IGOR BESERMENJI: Primitivci i kuvane žabe

28 Dec 2015

Šta se sve nije promenilo u 2015. godini

Osvrnemo li se, u godini koja troši svoje poslednje dane, na to šta je Srbija bolje ili drugačije uradila za samu sebe u odnosu na prethodnu, pa onda i još nekoliko onih tamo godina, shvatićemo da se ništa suštinski nije promenilo. I dalje joj scenario piše ista grupa hohštaplera, jedino što funkcioniše su epizode koje se, fakat, nekako redovno ređaju jedna za drugom i pored bunta gledalaca, nezadovoljnih beskrajnim zapletima bez raspleta i transformacijama istih likova.

U jednoj od poslednjih epizoda u 2015. godini, otkrili smo da gradonačelnik Novog Sada tvrdi da je lično vratio dug koji je nastao mukotrpnim zalaganjem njegove stranačke koleginice, bivše naše Maje, zbog spora oko izgradnje neupotrebljene autobuske stanice. „Ja sam platio taj dug. Četiri miliona evra. Maja Gojković je dala izjavu službenim organima i to ne bih komentarisao“, rekao je Vučević o tome. Molim?! Ko je vratio dug? Vi, ili građanke i građani Novog Sada, gradonačelniče? Neće biti odgovora, a znamo da se to neće više ni komentarisati, tu je on u pravu, jer Srbija ni u 2015. nije naučila da kolektivni zaborav ništa dobro ne donosi.

Već u međuvremenu rastao je i jedan drugi, javni dug Srbije, ali to u 2015. nije ni bila vest. Osim toga, baš kao i lane, kada je bivša naša Maja postala predsednica Narodne Skupštine Republike Srbije, kao nagrađivani kolekcionar stranačkih knjižica, na čijem se spisku zasluga u političkom životu nalaze pravljenje pomenutog duga i zavidna uloga u Šešeljevom hororu, opet se nagrađuju najgori đaci srpske politike. Primitivni ministar odbrane Gašić nagrađen je za brutalno vređanje novinarke „nezvaničnom“ smenom koja sada traje već sumnjivo dugo, a koju je objavio premijer Vučić, čime se sigurno podgrevaju potajne nade, jednog ili obojice, da će u moru nadolazećih afera, problema i skandala, koji su ovde redovni koliko i vremenska prognoza, po principu kuvane žabe i primitivnom ministru stići prećutno pomilovanje. U kotlu izborne kampanje, Gašić sigurno više neće biti vest, a to i čekaju.

Večiti ministar i poslanik Velimir Ilić, svojevremeno nas je podsetio kako je kod nas normalno „kraduckanje“, pa će se tako i ministar Gašić možda izvući na „malko smo primitivni, šta ćeš takvi smo“ argument. To me podseća i na jednu našu slavnu sportsku ličnost, koja se nedavno hvalila kako je sudiji koji ju je opomenuo tokom meča zbog psovanja i nepristojnog ponašanja pred publikom, rekla: „To je za nas Srbe k’o dobar dan.“

Sa ovom vladom nije bilo iznenađenja, a ni sami se nismo mnogo promenili. Nisu izostala ni pompezna hapšenja, te epizode koje stignu baš kao i u pravim serijama, petkom, pa morate da čekate ponedeljak da biste saznali epilog, a onda u ponedeljak shvatite kako nema ni epiloga. Tako se ova vlast i ranijih godina hvalila hapšenjima raznih ljudi, od presuda uglavnom nismo videli „ni p“, ali nije važno, serija mora da se nastavi, hapsi milicijo, ionako ćemo do sutra da zaboravimo ko je juče uhapšen. Najveći mediji kasnije ionako neće objaviti da su juče uhapšeni pušteni iz pritvora.

Hapsili su se razni, a dok smo mi o njima čitali, zaboravili smo da su na slobodi Vučić, Dačić, Šešelj… Kao da je postalo normalno što su njih trojica na slobodi? Da stvar bude još apsurdnija, i u 2015. nas je hapsio ministar za kog postoji nikad otklonjena sumnja da je još tokom pisanja doktorske disertacije, varao. Danas u Srbiji, ministar koji treba da nas čuva od onih koji varaju, sam vara, a u petak je uhapšena bivša direktorka agencije za borbu protiv korupcije, zbog korupcije! Premijer koji je tvrdio da radi 24 sata, da ne spava, ipak je pratio rijaliti programe i znao koja starleta mu otima medijski prostor, javno se žalio zbog toga, a stizao je i da redovno pročita šta o njemu pišemo na društvenim mrežama. Premijer je, izgleda, jedini kome je dan ove godine trajao 25 sati.

Fašisti su i ove godine gazili zastave neistomišljenika. Opozicija je i ove godine većinu vremena provela u senci, čekajući da se nešto desi, pa joj se samoj mnogo toga desilo. Mladi ljudi su se i 2015. najviše radovali šansama za odlazak iz zemlje. Njihovi roditelji su opet zadržavali suze, znajući da je to možda ipak najbolja odluka koju su za sebe mogli doneti.

Predsednik Srbije je i ove godine bio Toma Nikolić.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!