IGOR BESERMENJI: Slučaj odbornika Vezmara

23 Dec 2013

Fašizam se vraća na mala vrata

Novi Sad. 2013. Prestao sam da brojim koliko tekstova sam napisao o situaciji u kojoj se grad nalazi od kada njime vladaju izvesni nakupci glasova i neke nedefinisane skupine o kojima ne znamo mnogo, a za neke do izbora čak nismo znali da uopšte postoje. Tu su naravno i neizbežni preletači, za koje je reč princip – jednačina sa dve nepoznate. Iako je gradska vlast obećavala da će bezbednosna situacija biti pod kontrolom, da to nije slučaj, potvrđuje se iz dana u dan.

Novosađanin, uzoran građanin, mlad čovek i odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini grada Novog Sada Nenad Vezmar brutalno je pretučen u noći između subote i nedelje, kada se vraćao sa koncerta. To u šta se Novi Sad pretvorio za tek nešto više od godinu dana najmanje je stranačko pitanje, to je pitanje koje treba da zabrine svakog među nama. Nisam neko ko će neku drugu vlast samo zato što mu je politički bila bliskija osloboditi odgovornosti, naprotiv. Ni protekla nije briljirala, daleko od toga. Ipak, sadašnja vlast dovela nas je u slepu ulicu i bacila na kolena. Sada nam se podsmeva tako zarobljenima i izgubljenima, možda još uvek i iznenađenima, iako nam je odavno sve jasno. Jer takvi smo mi Novosađani. Previše fini.

„Ono što se u ovom trenutku sa sigurnošću može reći za huligane koji su ga napali iznenada, bez povoda, sa leđa, jeste da je reč o mladićima kojima smeta njegov kako politički, tako i angažman u borbi protiv fašizma“, piše u saopštenju LSV. I zaista, za ovo vreme koliko poznajem odbornika Vezmara, znam da je možda i najveći fokus u svom delovanju do sada stavio upravo na borbu protiv fašizma, a za fašizam već svi znamo da na mala vrata ponovo ulazi u naše živote. Svi to znamo, ali se mnogi prave nemi, gluvi i slepi. Nažalost, najčešće se nemima, gluvima i slepima prave oni koji bi trebali da se bave ovim problemom, kao i predstavnici nadležnih institucija. Samo da ne bude kasno onda kada se sa rešavanjem problema bude počelo. Najstrašnije od svega je što kada kažete da je fašizam ponovo među nama, najčešće dobijete odmahivanje rukom uz komentar da preterujete, da to više ne postoji ili da ste ludi. Gospodo, nismo ni ludi ni blesavi, a ćutanje je odobravanje. I zato nećemo ćutati. I ovaj tekst ne pišem samo zato što odbornika Vezmara poznajem, zato što mi je drug ili zato što sam član Lige socijaldemokrata Vojvodine. Pišem ga i zato što mi je dosta toga da živim u Novom Sadu kakvog ne poznajem. Ovo nije Novi Sad. Neka magla se obrušila na grad i u njoj haraju čudovišta i mutanti zbog kojih morate da strepite i od najobičnijeg izlaska na ulicu, baš kao u američkom filmu „The mist“ – „Izmaglica“). Čitam sada o tome kako gradonačelnik Vučević, kao i gradski odbor Srpskog pokreta obnove osuđuju napad na odbornika Vezmara. Ne znam odakle bih krenuo, najiskrenije. Naravno da je osuditi nasilje neophodnost, ali, taj isti SPO prošle godine iznenada okreće leđa LSV-u, sa kojim je bio na zajedničkoj listi, a grupica odbornika SPO-a koja je dobila svoje mesto u gradskoj Skupštini dopušta sebi da vlast u gradu baci u ruke izvesnim personama Bokan, Parović i sličnima, o kojima gotovo da ništa niko i nije znao pre izbora. Parović, nekada perjanica desničarske skupine „Dveri“, danas nečeg što se zove „Treća Srbija“. U čemu je razlika? Bokan… Jel’ nekome do kraja jasno ko je ovaj čovek i kako je od nepostojeće osobe pre izbora stigao do rukovodećih pozicija u gradu? Najpre je smetao današnjim koalicionim partnerima koji su ga optuživali za krađu glasova na izborima, da bi potom postao alfa i omega ove vlasti, najgore po Novi Sad. Nadmašili su čak i radikalsku vlast Maje Gojković, a to je svakako trebalo umeti.

