IGOR BESERMENJI: Sport na Balkanu

20 Aug 2018

Narodi koji su podelama definisali svoje sudbine – i oni drugi

Sportsko leto 2018. na Balkanu bilo je u znaku hrvatske nogometne reprezentacije – vicešamiona svetskog prvenstva, odnosno Novaka Đokovića, najboljeg tenisera sa ovih prostora, koji je posle dve godine ponovo osvojio veliki trofej, i to na Vimbldonu.

Oba uspeha nisu bila toliko neočekivana, koliko su imala neverovatan efekat na zadovoljstvo među ljudima, u zemljama koje su poznate i po talentovanim sportistima, ali i po tome da nekad i preterano emotivno podnose pobede i poraze. A, naravno, moglo se očekivati da će biti i reakcija koje neće imati nikakve veze sa sportskim rezultatima i koje će mnogo više govoriti o našim osobnim pobedama i porazima, o našim karakterima, vaspitanju, i o našim perspektivama i našoj budućnosti. Na sreću, puno je sportista Hrvatske i Srbije koji znaju da njihovi uspesi, ipak, nimalo nisu definisani niti određeni stepenom euforije ili pak podelama koju narodi sa ovih prostora dele. Narodi koji su tim podelama definisali i svoje sudbine.

Govoreći o međusobnoj podršci hrvatskih i srpskih sportista koja je smetala mračnim krugovima i onima koji su svoje, pretežno političke, karijere zasnovali i izgradili na temeljima međusobne mržnje, rata i podela, najbolja hrvatska atletičarka Sandra Perković je rekla ono što svaki normalan čovek misli – Volimo se, pa šta?” Pa šta, Sandra? Pa ništa – normalno.

Volimo se i radujemo se uspehu svakog pojedinca ili tima čije su nam muke dobro poznate, jer biti milenijalac sa prostora bivše Jugoslavije, a uspeti na svetskom terenu moralo je biti barem duplo teže nego vašim kolegama i koleginicama sa Zapada, i mi to vrlo dobro znamo. Ali, nažalost, duplo je i duži jezik našim nego zapadnim političarima, a zašto i ne bi bio, kada je upravo na ovim prostorima barem duplo lakše bilo uspeti kao političar. Naravno, pod uslovima na koje nije svako bio spreman, a koji su podrazumevali dvadesetčetvoročasovni rad na podgrevanju mržnje i podela među ljudima, među komšijama, te mnogo laganja i mafijašenja.

Njima je svejedno šta će reći Sandra Perković ili Novak Đoković – političari rade za svoj džep. To zlo duboko je pogodilo naša društva i zato je verovatno i opravdana ona prekomerna euforija kada su sportisti i sportski rezultati u pitanju, jer malo drugih radosti dozvoljeno je našim ljudima.

Novak Đoković je osvajanjem turnira u Sinsinatiju, poslednjeg mastersa koji mu je nedostajao, potvrdio da je jedan od najboljih, a svakako najpoznatiji ambasador srpskog sporta. Svakako, ja bih umesto “srpskog”, “hrvatskog”, “crnogorskog”, itd, rekao NAŠEG sporta, jer ako se svi međusobno razumemo i volimo, i ako se međusobno podržavamo, onda smo svi mi – naši.

Onaj ko to ne razume, nije ni dostojan osećanja koje mi delimo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!