IGOR BESERMENJI: Prst u oko

21 Jun 2016

Igor Mirović, kontramiting i Vučićjugend

Po sistemu, ako neće Mirović Vojvodini, onda će Vojvodina Miroviću, dogodilo se i to. Neće Igor Mirović Vojvodini, on nas je davno opomenuo da nije Vojvođanin nego „Srbin koji živi u Vojvodini“. Super. Dobrodošli, gospodine Miroviću, u Vojvodinu. Mi Vojvođani se ne ljutimo što ne osećate da nam pripadate, ali bilo bi nam drago ako biste u narednim godinama, na upravljačkoj poziciji na kojoj ćete biti, poštovali pravila naše kuće. Vojvođanske kuće, koja je oduvek bila kuća u kojoj je svako dobrodošao.

Kao kad uletite nekom u dom obuveni, bez da ste ljubazno pitali da li je to u redu i da li bi trebalo da se izujete pred ulazom, već ste napravili prvu grešku. Zašto, pobogu, odmah stajete na žulj novinarima i građanima? To je tako vučićevski. Već viđeno, dosadno, bezveze. Nije baš dobro imati idole u tim godinama, a još je manje dobro ponavljati njihove najgore propuste. Niste se još ni ustoličili, a već ste našli vremena da se pojavite na protestu vlasti protiv novinarske profesije, protiv građana, protiv slobode. I ovo je previše vučićevski. Već viđeno, dosadno, bezveze. Bilo bi mnogo bolje da ste se manuli ta ćorava posla, i da ste nas bar iznenadili izostankom sa tog otužnog i bednog skupa koji je svojom suštinom poslao strašne poruke. Regrutovati par studenata da na sva zvona, za mikrofonom, podrže ukidanje slobode mišljenja i izražavanja i pljunu na građane i njihovo pravo da se ne slože sa politikom vlasti, strašno je i sve je reklo o vama i vašim kolegama iz stranke, gospodine Miroviću. Nemojte da onaj tekst o Vučićevom Hitlerjugendu postane nešto na šta stvarno treba da obraćamo pažnju.

Jedan od tih studenata, koje ste besramno iskoristili za promociju antidemokratskih vrednosti zapitao se na toj govornici, između ostalog, zašto su političari bivše vlasti na protestima „Podrži RTV“. A nije se međutim zapitao, kako ste vi, gospodine Miroviću, kao tada budući a sada aktuelni premijer Vojvodine, na istom tom protestu na kojem govori i zašto je vama dozvoljeno da budete građanin, a vašim političkim protivnicima nije dozvoljeno da u statusu građana odlaze da podrže nešto s čime se slažu ili bore protiv onog s čime se ne slažu? I ne samo vi, nego skoro celokupni vrh vaše stranke, uključujući tu i zloglasnog Vulina. Već ste počeli da ih učite nečemu tako pogrešnom, tako mlade. To je opet tako vučićevski. Već viđeno. Manje dosadno i bezveze, mnogo više opasno i nehumano. Umesto da ste pokazali da ste spremni da se krbate sa demokratskim vrednostima, slobodom i građanima koji su s pravom besni na ono što su vaše kolege „skuvale“ uređivačkoj politici na Javnom servisu Vojvodine, mogli ste, na primer, da ne budete tamo. Da pokažete da ćete kao vojvođanski premijer biti sposobni i spremni da osudite svaki protest s kog će se nekom osporavati status građanina, novinara, slobodnomislećeg čoveka. Da pokažete da ćete biti premijer svih građana Vojvodine. Međutim, vi ste izabrali da u statusu građanina, sa drugim građanima, šetate i borite se protiv medijskih sloboda i građanskog protesta. Tako se ne vodi Vojvodina, ona zaslužuje bolje.

Da ne govorim da ste pristali da budete deo nečega što je imalo napisan scenario u kabinetu gradonačelnika. Taj „nepolitički, građanski protest“ kojem ste prisustvovali. Kao bivšeg đaka Karlovačke gimnazije, nije mi bilo pravo ni to što što ste bili deo nečeg što je bilo urađeno po zahtevu napisanom i sročenom na jedan krajnje nepismen način. U jezičkom smislu, tako je antisrpski zvučalo: „Poštovani Budo, u atačmentu meila Vam šaljem tekst za voditelju za danas. Srdačan pozdrav, Nada Kobac.“ Šta je ovo? Kome, čemu, za koga? Za voditelju?

Moram priznati da sam bio iznenađen kada je onaj drugi mandatar saopštio da ćete vi da budete mandatar vojvođanske vlade. Prst u oko Vojvodini, pokazao je da mu je mir u strogonacionalno raspoloženom delu stranke važniji od Vojvodine i nasleđa koje vi, gospodine Miroviću, nosite sa sobom u svojoj političkoj biografiji. Ali i to je bilo tako vučićevski. Već viđeno, tako dosadno, tako bezveze. Ako je već morao neko iz vašeg društva, moram priznati i da bi na izvestan način bilo uzbudljivije da je na vaše mesto predložena vaša koleginica Maja Gojković, koja je nedavno više puta u dva minuta Vojvodinu proglasila Republikom. Ako ništa, bar tog lapsusa radi, možda bi ga ponovila još koji put, pa da i od jednog naprednjaka čujemo i vidimo nešto novo. Od vas, međutim, nisam drugačiji početak ni očekivao, a voleo bih da ste iznenadili.

(Autonomija)