Gradonačelnika Vučevića i ne pominjem, jer mislim da nam je svima do danas već postalo jasno ko su stvarni lideri ove u najmanju ruku čudnovate koalicije koja unižava ugled Novog Sada već više od godinu dana, a kome su pripale uloge onih koji su tu da se osmehnu tek da nas podsete kako je „sve u redu“. Ništa nije u redu! Ako negde treba da se dese vanredni izbori, onda je to Novi Sad. Gradska vlast je upropastila gradska preduzeća, bezbednosna situacija u gradu nikada nije bila kritičnija, batinanje, tuče i pljačke su nešto o čemu smo čitali toliko mnogo, da je Novi Sad doveden do neprepoznatljivosti. Ponavljam, ovo nije Novi Sad. Ovo je neki drugi grad od kojeg su raj za sebe i svoje poslušnike napravili oni koji ga vode.

Nalazimo se na izmaku 2013. godine, pa možda ne bi bilo na odmet podsetiti na niz pogrešnih odluka, skandala i poniženja koje smo kao građani Novog Sada, bez obzira na sve razlike u političkim stavovima koje imamo, doživeli zahvaljujući aktuelnoj maglovitoj novosadskoj vlasti:

– Upropaštavanje gradskih preduzeća nastavljeno je punom parom. Kupovao se džip kao službeno vozilo iako su svima puna usta krize i potrebe za štednjom, a službena vozila nekih preduzeća zloupotrebljena su za prevoz glasača (verovatno podobnih) do biračkih mesta tokom izbora za mesne zajednice.
– Novi Sad je možda bespovratno izgubio status najbezbednijeg grada. Čitali smo i slušali o tučama među maloletnicima, pucnjavama u blizini vrtića i brojnim pljačkama.
– Novi Sad je izgubio i status najčistijeg grada.
– Za aktuelnu gradsku vlast, ulagati u kulturu znači ulagati u: „Društvo guslara Sveti Nikola“; Eparhiju Bačku, „Centar za razvoj Šajkaške“; „Zavičajno udruženje Manjača“; Udruženje građana „Zmijanje“ i tako dalje. Znate li kome je novac dodeljen i da li ste ikada čuli za neka od ovih udruženja? Naravno da niste.
– Novi Sad postao je grad u kojem vlada cenzura i gde jedan čovek koji se nalazi na čelu Kulturnog centra Novog Sada može da odluči šta je u umetnosti u redu a šta nije.

Spisak dometa aktuelne gradske vlasti naravno ne završava se ovde, ali je i ovo dovoljno da vam bude loše kada shvatite u šta se pretvorio Novi Sad, glavni grad Vojvodine. Nema ovo veze sa političkim (ne)slaganjima među nama. Poznajem mnoge ljude s kojima se ne slažem kada razgovaramo o politici a sa kojima mogu i te kako pristojno da razgovaram, ali situacija u Novom Sadu je toliko loša da ovde kompromisa nema. U Novom Sadu je sve loše, ništa ne valja i za ovu vlast nema opravdanja. Ova vlast ne zaslužuje da predstavlja Novi Sad više ni dana i uveren sam da će uskoro vreme njihovih fotelja proći. Nažalost, bojim se da će se Novi Sad od njih oporavljati duže nego što bilo ko od nas u ovom trenutku to može da pretpostavi. Nadam se da se ono što se dogodilo odborniku Nenadu Vezmaru neće dogoditi više nikome u Novom Sadu, jer je sada već zaista bilo dosta. Ko bi to da stvara nemire i batina političke neistomišljenike? Ko god da su ti ljudi, nadam se da ih čeka propisna kazna. A one koji će čak i na ovakve strahote prećutati i zažmuriti zbog ličnih interesa, verovatno čeka još gora, ona koja će ih stići kada im proradi savest.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!