IGOR BESERMENJI: Šaptači nacionalistima

20 Jul 2015

Trolična politika Aleksandra Vučića

Protekli dani demaskirali su, a nije prvi put, u najmanju ruku sumnjive, a još verovatnije opasne namere politike Vlade Srbije. Ono što se doga?a ve? godinama unazad na politi?koj sceni Srbije jeste defilovanje politi?kih snaga koje, ma koliko bile odraz stanja u zemlji i onih koji su ih birali, ne pokazuju ni minimalnu odgovornost prema sadašnjim, a još manje prema budu?im generacijama gra?ana Republike Srbije. Srpska politika nije se nimalo promenila ve? jako dugo, ve? postoji samo kontinuitet podilaženja najgnusnijim porivima onog dela populacije, koji još uvek priželjkuje nove velike sukobe u regionu i koji se da lako povesti za šapatima nacionalizma. Samo se menjaju, s vremena na vreme, oni koji vode tu beznadežnu i pokvarenu politiku i od toga se lepo hrane u skupštini, kupaju u bazenima svojih vila, a svoju decu školuju u inostranstvu, dok tu?u guraju u bedu.

Ti šapati nacionalizma na jedan krajnje pokvaren na?in i dalje stižu direktno od politi?kog vrha, kojim danas upravljaju Vu?i? i njegovi saradnici. Taj na?in je vidljiv i jasan onome ko želi da vidi, no ipak postoji o?igledno veliki broj onih koji bi i dalje, o?ito vo?eni interesima ili pritisnuti burazerskim politi?kim odnosima ili nekim ucenama, da se prave da to ne vide. Taj isti premijer, koji je pred javnoš?u regionalni mirotvorac zava?enih, iz pozadine vodi kampanju kojom promoviše nacionalizam i proizvodi ludilo, direktnim uticajem na poslušni?ke medije ?iji je idejni vo?a. Naslovi koji ste mogli da vidite u dnevnoj štampi proteklih dana, vezani za incident u Srebrenici, ne služe ni pomirenju me?u narodima, ni objektivnom izveštavanju, a najmanje služe tome da se sazna istina. U nedostatku prave politi?ke aktivnosti, Aleksandar Vu?i? je iskoristio incident u Srebrenici za sopstvenu samopromociju. Da li je to u ovom slu?aju ura?eno direktno pod njegovim nare?enjem ili ne, manje je važno, jer je vrlo mogu?e da je do sada ve? dobro razra?en patent po kojem režimski mediji rade, pa nije ni potrebno da ih podse?a na to šta im je posao. To zveckanje nacionalizmom služi podilaženju jednom delu populacije, ali ne zbog njih, ve? zbog kupovine vremena za njegovu politi?ku karijeru. Setimo se zatim svih medijskih žrtava troli?ne politike Aleksandra Vu?i?a. Troli?ne, jer jednu vodi za sopstveno ?lanstvo, jednu za državljane Srbije, a tre?u vodi pred EU, Rusijom, SAD i ostalim me?unarodnim faktorima. Samo neke od medijskih žrtava vlade Srbije su Olja Be?kovi?, Saša Jankovi?, Bojan Pajti?, Saša Radulovi?. ?ak je i gr?ki premijer Cipras, šta god mislili o njegovim potezima, poslužio propagandi srpske vlade, a da to verovatno i ne zna. Tu su i mnogi drugi ?ija imena nisu toliko poznata javnosti, pa je samim tim njihovo bla?enje po novinama „kupovalo“ politi?ki život Aleksandra Vu?i?a i njegove vlade suviše kratko, dok su ovi ljudi na udaru bili duže. To su zlo?ini vlade Srbije bez ijednog metka, bez tragova i bez kazne. Razvla?enjem ovih ljudi po naslovnicama dnevne štampe, gnusnim (lažnim) navodima o delovima njihovih profesionalnih i privatnih života, Vlada Srbije je putem poslušni?kih medija kupovala vreme za ostanak u životu politi?koj karijeri jednog ?oveka, od ?ije dužine zavisi i sudbina ostatka vlasti. Pošto je i tim temama istekao rok trajanja, došao je na red srebreni?ki incident o kojem se u Srbiji izveštavalo na neodgovoran na?in i senzacionalisti?ki. I to je jedina politika koju ova vlada Srbije ima da ponudi svojim gra?anima: politika zasnovana na želji da se izazove sažaljenje prema premijeru uz neizbežno oživljavanje mita o ve?itom neprijatelju. Taj „neprijatelj“ menja samo ime, Be?kovi?, Jankovi?, Amerika, Evropska unija, ali uvek služi istoj svrsi, da se opravda nepostojanje bilo kakve stvarne i dobronamerne politike prema gra?anima i tako kupi, iz nedelje u nedelju, dodatno vreme za politi?ku karijeru Vu?i?a i njegovih saradnika.

