IGOR BESERMENJI: Tišina koja govori dovoljno

09 Apr 2018

Bezmalo tri meseca od ubistva Olivera Ivanovića

Šta istinski misle o Srbima koji žive na Kosovu, naprednjaci su pokazali, između ostalog i svojim odnosom prema Oliveru Ivanoviću u nedeljama pred kosovske izbore oktobra 2017. godine. Svakodnevne prozivke i kampanja protiv Ivanovića bile su žešće u Beogradu nego što bi ikada bile u Prištini. Osim toga, tišina koja je povodom njegovog ubistva zavladala u Beogradu samo nekoliko nedelja nakon što su se navodno svi potresli i iskreno žalili, sama za sebe je rekla dovoljno. Đurićeve šake u zavojima i danas su tema beogradskih vlasti.

Danas se njihovo suštinsko nepoštovanje kosovskih Srba pokazuje time što nemaju sramote, pa od Rade Trajković, predsednice Evropskog pokreta Srba sa Kosova, prave svog najnovijeg političkog neprijatelja.

Da je tako, dokazuje se višednevnom kampanjom protiv Trajković koju vode režimski mediji Pink i Informer, a – jasno – po diktatu vladajuće stranke. Neka niko ne pomisli kako je njena nekretnina u Beogradu odjednom i slučajno postala tema režimskih medija – da je bila toliko sporna, ne bi čekali 16 godina da se njom bave.

Naime, Trajković je pre nekoliko dana izgovorila ono što lideru naprednjaka, srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću, nikako ne prija – da on gubi autoritet među Srbima na Kosovu. Ona je u februaru ove godine podsetila i na detalje koji su prethodili Ivanovićevom ubistvu, između ostalog i to da je BIA imala informacije o tome ko mu je pretio, a koje im je dao Oliver Ivanović lično. Isto tako, kao neko ko dobro poznaje situaciju na Kosovu, rekla je i da su Albanci slabo upoznati sa situacijom na severu Kosova, jer je ona dominantno kontrolisana od strane srpskih struktura koje polažu račune Beogradu. Dakle, nije teško sabrati dva i dva i razumeti zbog čega je Rada Trajković naprasno postala glavna tema Pinka i Informera.

Oštra reakcija medija možda govori i da medijski nastupi Traković još više brinu one oko Vučića, prvenstveno deo njegovih ljudi koji, udobno zavaljeni u svoje ugaone garniture u Beogradu, žive i održavaju svoje političke karijere na dramama kroz koje građani svih nacionalnosti na Kosovu prolaze. Jednom godišnje zakupe voz i od odlaska na Kosovo naprave opštu feštu na kojoj samo još trubači fale. Eto, to je njihov patriotizam – kič i blam, ali to nije ništa novo.

Otuda, prilično je licemerno da se od Marka Đurića, koji se na Kosovu pojavljuje u praznicima, tragedijama i predstavama, zbog jednog sumnjivog hapšenja pravi žrtva u očima građana Srbije, dok se napadaju pojedinci koji svakodnevno dele sudbinu ljudi koji na Kosovu žive. Najpre Ivanović, a sada i Trajković. Napadi naravno ne stižu iz Prištine, nego iz Beograda, što je i sramotno i indikativno.

Istovremeno, Marko Đurić u prazničnoj poseti Kosovu sinoć je izjavio kako su Srbi „slobodoljubiv narod“, što je u najmanju licemerno reći kada se upravo politikom onih iz Beograda koje predstavljate kada siđete dole, Srbi koji su ostali na Kosovu već decenijama drže neslobodnim, odnosno instrumentalizovanim.

(Autonomija / foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!