IGOR BESERMENJI: Srbija ugrožava interese regiona

20 Nov 2017

Dokle ćemo živeti u iluziji da možemo biti prkosni solo-igrač i produžavati vlastitu agoniju?

Neodgovorno mlakim i neubedljivim pristupom o mnogim važnim društvenim i politi?kim temama, pa i temi ?lanstva u NATO-u, ono što se danas smatra opozicijom u Srbiji sau?estvuje u produžavanju agonije u kojoj se država nalazi, paralizovana izme?u sopstvene identitetske krize i uobrazilje, o predodre?enosti da bude ve?iti solo-igra? u ovom delu Evrope koji ?e prkositi objektivnim zajedni?kim interesima celog regiona Zapadnog Balkana. Srbija bi trebala da postane ?lanica NATO-a, i jako je loše što u zemlji nemamo relevantniju politi?ku stranku koja bi takav stav jasno i zastupala.

Sude?i po onome što smo ?uli do sada, dvojica ljudi koji su vi?eni kao lideri opozicione scene kakvu danas imamo, Vuk Jeremi? i Saša Jankovi?, nisu spremni da ispred svojih organizacija budu inicijatori druga?ijeg pristupa i, kona?no, u bližoj budu?nosti i konsenzusa o potrebi da Srbija pristupi NATO savezu. Naravno, da bi do takvog dijaloga i konsenzusa došlo, on bi morao da bude vo?en u druga?ijem okviru koji više ne?e podrazumevati da se u dijalog ulazi po?evši od otklona od teme usled neposrednog negativnog iskustva, koje, iako bolno, ipak pripada prošlom vremenu.

U Jeremi?evom slu?aju, ne možemo re?i da se radi o iznena?enju, imaju?i u vidu njegova stanovišta o spoljnoj politici Srbije, pa i nekim drugim pitanjima, koja je isticao još u vremenu dok je bio ?lan Demokratske stranke. Ipak, loše je što on ve? sada, prakti?no u prvim danima postojanja svoje politi?ke organizacije, isti?e stav da Srbija nikako ne treba da ulazi u NATO, pa i da se zalaže za to da vojna neutralnost države bude odre?ena budu?im Ustavom – ovo je stav i ministra odbrane Aleksandra Vulina. Takav stav Jeremi?a (i Narodne stranke) negira ?ak i potrebu za dijalogom o ovoj temi u vremenu kada se u svetu ose?aju sve ve?e tenzije koje ukazuju na mogu?nost budu?ih sukoba. S obzirom na to da Jeremi? ima nesumnjivo bogato politi?ko iskustvo, ?udno je da na samom po?etku rada novoosnovane politi?ke stranke koja bi da se etablira kao konstruktivna opozicija režimu Aleksandra Vu?i?a, na ovakav na?in u potpunosti zatvara mogu?nost za u?eš?e Narodne stranke u širem dijalogu koji se ti?e dugoro?ne bezbednosne, politi?ke, pa i ekonomske, stabilnosti Srbije.

Saša Jankovi? je temi NATO-a tokom predsedni?ke kampanje nerado pristupao, a na njegovom zvani?nom sajtu i danas stoji slede?e: „…li?no bih se ose?ao bolje kao predsednik države koja je partner, ali ne ?lan NATO pakta, ali subjektivne perspektive ne smeju da budu merodavne za državna pitanja”. Problem je u tome što je ovo retorika Aleksandra Vu?i?a, koja je kao takva namenjena onom delu njegovog bira?kog tela koje glasa po sili uverenja u to da je još nešto od perjanice ideje o “velikoj Srbiji” – Vu?i?a radikala koji se bori protiv žute Srbije, ostalo u današnjem predsedniku države. Dakle, to je onaj deo Vu?i?evih bira?a koji zaista veruju u njega ili u ono što je od njihove iluzije o njemu ostalo. Premda ih je verovatno manje od onih koji su interesno vezani za Srpsku naprednu stranku, ima ih dovoljno da ga održavaju na 45-50%, koje bez njih ne bi imao. Imaju?i to u vidu, Vu?i? oko ovog dela svog bira?kog tela mora više da se trudi i otuda dolaze izjave sadržaja “ja sam prvi li?no protiv, ali…”, “zar mislite da je meni lako, ali…” i sli?ne kojima po?inje i završava svoje monologe lidera sa mentalitetom žrtve, koji je na našu nesre?u relativno uspešno sa svojim saradnicima tokom politi?ke karijere usadio i me?u gra?ane Srbije. Taj deo bira?kog tela ne?e ni sada, a ni nikada u budu?nosti, razumeti Sašu Jankovi?a, ma šta pri?ao. Dobro je što je Jankovi? svestan potrebe da se o ?lanstvu u NATO razgovara, ali ta vrsta dobre volje ne?e doneti nikakav rezultat ako ?e se u dijalog u?i po receptu koji su koristili svi dosadašnji lideri, koji podrazumeva jedan red ozbiljnosti pa pet redova mitomanije, manipulacije i podilaženja emocijama. Pitanje ?lanstva u NATO-u nije pitanje toga kako se lider zemlje, ili bilo ko od nas, s tim privatno ose?a, ve? pitanje koje se ti?e dugoro?ne politi?ke stabilnosti države. Prema tome, od lidera se najmanje o?ekuje da svoj emotivan odnos prema bilo kojoj temi, vezuje za svoj politi?ki angažman.

Aleksandar Vu?i?, po ve? dobro oprobanom receptu, za doma?u javnost ima posebnu retoriku, što je u neku ruku i ponižavaju?e, jer pokazuje da deo svog bira?kog tela smatra nedoraslim za ozbiljnu komunikaciju. Povodom sastanka sa predstavnicima NATO-a pre nekoliko dana u Briselu, Vu?i? je rekao: “Niko ne može da me ubedi da Stoltenberg (gen.sek. NATO) mrzi Srbiju”, kao i “Ako neko misli da je vreme za juna?enje i suprotstavljanje polovini sveta… Na nama je da imamo miran kurs.”. Vu?i? tako pitanje odnosa NATO-a i Srbije ponovo smešta u okvire ljubavi i mržnje, što je potpuno pogrešno i nimalo druga?ije od svega što je bio i dosadašnji odnos Srbije prema NATO-u. I ne samo to – Vu?i? isti?e da je trenutna pozicija Srbije koja se ogleda u vojnoj neutralnosti “držanje mirnog kursa”, ali istina je da ?e taj kurs biti postignut tek punopravnim ?lanstvom Srbije u NATO-u.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!