IGOR BESERMENJI: Strah u lazarevačkoj biblioteci

14 nov 2018

I ova diktatura se, kao i svaka druga, najviše plaši neukroćene slobode

Malo je toga ostalo neotkrivenog kada je reč o mehanizmu rada ove vlasti, pa ipak, bilo je neprijatno koliko i šokantno videti kako izgleda do kraja ogoljeno lice današnje Srbije, a oličeno u pojavi direktorke lazarevačke biblioteke „Dimitrije Tucović“, Jasmine Ivanković, pred kamerama N1 televizije.

Ako ste se pitali kako izgleda strah od odmazde diktatorskog režima s kojim svakodnevno žive milioni građana u državi okupiranoj od jedne političke stranke, onda pogledajte lice Jasmine Ivanković dok odgovara na pitanja novinara Miodraga Sovilja, a u vezi sa uklanjanjem izložbe karikatura Dušana Petričića i Predraga Koraksića Koraksa iz pomenute biblioteke. Naime, nakon samo par sati, karikature su nestale kao rukom odnesene (bez kao), ne ostavljajući nikakav prostor za nagađanje oko pitanja čija ih je ruka odnela. Bila je to, nesumnjivo, ruka autoritarnog režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, koji se posle šest i po godina haranja Srbijom, sve ogoljenije i brutalnije obračunava sa svima čiji rad, neusklađen sa režimskom politikom, dobije i sekund vremena javne diskusije u malobrojnim slobodnim medijima kakvi su N1 i novine Danas.

Utisak je da se predsednikovi ljudi, iz nekog razloga, više plaše novinara, karikaturista, glumaca i retkih intelektualaca koji se jave da prozbore koju u odbranu građana od režima, nego što se plaše politički organizovanih grupa. Zašto je to tako, nije teško naslutiti – i ova diktatura se, kao i svaka druga, najviše plaši neukroćene slobode delovanja koje ipak ne može biti ni u jednoj političkoj stranci, bila ona poznata i po najvećem stepenu demokratije u svom delovanju.

Otuda i sve više javnih napada na pojedince čiji javni rad nije po meri režima. A, očigledno je (sa)znala za to i Jasmina Ivanković kada je, po rečima novinara, obavila neki telefonski razgovor posle koga očito više ništa nije bilo isto. Nije umela da objasni zbog čega odustaje od izjava za medije, kao ni da pojasni kako je tačno ispolitizovana izložba poznatih karikaturista, a zbog čega je navodno izbio čitav problem, pa je morala biti uklonjena. U jednom trenutku uplašena Jasmina čak i priznaje pred kamerama da politizacije ipak nije bilo, da bi, konačno, kada je shvatila da nema argumenata, ali ni snage da se dalje bori sa pitanjima novinara, zbunjeno prozborila – „Nemam komentar“.

Jer, šta je drugo Jasmina Ivanović i mogla da uradi? Svakako, mogla je da se ogluši o taj nekakav zahtev koji je očigledno stigao sa druge strane slušalice, ali onda bi nesumnjivo bilo i posledica – po nju, razume se. Da, mogla je da bira, ali, možda je ovakav nastup Jasmine Ivanković ustvari i korisniji od njenog alternativnog usuda da se otrgne iz čeljusti režima, jer predstavlja svedočanstvo vremenu u kojem živimo. Paraliza, grč i strah. Nemoć i samoodbrana. Bio je to višeminutni prikaz pravog i jedinog rijalitija u kojem zaista učestvuje cela Srbija, prikazan na televiziji N1. To je rijaliti u kojem nema glasanja za izbačene, jer se ime pobednika nikada i ne sme dovesti u pitanje, a Jasmina Ivanković je to, na vreme za nju, (sa)znala.

(Autonomija / karikatura; Corax)

Podelite ovu stranicu!