javnosti. Ima toliko materijala koji bi naizgled trebalo da garantuje poraz ove vlasti na narednim izborima. Ali, dešavale su se u Srbiji i jednako tužne, pa i gore stvari u prošlosti, poput pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, da bismo bili uvereni u takav rasplet, što zahteva dobru pripremu za ono što predstoji.

Prema pisanju lokalnih medija, nakon raskola u lokalnom SPS-u i međustranačkih sukoba i dogovora, aktuelni predsednik novosadske Skupštine Siniša Sević biće zamenjen kadrom Jedinstvene Srbije. Dakle, stranka Dragana Markovića Palme, koji je češće viđao afričke žirafe nego Novosađane (nije da mi je žao zbog toga), ako se ova vest pokaže tačnom, mogla bi da dobije predsednika Skupštine Novog Sada. Moje pitanje je da li će režimski mediji koji se ovih dana utrkuju da nas izveste o nekakvim istraživanjima po kojima SNS i pored bušenja ionako već plitkih građanskih džepova nije bila nikad popularnija, a DS navodno na čitavih 3 posto podrške građana, što se kosi sa zdravim razumom, sa istim entuzijazmom i posvećenošću da istraže koliku podršku uživa Palmina stranka u Novom Sadu? Zatim da isto to istraživanje ponove i kada je reč o popularnosti Treće Srbije, DDD i sličnih koji su preko noći nikli u zabitima novosadskim tokom zakulisnih dogovora i najednom postali gospodari Novog Sada, a da građani nisu znali ni o kome se tačno radi. Zatim da sa istom posvećenošću i istim trudom istraže o tome koliko listića je na prethodnim izborima u Novom Sadu bilo zaokruživano posebnim bojama i zašto? Da se ne zaboravi istražiti ni to ko su bili ljudi s plavim kačketima koji su uoči izbora za mesne zajednice pre godinu dana tumarali u blizini više izbornih mesta. Konačno, da se otkrije, kojim je to tačno delima i dostignućima Tomislav Bokan u rekordno kratkom vremenu očarao Novosađane koji mu daju podršku a da prethodno ništa nisu znali o njemu? Hoće li isti ti novinari i mediji s jednakom detaljnošću hitro istražiti sve ove teme? Ili je tema samo Bojan Pajtić i njegovih navodnih 3 procenta podrške koje uživa? A ako je SNS tako jaka i moćna, a zašto je i dalje pad DS-a tema kojom se državno glasilo Informer služi kako bi stavljalo ukrase na sve te sjajne poteze srpske vlade? Čemu to sve?

Evo, ima dovoljno, veoma sličnih, „cenzusnih“ tema. Istražite koliku podršku tačno među Novosađanima uživaju DDD, Treća Srbija, SPO, dakle stranke koje danas upravljaju Novim Sadom, ali samo pazite da zaobiđete javna preduzeća prilikom anketiranja, kako biste bili barem malo objektivniji i precizniji sa rezultatima u odnosu na one koje nam dajete kada je podrška Demokratskoj stranci u pitanju. Ispada da će još malo čak i stranka Bogoljuba Karića da ima veću podršku od DS-a. Tu dolazimo do pitanja, a šta je s nama? Skoro da se osećam krivim, jer živim u Novom Sadu, što ova novosadska garnitura ima izglede da ostvari pun mandat, a da ni dva dana, da je pravde i razuma, nije smela da sastavi. Ovde su trebali biti organizovani protesti građana, maltene svakodnevno, još od smene Aleksandre Jerkov i Igora Pavličića u septembru 2012. godine, ili makar od prvih poteza aktuelne vlasti. Kako biti siguran da i posle 2016. nećemo slušati o navodnim kupovinama glasova pa posle tri dana sve zaboraviti i pomiriti se sa činjenicom da je danas u Novom Sadu normalno i prodati i kupiti glas, i prodati i kupiti koalicionog partnera? O tome gotovo da se više i ne govori u Novom Sadu. Suđenje Tomislavu Bokanu za navodnu kupovinu glasova 2012. odloženo je za maj. Ta vest stara je već nedelju dana i nisam primetio da je iz Novog Sada bilo oštrije reakcije tim povodom ili da je tema makar dobila još jedno veštačko disanje.

Pošto je mesto predsednika Skupštine Grada očigledno moguće ponuditi na pijaci kome bilo, da li to znači da Novosađani treba da očekuju da će u budućnosti imati i gradonačelnike za koje do juče nikada nisu čuli? Da li to šaljemo poruku budućim kupcima glasova da smo i gradonačelničko mesto spremni da damo za 2.000 dinara?  Možda sada ne možemo da promenimo ništa, ali možemo da pokažemo da nećemo dozvoliti da posle narednih izbora dobijemo iste „čudnovate“ rezultate pa da trpimo, jer smo se privikli da je ovo postao jedan čudnovati grad. I to tako što ćemo o tome da govorimo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!