IGOR BESERMENJI: Prst na čelo, nema druge

14 Feb 2013

Da li ćemo napokon naučiti šta je to građanski aktivizam?

Kada imate 22 godine i živite u društvu u kojem kritikujete sistem jer o?igledno ne po?iva na pravednim i jednakim osnovama za sve, a i sami ste svesni da ?e vas, ukoliko u njemu ostanete, do eventualnih novih šansi u budu?nosti voditi (pored jake volje, rada i truda koji ste uložili) i neizbežno „dobro“ poznanstvo (koje onaj kome izlažete svoju kritiku možda ne?e imati), onda nije lako odgovoriti na mnoga pitanja koja postavljate sami sebi. ?ini mi se da sve ?eš?e zapažam u diskusijama sa prijateljima i onima koji mi to nisu, da se osnovni problem u spremnosti da se javno izrazi stav o važnom društvenom pitanju ili nekakvom doga?aju krije upravo u tom ve?itom sukobu onoga što nam nalažu savest i znanje sa onim što nam nalažu nov?anik i frižider. Mislim da je to naro?ito izraženo kod mladih ?iju želju, sposobnost i znanje sve ?eš?e sputava strah od sutrašnjice u društvu naviknutom na neizvesnost i pre?utno priželjkivanje jednoumlja.

Organizovati javni skup ili nekakvu vrstu protesta putem društvene mreže za jedno demokratsko (ali zaista demokratsko) društvo verovatno je samo stvar dobre organizacije, ali na Balkanu i naro?ito u Srbiji, to je u današnje vreme i stvar hrabrosti. U zemlji u kojoj bilo ko može da zapali zastavu Autonomne Pokrajine, gde se i dalje vode diskusije o tome ko je odakle došao i koje je etni?ke pripadnosti i u zemlji u kojoj se deca u osnovnim školama me?usobno prebijaju a njihovi sukobi dobijaju nali?je sukoba lokalnih bandi, hrabro je pozvati ljude u centar grada, popeti se na klupu i govoriti.

Novi Sad je pre nekoliko dana bio „doma?in“ okupljanja oko jedne inicijative potekle od samih gra?ana, putem društvenih mreža. Naime, svi gledate televiziju, pratite vesti i, samim tim, sigurno znate da naš Novi Sad više nije bezbedan grad, kako smo ga svojevremeno voleli nazivati. Sjajna želja nekolicine gra?ana da u centru grada sami ukažu na problem porasta nasilja u glavnom gradu Vojvodine bila je dovoljna da se vest o inicijativi brzo proširi, da je najave i mediji, ali nažalost, u isto vreme, o?igledno je ocenjena i kao nedovoljno važna od strane naših sugra?ana, jer je okupila veoma mali broj ljudi.

Ipak, na mene je ?injenica da je makar neko shvatio kako je važno pod hitno staviti „prst na ?elo“ ostavila najja?i utisak. Korak po korak, jedna zabrinuta majka, jedan tviteraš, jedan novinar, jedna prodava?ica iz kioska i jedan tinejdžer, okupi?e u nekom budu?em vremenu i mnogo više ljudi oko sebe. Važnost gra?anskog aktivizma dugo je na ovim prostorima bila potcenjivana jer je politi?kim elitama tako odgovaralo, a sada se, ?ini mi se, nalazimo u periodu u?enja o tome šta gra?anska inicijativa predstavlja i koji mogu biti njeni rezultati. Mogu?nosti su zaista velike, što pokazuju primeri zemalja sa razvijenim težnjama ka sprovo?enju direktne demokratije.

Pre nekoliko dana sedamdeset ljudi stavilo je prst na ?elo. Uveren sam da bi ve? sutra taj broj bio mnogo ve?i, a za godinu dana možda bismo imali i centar grada pun ljudi svesnih da mogu nešto da promene. Vojvodina i Srbija tek u?e o mogu?nostima gra?anskog aktivizma i u tom smislu ovo okupljanje ima veliki zna?aj. Naravno, problem porasta nasilja u Novom Sadu i Vojvodini ne može ?ekati i tu ?e vlast sada biti na potezu. O?igledno je da zahtevi za formiranjem Policijske uprave Vojvodine imaju smisla i ta inicijativa mogla bi dobiti podršku onih koji su odlu?ili da stave prst na ?elo pre nekoliko dana i onih koji ?e to u?initi naredni put. Da odmah razjasnimo, zbog onih koji se usprotive i neprimereno reaguju ?im se pomene stvaranje ne?eg „vojvo?anskog“, ne radi se o ne?ijoj provokaciji ili nekakvom separatizmu, ve? o realnoj potrebi. Ukoliko jedan grad – Beograd razume se, može da ima policijsku upravu, ne razumem zašto je problem da je ima i Vojvodina koja se prostire na daleko ve?oj površini, te je samim tim teže i kontrolisati sve što se dešava.

Biti Vojvo?anin u Vojvodini zvu?i sasvim logi?no, ali to tek zahteva posebnu hrabrost ovih dana, jer se nakon plakatiranja Novog Sada protekle nedelje povela ozbiljna diskusija o tome ko je ekstrem u današnjoj Vojvodini. Prate?i televizijske emisije prethodnih dana zapazio sam da pojedini novinari u svojim pitanjima ?esto kao argument koriste razli?ita istraživanja od kojih ve?ina navodno pokazuje da najve?i broj Vojvo?ana smatra da Vojvodina treba da zadrži baš ovakav, postoje?i i aktuelni nivo autonomije, te samim tim, svaki zahtev za pove?anjem stepena autonomije, pa i ideju Republike Vojvodine u sastavu države Srbije, ozna?avaju ekstremom. Ukoliko je zaista najve?i procenat Vojvo?ana zadovoljan aktuelnim stanjem u državi i odnosom prema Vojvodini, onda je nemogu?e ne zapitati se živimo li mi u istom gradu, istoj Pokrajini i u istom vremenu? Neko o?igledno mora staviti prst na ?elo – ili zadovoljni ili nezadovoljni, ali ako bismo svi bili realni, onda bismo svi trebali to da uradimo, pa sednemo i razgovaramo. Nemojte o?ekivati da se samo politi?ke stranke bave rešavanjem problema. Zato, velika podrška gra?anskom aktivizmu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!