IGOR BESERMENJI: Politička kasta i bojkot

31 Oct 2018

Kad nema uslova za fer političku borbu, onda je i fer u njoj ne učestvovati

Za danas je najavljena epizoda emisije Insajder posvećena narodnim poslanicima, koja će pokušati da odgovori na pitanje u čije ime ti ljudi rade – u ime političke većine ili u ime građana?

Odgovor je samo naizgled jednostavan i očigledan ako se ima u vidu da se broj nepopularnih preletača nakon lokalnih izbora 2016. godine povećao gotovo četiri puta (izvor: CRTA) i da je tendencija da se ova popularna mera među davljenicima srpske politike s protokom vremena samo dalje povećava. Dakle, rade ipak samo u svoje ime, spašavajući ono što se spasti da kad politička karijera preti da završi u kanalu. Ne bih rekao ni da rade u ime političke većine, jer teško da ljudi koji su spremni da od izbora do izbora menjaju političke ideje i stranke, razumeju šta znači imati bilo kakvu dozu odgovornosti prema bilo kome i bilo čemu, pa bio to i vladajući bućkuriš Srbije.

Rade u svoje ime i za svoj džep. Posebno je interesantno kako se preleta stide samo u prvim danima nakon “seobe”. O, da, uvek je zanimljivo pratiti aktivnosti aktuelnog preletača na društvenim mrežama – sticajem okolnosti, imao sam ih (možda i dalje) nekoliko među prijateljima na Fejbuku. Po pravilu, dani uoči preleta, kada je on već izvesno dogovoren, ali je i dalje tajna za publiku, profili srpskih političkih kameleona liče na vreme pred parastos, mrtvilo i muk, da bi na dan preleta postali zbirka motivacionih poruka za sve pale anđele koji će sada odjednom postati moralni pobednici bednih bitaka koje plebs nikada neće i ne može razumeti. Prebeg iz opozicije u vlast je, normalno, događaj koji menja život iz korena, pa već kroz nekoliko dana slede pobedonosne i mnogo direktnije poruke svim luzerima koji su propustili da se obrazuju u oblasti praktične srpske politike. Posle mesec dana, životi naših preletača vraćaju se u normalu, a to normalno znači i da drama napušta zidove njihovih Fejsbuk profila i stranica. Ko ih razume – razume, a ko ne – šupičkumaterinu i na blok.

Pitanje bojkota budućih izbora, ali i bojkota rada skupština sve je legitimnije i normalnije, a i sve očekivanije: Skupština Srbije

Meni je to dovoljno da razumem da preletački deo skupštinskih ansambala sasvim sigurno ne radi u ime građana (i nema izuzetaka), ali ako ove moralne gromade isključimo iz diskusije, mnogo će biti teže odgovoriti na pitanje (pod uslovom da će se njime emisija baviti), u čije ime trenutno radi nevladajući deo poslanika, takoreći parlamentarna opozicija. Naime, onaj deo građana Srbije koji ne glasa za ovu vladajuću kliku (a to je i dalje tročetvrtinska većina onih s pravom glasa), odavno više ne misli da ima bilo kakve koristi od opozicije u skupštinama Srbije – ne zbog opozicije kao takve, već zbog poniženja koja kontinuirano doživljavaju dok su tamo, kao i zbog bahatog prostačkog ponašanja koje nameće vladajuća kasta na čelu s predsednicom. Naime, pitanje bojkota budućih izbora, ali i bojkota rada skupština sve je legitimnije i normalnije, a i sve očekivanije, u okolnostima u kojima Srbiju sve više jedu tužna i mučna svakodnevica za čiji izgled je zaslužan napredni nemar, te nemogućnost da se (za većinu) groznoj realnosti života u Srbiji suprotstavi na normalan, ljudski i civilizovan način, kroz institucije i demokratsku praksu. E, kad nema uslova za fer političku borbu, onda je i fer u njoj ne učestvovati. I najveći protivnici bojkota sada su verovatno ukapirali da u ovakvoj Srbiji nema i neće biti fer i jednakih uslova ni za koga osim za napredne (poslanike, građane, članove porodica i ostale) i da je vreme da se pred celim svetom sruši farsa o navodnoj demokratskoj Srbiji sa evropskom perspektivom. Vreme je, a vreme je da to razumeju i poslanici i odbornici širom zemlje.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!