IGOR BESERMENJI: Novi Sad vapi za izborima

10 Mar 2014

U kandžama odbeglih odbornika i nakupaca glasova

Citiraću jednog od likova iz serije „House of cards“ koju pratim ovih dana: „Nema boljeg načina da savladate sumnju od poplave gole istine.“

Gola istina je da u jeku ove kampanje ne smemo da zaboravimo na činjenicu da jednom gradu i njegovim građanima više nego bilo kome drugom trebaju izbori. Taj grad je Novi Sad. Na priče kako postoji „sumnja“ da su se kupovali glasovi uoči prethodnih lokalnih izbora možemo samo da se nasmejemo, jer to je kao kada bismo rekli da „sumnjamo“ da je Srbija država u kojoj caruje korupcija. Naravno da je kupovine glasova bilo i naravno da ljudi koji su to činili sada sede u Skupštini grada i evo već više od godinu i po dana čine da se Novi Sad oseća posramljenim zbog onih koji su se odvažili da pomisle kako su dostojni da ga vode. Novi Sad vapi za izborima. Novi Sad vapi za tim da se oslobodi kandži Treće Srbije, nekakvog 3D fantomskog pokreta i njihovih satelita, a to su u ovom slučaju stranke koje su, za javnost, „vodeće u koaliciji“ SNS, SPS, DSS, a koje ćute jer ili ne žele ili ne mogu da se suprotstave bahaćenju svojih koalicionih partnera. Siguran sam da čak i u ovoj vlasti, takvoj kakva je, ima poštenih ljudi koji su naivno mislili da su zaista „alternativa“ nečemu drugom, ali oni su ubrzo odustali od ideje da o bilo čemu govore, pa i da misle, jer što manje misle o tome s kakvom su ekipom pakt sklopili, manje će ih boleti glava. Tu su i pojedini odbornici koji su se u međuvremenu probudili u nekom novom svetu, nekom novom gradu i „u ime naše budućnosti“ prešli u druge redove. Da, tako bez problema seli su za neko drugo mesto u Skupštini grada, na metar ili dva od onog u kojem su sedeli do juče sa svojim prijateljima. Nema srama!

Novi Sad je grad u kojem se do vlasti stiže krađom, kupovinom, lažima, pretnjama, ucenama i manipulacijom. Ne progovorimo li o tome sada i ne kazne li se nakon narednih lokalnih izbora oni koji su na taj način stigli u poziciju da osiromašuju građane već godinu i po dana, to će postati rutina, samo „još jedan dan na poslu“. Aktuelna novosadska vlast iza sebe ne ostavlja ništa osim pustoši, sramote i poniženja koje su servirali svojim građanima. U jeku kampanje za republičke izbore, valjalo bi podsetiti na samo neke od „dometa“ aktuelne novosadske vlasti, tek da razumemo zašto su Novom Sadu i njegovim građanima više nego bilo kome drugom potrebni izbori. Ovo je samo deo tužne istine o novosadskoj vlasti:

Javno preduzeće „Informatika“ koje vode kadrovi „Treće Srbije“ je, nepoštujući bilo kakvu proceduru i ne konsultujući svoje građane, potrošilo mnogo novca na finansiranje CD-ova muzičkog izvođača Trkulje Slobodana. To mnogo novca je (zvanično) tri miliona dinara. Rukovodstvo „Informatike“ pokušalo je da opravda ovakav potez nazvavši ga nečim što bi trebalo da približi Novi Sad tituli „Evropska prestonica kulture“. Treća Srbija, kultura i Evropa. Da li smo svi mi ostali prespavali neki deo? Trošenje novca za privatne poduhvate trenutno podobnih građana Novog Sada nastavilo se kada je novac namenjen za štampanje godišnjaka Arhiva Novog Sada potrošen na štampanje knjige v.d. direktora Arhiva, Milana Paroškog. Novac građana Novog Sada se besomučno trošio putem skandaloznog konkursa za raspodelu sredstava u kulturi, kada je Treća Srbija podelila novac tek osnovanim udruženjima, vodeći se uskim ličnim i rodbinskim interesima. Ovo su samo neka od udruženja koja su dobila novac putem tog konkursa: „Manjača“; „Zmijanje“, “Gračac”… I naravno, Eparhija bačka. Jeste li čuli nekada za bilo koja od ovih udruženja? U Novom Sadu 2013. godine kultura se svela na posela.

Osim što se bahato trošio novac, takođe su se i zloupotrebljavala javna preduzeća, njihova imovina i radnici. Službena vozila preduzeća JKP „Vodovod i kanalizacija“ i JKP „Čistoća“ su tokom izbora za mesne zajednice prevozila ljude do biračkih mesta. Takođe, setimo se radnika novosadskih javnih preduzeća koji su u uniformama preduzeća u kojima rade lepili plakate koji su najavljivali protest “Stop razbijanju Srbije”. Dakle, neka od preduzeća u Novom Sadu trenutno su, faktički, privatno vlasništvo pojedinih stranaka od kojih za neke niste ni znali da glasate niti su postojale pre samih izbora. Radnici koji u njima rade izloženi su ucenama, o čemu govori i slučaj od pre nekoliko dana kada je bivši zaposleni u Javnom komunalnom preduzeću Informatika Krivokuća Miodrag otpušten, a nakon čega mu je ponuđeno da se vrati na radno mesto ukoliko bude radio za stranku Treća Srbija, odnosno, kako je rekao, ukoliko obezbedi 30 glasova toj stranci. Sve to je Novi Sad 2014. godine. Kandidat za prestonicu kulture.

I ima još mnogo toga. Poćiriličavanje nasilnim putem, bahaćenje gradskih funkcionera, izazivanje saobraćajnih nezgoda… Novi Sad je zarobljen u kandžama odbeglih odbornika i nakupaca glasova. O tome se mora govoriti. Novom Sadu su potrebni izbori.

Novosadski srednjoškolci su potvrdili da im aktivisti nekih partija otvoreno nude da za 2.000 dinara glasaju za njih. Nisu precizirali o kojim strankama se radi, a to je neophodno što pre otkriti. “Dolazili su kombijem nekim i uglavnom nudili prevoz čak do tamo. Nudili su i novac, uglavnom sume oko 2.000 dinara i to je bilo jednostavno tako. I nudili su da više puta dolaze po učenike i da odvoze tamo kako bi se glasalo – kaže jedna novosadska učenica.” Da li je to Novi Sad u kojem želimo da živimo? Ne bude li se govorilo o ovoj sramoti da se u Novom Sadu na vlast stiže potkupljivanjem i ucenama, bićemo vrlo brzo u situaciji da to postane praksa, rutina, svakodnevica. Stičem utisak da i sami građani i oni koji ih predstavljaju prihvataju ovakav razvoj događaja kao neminovan. Zar ćemo to dozvoliti? Da se sloboda izbora kupi sa par crvenih? Da se mladošću i neiskustvom manipuliše na tako sraman način? Novom Sadu su što pre potrebni lokalni izbori na kojima će građani kazniti praksu laganja, maipulacije i potkupljivanja.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!