Rekli smo da je Vu?i?eva politika troli?na. Njeno drugo lice je ono koje je osvetljeno samo za ?lanstvo SNS-a i sestrinskih partija oko nje. Tu politiku najlakše vode, jer je zasnovana na jednostavnom odnosu poslodavac-zaposleni. Poznato je da SNS nije stranka koja ima bilo kakvu ideologiju, da joj je program kao gomila papiri?a iscepkanih iz programa drugih stranaka, te je samim tim lakše držati ?lanstvo pod svojim šatorom. Nema ni zajedni?ke ideje, ni vizije ni stvarne politike, ni plana za budu?nost, te taj odnos po?iva na poslušnosti koja je nagra?ena dnevnicama za bla?enje politi?kih protivnika po internet portalima, ili poslovima u javnim preduze?ima, ili nagrada stiže nakon kumovsko-burazerskih zakulisnih dogovora ?iju cenu pla?a, ne ?lanstvo, ve? ostatak gra?ana Srbije.

Tre?e lice Vu?i?eve politike je ono koje je okrenuto me?unarodnim partnerima i vodi se diplomatskom aktivnoš?u vlade Srbije koja nije odstupila od dugogodišnjeg kontinuiteta Koštuni?evsko-Jeremi?evske politike „?etiri stuba“ koja se toliko puta pokazala pogrešnom i tromom. Ta politika „jednakog partnerstva“ sa svima ?e Srbiju u bliskoj budu?nosti odvesti u velike probleme, ukoliko se uskoro ne promeni, a krajnje je vreme da se to desi. Nažalost, ovo je jedini deo srpske politike koji ima kontinuitet, a ide u pogrešnom pravcu, drže?i Srbiju ve?ito u gubitni?koj poziciji. Dobar politi?ar mora da razume kada je trenutak da se spoljna politika jedne zemlje promeni. U svetlu nemira u regionu, pretnji desni?arskih ekstremista islamskog sveta, politi?kog puta zemalja u okruženju i geografske pozicije u kojoj se nalazi, Srbija mora da prona?e politi?ke snage koje ?e prestati sa bezumnom politikom kvazi neutralnosti kojom povremeno protutnja poneki ruski tenk u Beogradu. Realnost je da je Republika Srbija okružena zemljama NATO alijanse i samo ?lanstvom u NATO-u, Srbija ?e za jedan dugotrajan period obezbediti mir svojim gra?anima. Vu?i?, me?utim, kao i brojni pre njega, nije ni raspoložen ni kadar da se sa tom istinom suo?i i objasni je gra?anima Srbije. Dalje, vrlo je upitna stvarna želja ove vlade da Srbija zaista uspešno okon?a proces ulaska u Evropsku uniju, jer kako stvarne namere vlade vezane za doga?aj u Srebrenici možete pro?itati izme?u redova naslova u režimskim medijima, isto to važi i za spoljnopoliti?ke aktivnosti. U tim istim medijima i dalje je Evropska unija ta koja je u tekstovima i prilozima „pritajeni neprijatelj“ Srbije koji nam visi o glavi, kao i SAD, a pominjanje njih za sebe obavezno veže i negativne implikacije, dok to nije slu?aj sa nekim drugim zemljama ili savezima, poput BRIKS-a.

Dakle, da zaklju?im, politika ove vlade je troli?na, kao takva neiskrena i opasna, u pozadini obojena agresivnim nacionalizmom, spolja odevena u ruho inovatora i konstruktora budu?nosti. Ne smemo zaboraviti da balkanski nacionalisti nikada ne mogu izgraditi budu?nost, ve? samo dalje kopati po rovovima prošlosti. Ali, ova vlada i ne?e graditi budu?nost i ona to zna. Brine, me?utim, to što se sve manje govori o tome ko ?e odgovarati za brojne žrtve ovakve vladine politike, od kojih sam neke i pomenuo. Na kraju, žrtve su i svi gra?ani Republike Srbije, me?u prvima 9.000 onih koji ?e u septembru ostati bez posla. Bezumnom željom da se po svaku cenu apsolutno vlada, satanizacijom politi?kih neistomišljenika, pokoravanjem medija i pogrešnom spoljnom politikom, ova vlada vodi zemlju pogrešnim putem. Brine i to što izgleda da mnogi nemaju puno problema sa tim da postanu partneri takve politike, a neki to ve? i jesu, svojim (ne)?injenjem. Politika ove vlade Srbije opasna je po svoje gra?ane, po odnose u regionu, po budu?nost Srbije na geopoliti?koj mapi sveta. Jedina budu?nost ove vlade je njen odlazak u prošlost, gde mnogi njeni akteri i jesu izgradili svoje karijere na štetu gra?ana Srbije, a jedina nada je da ?e gra?ani, do vremena narednih izbora, to razumeti bolje nego što nam se danas možda ?ini.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!