IGOR BESERMENJI: Šizofrenost srbijanske spoljne politike

06 Nov 2017

Srbija sebe neprestano stavlja na raspolaganje Rusiji i ruskim interesima

Ambasador Ukrajine u Srbiji Oleksandr Aleksandrovi? je u svojim izjavama, koje su u javnosti okarakterisane kao nekonvencionalna diplomatska praksa, kritikovao postoje?e odnose na relaciji Srbija-Rusija i tom prilikom rekao nekoliko ?injenica koje ukazuju na sve o?iglednije pukotine u spoljnoj politici i diplomatiji Republike Srbije. Aleksandrovi? je u intervjuu za BIRN izrekao nekoliko jeresi o kojima se u Srbiji malo govori, zbog ?ega je pozvan na dodatne konsultacije u Ukrajinu. A, u Srbiji se malo govori o problemima na koje je ukazao ukrajinski ambasador zato što dogma „Kosovo je Srbija i Srbija je Rusija“ – još uvek, krivicom politi?ke elite, uprkos svojoj besmislici i nepotkrepljenosti u našoj realnosti u kojoj egzistira kao crv u sve trulijoj vo?ki, opstaje kao uverenje dobrog dela gra?ana, javnosti, pa i onih koji ?ine vladaju?e strukture u državi.

Predvidljivo je da ?e dobar deo javnosti narednih dana da se bavi time da li je i u kojoj meri Aleksandrovi? prešao granice dobre diplomatske prakse, ali je ?injenica da je ukrajinski ambasador rekao nekoliko velikih diplomatskih ali i politi?kih istina, kojima se ista ta doma?a javnost baš i ne?e baviti. Aleksandrovi? je dobro uo?io šizofrenost srbijanske spoljne politike pod ovom vlaš?u, koja se ogleda izme?u ostalog i u na?inu na koji Srbija vodi odnose sa Ukrajinom. I dok predstavnici vladaju?e koalicije tvrde da zapad u ovoj vlasti nema sagovornika za uspostavljanje zvani?nih odnosa sa Kosovom, srpska vlast istovremeno ne ukazuje poštovanje Ukrajini koja još uvek, vo?ena svojim razlozima, ne priznaje kosovske pasoše.

Pre nekoliko meseci, poslanici vladaju?e koalicije u NSRS otputovali su na Krim i tada, valjda kao hvala Ukrajini za njen odnos prema kosovskim okolnostima, razgovarali sa lokalnim liderima o potencijalima za razvoj ekonomske saradnje Srbije i Krima. Na to je, izme?u ostalog, ukazao Aleksandrovi? i brzinom munje dobio upozorenje od državnog skretara MSP-a Ivice Ton?eva, koje, kako je MSP objasnio, može da se tuma?i kao “poslednje pred otkazivanje gostoprimstva” ambasadoru Ukrajine. Pored toga, Aleksandrovi? je upozorio i na brojku od oko 300 Srba koji se na ruskoj strani bore na teritoriji Ukrajine, što Ukrajina prema re?ima ambasadora smatra aktom terorizma, a o ?emu aktuelna vlast u Srbiji nevešto izbegava da jasnije govori. Zbog ukazivanja na ovaj problem, Aleksandrovi?a je šef ukrajinske diplomatije Pavlo Klimkin pozvao na konsultacije kako se bi se “spre?ilo u?eš?e srpskih pla?enika u ratu”.

Nema sumnje da je vlast u Srbiji nedorasla vo?enju odgovorne diplomatske i spoljne politike i da zarad održavanja gore pomenute kosovsko-srpsko-ruske dogme u Srbiji, nanosi ozbiljnu štetu odnosima Srbije i Ukrajine. Ton?evu je bez sumnje zasmetalo i politi?ko mišljenje koje je Aleksandrovi? izneo, rekavši da Rusija koristi Srbiju za svoje interese i planove na Balkanu, što, tako?e, bilo ko ko je ozbiljan ne može da ospori. Možda je još bliže istini re?i da ova vlast Srbiju ustvari neprestano daje na raspolaganje Rusiji za ostvarivanje njenih interesa u ovom delu sveta.

Setimo se kako MSP, ali ni bilo ko drugi iz današnje vlasti, nije imao ništa protiv toga da premijerka Srbije ode kod ruskog ambasadora da pravda i pojašnjava svoje stavove iznete u intervjuu za ameri?ki medij, ali je zato ukrajinskom ambasadoru za izneto mišljenje u intervjuu pokazan “žuti karton”.

Istovremeno, ni predstavnici vladaju?ih izvan MSP-a ne snalaze se u svojoj politi?ko-diplomatskoj trapavosti. Poslanik naprednjaka Vladimir ?ukanovi? po?eo je autorski tekst za Blic slede?om re?enicom: “Naizgled deluje kao nebitno, jer kome je u svetu bitan tamo neki Surinam”. ?ukanovi?, u svom propalom pokušaju da u?iteljski odgovori valjda neumornoj tviter zajednici ili nekima drugima koji su ovih dana pisali pošalice na ra?un novonastalih okolnosti oko surinamskog priznavanja Kosova, o?igledno nije shvatio da je on jedini ?ovek u Srbiji koji je s neke relevantne politi?ke pozicije Surinam nazvao “nebitnim” i “tamo nekom državom”. Kome li je na kraju ?ukanovi? “dosko?io”, neka razmišljaju ljudi u današnjoj vlasti. A, ako baš imaju vremena, neka o tome misle i u Surinamu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!