IGOR BESERMENJI: Oni koji su uništili naše živote

27 Nov 2014

Mamac evropejstva ili "u Evropu pod našim uslovima"

Vlada Srbije se ne predaje u borbi da nam po svaku cenu izda uverenje o svom poštovanju evropske agende Srbije, puta koji prevaljujemo ka članstvu u Zajednici i napretku koji na istom ostvarujemo. Evo, da ne bude da smo bili samo zajedljivi skeptici od prvog dana, dali smo im neko vreme da se dokažu u svom novom ruhu. Nismo, doduše, ni usput ćutali, jer nam je njihova prošlost ipak iz nekog ćoška onoga što je preostalo od zdravog razuma u nama bojažljivo šaputala da ne popuštamo.

U današnjoj Srbiji čak i tamna prošlost vodećih srpskih državnika postala je njihov neprijatelj, a naš pobratim u mraku sazdanom od straha, cenzure, magle i mulja, jalovine i koječega još što nas okružuje. Kao što u današnjim najgledanijim i najčitanijim medijima više ne možete da čujete bilo kakvu alternativu od onoga što je “upodobljen”, mlak, prazan stav koji kaže: “Verujmo sadašnjoj Vladi pa šta bude neka bude, jer sve druge smo već probali”! Tako više ne možete ni da čujete da novinari istih tih medija insistiraju na odgovorima na nekoliko najosnovnijih pitanja na koja bi jedan novorođeni proevropski političar morao da odgovori. Dakle, gospodine premijeru, zašto ste bili član Srpske radikalne stranke, zašto ste bili deo politike koja je zagovarala rat i veliku Srbiju, zašto se nikada zbog toga niste izvinili svojim građanima i drugim žrtvama takve politike? Odgovor “Nekad je nekad a sad je sad” i slični odgovori u obliku oblande sa mašnicom – ne prihvataju se. Nikada nismo čuli jedno “Izvinite”. Međutim, mašinerija je očigledno uspešno uradila posao i prošlošću kvarteta Vučić-Nikolić-Gojković-Dačić više niko ne želi da se bavi. Više gotovo da nema novinara koji bi pitao, niti emisije u koju bi bili pozvani neki od aktera prošlosti, a članovi ove Vlade, da govore na temu njihovog nasleđa iz prošlosti i bivših propalih političkih karijera. Ako neće da dođu, pa iskoristite konferencije za novinare i postavite im to pitanje pred svima.

Problem je višestruk i užasno težak na nekoliko nivoa. Prvo, očigledno je da sve manje nas zanima ta tema izvinjenja za uništene živote generacija. Za mene, to je frapantno. Drugo, medijskom mraku u kojem jednaku bitku biju cenzura i autocenzura ne naslućuje se kraj. Kao neko ko je uživao, doduše veoma kratko, u novinarskom poslu i televizijskoj karijeri, ovo je izrazito poražavajuć deo ponora. Treće, na delu je potpuna rehabilitacija ljudi koji su svojom politikom uništili najlepše godine života generacijama mojih roditelja, a da čak ne moraju ni da se oznoje niti da kažu: “Izvinite, bili smo užasni.” Dan kada je javnost pristala na to da prošlost ovih ljudi, a današnjih političkih i državnih prvaka Srbije, postane tabu tema broj jedan, bio je dan kada smo dozvolili da pranje mozga počne. I sami smo pritisnuli taster za prelazak u petu brzinu. Sada sve manje ima izgleda da se taj proces može zaustaviti, ali to i dalje ne znači da treba da prestanemo da insistiramo na tome da jednog dana čujemo to veličanstveno “izvinite.” Tako je njihova prošlost koja nas je proganjala i usporavala danas jednako tabu koliko i svi mi koji bismo, zamislite, da imamo svoj stav. Dakle, 2014. opet smo u istom košu sa bivšim političkim životima Vučića, Nikolića, Gojkovićeve…Spisak je podugačak.

