IGOR BESERMENJI: Srbijom vladaju nepristojni ljudi

"Sramotan javni govor gradonačelnika Evropske prestonice kulture"

Priredio: Igor Besermenji
25. jan 2019

Nekada sam o Milošu Vučeviću govorio kao o čoveku pristojnog ponašanja i nenametljivom, umerenom sagovorniku – pošto ga ne poznajem privatno, to je bilo jedino što sam i mogao da kažem, pored toga što sada znam i da je član najgore stranke na našoj političkoj sceni – one koja proždire sve nenaprednjake i sve što nije u službi naprednjačke agende za Srbiju.

Bio je jedan od mojih najčešćih gostiju (ako ne i najčešći) početkom 2012. godine, dok sam još bio voditelj emisije „Bez cenzure“. Bio je često u emisiji zato što su se bližili izbori i imali su dosta plaćenih termina.

To je bilo nekada. Iz ko zna kog razloga, a možda se radi o virusu koji napada samo one na vlasti, ili ipak samo o nekom naprednjačkom virusu, čije su nam posledice po ljudski karakter i ponašanje već dobro poznate, Vučević je očigledno odlučio da kao gradonačelnik ostavi svoje manire u nekoj od prostorija gradskog odbora SNS-a.

Jer, kako drugačije objasniti poruke koje gradonačelnik Novog Sada piše na društvenoj mreži Tviter, gde čoveka s čijim se javnim radom ne slaže (glumca S. Trifunovića), naziva „ljudskom gnjidom“ i „šljamom“, savetuje mu „lečenje“ i „stručnu pomoć“?

Ni rečnik koji Sergej Trifunović koristi na društvenim mrežama, sasvim sigurno nije primeren za ljude koji bi da se bave politikom. Znam da je u Srbiji politika odveć viđena kao „nepristojno“ okruženje, ali ja odbijam da pristanem na tako nešto i mislim da je zadatak svakog ko bi da bude nekakva alternativa ovoj vlasti, da ne pristane na takvo viđenje stvari.

Slažem se sa novinarkom Jovanom Gligorijević da, nekim od svojih tvitova, Sergej Trifunović najviše štete napravi samom sebi i da bi trebalo dobronamerno mu ukazati na neke od mogućih posledica do kojih može doći zbog tako problematične komunikacije sa javnošću, a koje se neće odraziti samo na njegov društveni angažman.

Pa ipak, ne treba zaboraviti da se radi o čoveku koji je, ne tako davno, bio meta napada najgorih režimskih tabloida i koji zna da se na vlasti danas nalaze krajnje nepristojni ljudi, što iz dana u dan dokazuju, ne samo psovkama i političkom nekorektnošću, već nečim u realnosti mnogo gorim – neljudskim postupanjem prema građanima-neistomišljenicima.

Ali, nije li pozicija Miloša Vučevića, kao nekog ko je već političar, mnogo delikatnija? Za čoveka koji je već na vlasti (sada, već poprilično dug niz godina) i koji je gradonačelnik grada koji će za 2 godine biti „Evropska prestonica kulture“, Vučević se ovih dana javnosti obraća prilično sramotno.

Možda bi, umesto što tvituje o akcijama glumca, mogao više da tvituje o temama koje zanimaju građane koje predstavlja i da se bolje bavi njihovim problemima – možda i da tvitne nešto o „Promenadi“, ili o sve glasnijim pričama građana da se on u Novom Sadu možda i ne pita mnogo, već da odluke donosi neko drugi, najpoznatijeg prezimena Vučić?

A, možda bi Miloš Vučević mogao i da posluša novu Balaševićevu pesmu o Novom Sadu, u kojoj se vojvođanski umetnik pita „Gde je sad onaj lepi grad, doteran i uobražen?“ i da razmisli zbog čega je jedini odgovor građana na to pitanje da slegnu ramenima, uz poneki težak uzdah i „…eh“.

(Autonomija)

Ovaj tekst su finansirali građani u okviru crowdfunding kampanje Spasimo Autonomiju!

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Šefica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga