IGOR BESERMENJI: Razvodnjavanje protesta i posledice

16 May 2017

Posledica euforije ili inženjering tajnih službi

Godinama se stiče utisak da određene opozicione grupe (u opoziciju ne ubrajamo one oko Šešelja, Obradovića, Parovića i uopšte desnicu) vladajuću koaliciju i Aleksandra Vučića napadaju pogrešnim argumentima i pogrešnim motivima. Ili su nevešti, pa ne uspevaju da koriste bezbrojne dobre argumente protiv ove vlasti, ili ih neko loše savetuje, ili je pak nešto treće u pitanju. Za posledicu to ima– neuspeh pri pokušaju da se ostvari bilo kakav rezultat, ali i narušenu kredibilnost samih grupa koje zagovaraju promenu i otpor režimu, a to za sobom povlači i gubljenje interesovanja javnosti za konkretnu akciju ili konkretan problem.

Protesti „protiv diktature“, koji su u Srbiji donedavno bili masovni, izgubili su na brojnosti i snazi između ostalog i zbog toga jer je u nekom trenutku došlo do pojave ideja i motiva kojima tu nije bilo mesto. Protesti „protiv diktature“, takav se utisak stvorio u javnosti, prestali su da budu protesti protiv diktature, ili ako ne sasvim, onda su sigurno dobar deo svoje poruke usmerili na motive kojima tu nije bilo mesto – poput borbe protiv kapitalizma, protiv privatizacije, protiv sistema, protiv svih političara, protiv svega što nekome smeta danas u Srbiji. Otvoreno pitanje ostaje da li se to desilo sa namerom ili ne, a ako je bilo sa namerom, onda se nameće i pitanje da li je ta namera bila loša i sa ciljem da se uopšti i razvodni jasna i konkretna tema protesta sa samih njihovih početaka, a to je pobuna protiv totalitarizma i načina na koji su sprovedeni predsednički izbori u Srbiji proteklog meseca, odnosno vrlo očigledne velike izborne prevare.

Olja Bećković je dobro primetila da su proteste vremenom napustili oni koji su znali zašto su došli, aludirajući na prvobitni motiv protesta koji se odnosio na jasan i aktuelan prioritetni problem Srbije – vladar koji sve državne resurse moći prisvaja sebi i problematičan izborni proces. I zaista, ovo nisu trebali da budu protesti čiji bi se motiv širio dalje od „protiv diktature“, koji je bio sasvim opravdan, aktuelan, prioritetan, a istovremeno i dovoljno homogenizujuć kako bi se oko njega okupio što veći broj građana Srbije, koji se inače po mnogim drugim temama, uključujući i socijalne i ideološke, verovatno nikada ne bi tako lako složili.

Međutim, neko je smatrao da „dole kapitalizam“, “smrt privatnom vlasništvu”, srp i čekić odjednom treba da smene „dole Vučić“, a to nije smelo da se desi. Postoji naravno verovatnoća da je ova greška u koracima napravljena kao posledica euforije i entuzijazma bez jasne kontrole i logistike, ali jednako je moguće i da se to nije desilo slučajno, o čemu ćemo nekad možda saznati, ili nećemo. Činjenica je međutim da su protesti razvodnjeni idejama koje nisu bile prilagođene ni političkom trenutku, ni mestu, a ni prilici u kojoj su prezentovane.

Još nešto je trajalo predugo tokom protesta da bi bilo zanemareno – a to je po svaku cenu otklon od svih političkih stranaka opozicije, ili je makar takva dominantna slika stvorena u javnosti. Iako je nesumnjivo da su Srbiji odavno potrebne nove političke snage, to ne znači da je opcija ignorisati postojeće, barem dok se te nove i formalno ne pojave. Predstavnici političkih stranaka jesu ti koji imaju resurse da energiju sa ulica i transparenata presele u Skupštine i insistiraju na debati. Zbog težine poruke koju to nosi, dobro je što su protesti počeli kao studentski, pa građanski, ali je integracija sa postojećim političkim snagama neminovnost, osim ako sami nemaju za cilj formaciju političke grupe koja će se boriti za osvajanje vlasti, što se, makar za sada, nije desilo, niti je takva opcija najavljena.

Konačno, mislim da protesti nisu nužno izgubili svoj put i potencijal, ali je definitivno, ako se želi dalje, potrebno izvući pouke i prioritetizovati ciljeve koji su objektivno dostižni i prilagođeni datom društveno-političkom kontekstu u Srbiji. Treba biti svestan da je čak i tada, uspeh daleko od garantovanog, ali je veći odziv građana izvestan. Veliki planovi sa sobom nose i veliku odgovornost.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!