Ipak, ako do tog izvinjenja ikada i dođe, kako danas rade, ni to neće biti dovoljno da im poverujemo da su sada mnogo bolji. Baš kao i EU, i mi ćemo imati nove zahteve. Današnja politika Vlade Srbije je konfuzna i ako za trenutak zaboravite ono što su priča, deklarativne izjave i formalnosti, shvatićete da ova Vlada još uvek baš ničim nije dokazala da je nepovratno opredeljena za evropski put Srbije. U ovom slučaju neke od indikatora možete pronaći ako samo pažljivo posmatrate načine na kojima se u javnosti govori o EU. I dalje je to, mahom, neka strašna zajednica kojoj mi eto moramo da se priklonimo. I dalje se prezentuje kao naš neprijatelj od kojeg svakog dana očekujemo po jednog trojanskog konja, pa kako god i u kojoj god prilici. Pogledajte samo kako o EU, zahtevima, predstavnicima sa zapada, piše zvanično državno glasilo “Informer”. To su naslovi koji su, u najkraćem, vrlo loše raspoloženi ka EU i vrlo tendenciozno smišljeni da se građanima smuči evropska agenda. Aleksandar Vučić je najčešće gostovao upravo u emisiji čoveka koji je urednik tih novina i za kog se iz stavova koje iznosi, a to čini redovno, vrlo jasno može shvatiti da je otvoreno antizapadno raspoloženi rusofil. Međutim, nije problem on koliko je problem to što je baš njemu koji proizvodi antievropsko raspoloženje i preko novina i u najgledanijim terminima ga prodaje građanima, premijer prišao vezujući se za njegove emisije. To govori o nečemu. Pogledajte ko je danas politički analitičar koji ima najviše prostora u političkim emisijama na Javnom servisu. Izvesni Dragoljub Anđelković. Moram priznati da do nedavno nisam znao ko je gospodin, možda je to i moja greška, ali i on kada god bih ga slušao niti jednom nije propustio priliku da u emisijama nastupa sa istom tezom – rusofil koji, eto, podržava napore Vlade Srbije ka nečemu s čim se lično ne slaže. Gospodin je dobio neverovatno mnogo termina na RTS-u u poslednjih nekoliko meseci, od jutarnjeg programa do političkih emisija i gotovo da sam uveren da je bio najčešći gost. Dakle, sve rusofil do rusofila koji su eto prihvatili evropsku agendu iako se ne slažu sa njom, u najgledanijim televizijskim terminima. I obojici su karijere bljesnule sasvim slučajno u eri SNS-a. Ja taj put približavanja evropskih vrednosti građanima Srbije ne razumem najbolje. Kada imamo u vidu i to da konkretni koraci na putu ka EU uvek ostaju u senci velikih obećanja, onda je jasno da se ni ova vlast nije jasno opredelila za put ka zapadnoj demokratiji, EU i vrednostima koje se usvajaju kao deo agende kada se jednom opredelite za nju. Uostalom, ako vam nekoliko evropskih zvaničnika jasno ponovi da ćete pred ulazak u EU morati da uskladite svoju spoljnu politiku sa evropskom, a ambasador Srbije u Moskvi na to odgovori tako što kaže: “Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji”, u čemu je čak nadmašio i predsednika Srbije koji je, parafraziram, rekao: “Ne uvodimo sankcije Rusiji, ne u ovom času, ne u ovim godinama”, onda ne razumem koji deo još ostaje nejasan. Premijer je takođe u nekoliko navrata pokazao da ne planira da usklađuje spoljnu politiku prema Rusiji sa evropskom. Ova vlada, ponavljam, nije ničim dokazala da je zaista bespovratno opredeljena za put ka članstvu u Uniji. Prijatno će iznenaditi ako to dokaže, ali sadašnje akcije ne ukazuju da će se to zaista i desiti. Današnja Vlada još uvek čuje glas iz špice jedne emisije koji je govorio: “Mi bismo u Evropsku uniju, ali pod našim uslovima”. I dalje se srpski političari u odnosu na EU postavljaju kao da smo mi ti koji njima delimo novac iz fondova, kao da mi ulažemo i hoćemo da investiramo u njihove privrede i kao da smo mi ti koji smo silom naterani da se opredelimo za njihove vrednosti, pa sve i dalje, posle svih ovih godina, radimo preko volje. Dakle, sve je to i dalje toliko neubedljivo, da ubedljivost može da vidi samo onaj ko hoće da zavarava sebe, jer će mu tako biti lakše.

Ova Vlada ili ne zna šta hoće pa kupuje vreme ili vodi dvostruku agendu. Ištvan Pastor i Čedomir Jovanović već su se upecali na taj mamac, ali se najiskrenije nadam da se sa njima ta lista i završava, jer ima u celoj Srbiji još uvek sveta koji jedva čeka da čuje novi glas, da vidi novo lice, da prepozna alternativu postojećoj konfuziji.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!