IGOR BESERMENJI: Svi za Evropu, Evropu ni za šta!

20 Mar 2014

Malo optimizma u moru pesimizma

Građanke i građani su jasno, nedvosmisleno i konačno 16. marta rekli NE svim strankama koje su godinama unazad neumorno propagirale antievropske vrednosti, otvoreno se zalagale za samoizolaciju, a neke i za potpuno sumanute vrednosti. Tako bar formalno stvari stoje! Sve one ostale su daleko ispod cenzusa. U diskusiji od pre nekoliko dana sa prijateljima konstatovano je da su izrazito desničarske stranke taktički skroz pogrešno procenile svoju ulogu i mogućnosti na ovim izborima, jer takve kakve su, po mom ubeđenju, sa svojim štetnim i destruktivnim idejama, rasparčale su svoje, a kako se pokazalo, ionako siromašno glasačko telo. Naravno, ovakav rasplet događaja kada su „nikad-napred-uvek-nazad“ stranke u pitanju, može samo da predstavlja dobru vest. Tako je jedna dobra vest u mom shvatanju zasenila sve ostale, pretežno loše vesti, koje su obeležile 16. mart.

Pa ipak, slušajući analize i opipavajući puls javnosti na društvenim mrežama (kada je već jasno da su „botovi“ i „trolovi“ obesmislili „komentarisanje“ vesti na mnogim internet portalima) odjednom se da čuti, i to od mnogih, kako je Vojislav Koštunica „možda bio nazadan“, ali je i takav kakav je „bio jasan“, „dosledan“, dok „od ovih drugih ne znamo šta možemo da očekujemo“. Moj odgovor je: NE, nema bolje vesti od te što DSS, SRS i slične stranke nisu prešle cenzus. Odakle sada odjednom taj nalet emotivnog odnosa prema padu jedne izrazito desne politike gde bismo bili „neutralna država“ (sa ipak jednom specijalnom kancelarijom za odnose sa Rusijom – toliko o neutralnosti), ne znam, ali tu tezu „da su bili bolji od pobednika izbora jer su makar bili dosledni“ ne mogu da prihvatim, jer niko ko se zalaže za konačni iskorak Srbije sa margine svetskih dešavanja u civilizovan svet, ne može pri zdravom razumu tako nešto ni da pomisli. Dakle, anti-EU stranke dobile su jasnu poruku na ovim izborima, a jedina politička odluka zbog koje mogu da čestitam Vojislavu Koštunici jeste odluka o neopozivom podnošenju ostavke na mesto predsednika stranke. Kada sam imao 10 godina (2000. godine) fotoreporter jednog novosadskog dnevnog lista fotografisao me je u prvom redu političkog mitinga na kojem sam aplaudirao sa roditeljima „promenama“ koje nam donosi Vojislav Koštunica okićen bedžom na kojem je pisalo „Koštunica“. Kakve su bile te promene i kakvi su rezultati istih, opšte je poznato. I mada poznajem nekoliko lokalnih DSS-ovaca, i mogu reći da nisu loši momci, ne mogu a da ne pomislim: „E, pa bilo je vreme.“ Na kraju svega, a kao konačni udarac Koštuničinoj politici u jučerašnjem „Danasu“ čitam o tome kako je DSS ponovo trijumfovala u opštini Bosilegrad, a koju vodi kadar DSS-a Vladimir Zaharijev i koji po sopstvenom priznanju već 13 godina ima bolju komunikaciju sa Briselom nego sa Vladom Srbije, te u svojoj opštini vodi proevropsku politiku uprkos potpuno suprotnim političkim uverenjima svoje stranke. „Iako programski DSS zastupa konzervativne stavove i protiv je članstva Srbije u EU, Zaharijevu i njegovim saradnicima ne smeta da realizuju projekte prekogranične saradnje sa susednom Bugarskom i obezbeđuju sredstva iz evropskih pristupnih fondova”; piše jučerašnji “Danas”. Dakle, Koštunica je u sopstvenoj stranci sve vreme imao jedinu uspešnu alternativu koju ili nije umeo, ili nije želeo da vidi, jer dotični Zaharijev sa svojom promišljenom politikom nezavisnom od političkih ubeđenja vrha DSS-a već godinama očigledno uspešno vodi opštinu na čijem je čelu, čim ga komšije već 13 godina biraju za svog lidera. Valjda nema veće lekcije od ove za gospodina Koštunicu.

I konačno, a pre nego što se nastavi postizborna groznica u vidu sastavljanja najpoželjnije koalicije, možda bi kao zaključak onog što smo videli do sada a zaključno sa 16. martom moglo da se kaže sledeće: “U međusobnoj borbi ega, oba takmičara gube.”

Ovo poslednje, naravno, ne važi za gospodina Koštunicu. On je platio cenu jednoj politici koja je, makar na neko vreme, zaključana u poslednjoj fioci srpske politike. Ipak, bilo bi krajnje naivno i nerazumno zauvek otpisati šanse prodesničarskih ideja od kojih su neke i desnije i daleko opasnije i destruktivnije od politike Vojislava Koštunice. Koliko će one rasti u vremenu pred nama, umnogome će zavisiti i od politike koja će se voditi u narednim godinama, pa je zato od izuzetne važnosti da ona bude promišljena, pametna i nadasve, iskreno proevropska.

Što se tiče nas iz “severne srpske pokrajine”, odmora neće biti. Vojvodina ostaje naš glavni zadatak i vrlo brzo, brže nego što smo i očekivali, na redu ćemo biti i mi. Da glasamo. I da radimo. Da bismo bili – “VOJVODINA!”

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!