IGOR BESERMENJI: Možeš, Novi Sade, mnogo bolje od ovoga!

21 Sep 2015

Kad vladaju nakupci glasova, političke prostitutke i bezmozgaši

Ideja o, kako će se pokazati, šaljivoj, inicijativi da se Maji Gojković dodeli Oktobarska nagrada Novog Sada za 2015. godinu, mnoge koji su isprva mislili da je ozbiljan predlog, nije iznenadila, valjda jer bi se tako zaokružio period grozomore koja se nadvila nad gradom. Gojkovićeva, kao najviša u državnoj hijerarhiji iz Novog Sada, samim tim ispada najbolje što je Novi Sad imao da ponudi, zaslužuje da podseti nas građanke i građane Novog Sada na to šta smo sve dozvolili u prethodnim godinama. Najpre smo je izabrali tokom njenih, ispostaviće se, pubertetskih političkih godina, dok je u slobodno vreme pila kafu u šarenim emisijama Pink televizije, dok još uvek nije znala šta u stvari misli, da nas vodi kao gradonačelnica. Za pljačkanje Novog Sada, potpisivanje štetnih ugovora i behatoniranje, nagradili smo je tepajući joj sa „naša Maja“, a taj, nazovimo ga nadimak, godinama je shvatan od strane mnogih koji ne žive u Novom Sadu zaozbiljno, uključujući moju prijateljicu iz Srbije, koja je dugo zbog tog nadimka, uobrazila da je Gojkovićeva bila stvarno dobra gradonačelnica. Pozdravljana na ulicama Grada, nasmejana i namirisana mašući nam s Pinka, Gojkovićeva je godinama sebe gradila kao novosadski politički brend, u čemu je, nažalost, uspela. Šta nam to govori? O Novom Sadu, nažalost, ne mnogo dobrog, a o srpskoj politici – da se na vrh najbrže stiže menjanjem partijskih knjižica, ucenjivanjem političkih protivnika i odricanjem od sopstvenog mišljenja. Poželjno je i da nemate drugo zanimanje i da imate puno slobodnog vremena. O Gojkovićevoj to govori… Da je najpametnije kada se ništa ne govori. Zato je valjda nestala sa društvenih mreža u predvečerje preuzimanja fotelje predsednice Skupštine Srbije i „zaboravila šifru“ svog tviter naloga.

Posle Gojkovićeve i nekoliko godina, kakvog-takvog razuma i demokratske vlasti, na vlast je pre tri godine, stigla grupa političkih prostitutki, lopova i bezmozgaša, u vidu koalicije koja već pune tri godine pljačka i razara Novi Sad, ekonomski, moralno, estetski i na svaki drugi način. Novi Sad možda nije mogao da utiče na to što je u danu sklopljena sramna koalicija nakupaca glasova, nepoznatih stranaka i udruženja, pojedinaca koji su se prodali na buvljoj pijaci unutar zidina Skupštine Grada, ali je mogao da se tokom ove tri godine napravi makar jedan ozbiljniji protest protiv skaradne koalicije, a povoda je bilo gotovo svakog meseca u prethodnih 36. Veliki deo odgovornosti za neodržavanje jednog takvog većeg skupa pripada i opozicionim strankama u gradu, koje iz nekog razloga, nisu smatrale da je tako nešto potrebno ili moguće.

Jedan pokušaj malo ozbiljnijeg otpora koji je pokazala Demokratska stranka pre nekoliko dana, završen je onako kako se i očekivalo, izlaskom plaćene vojske vladajuće SNS na ulice, naoružane opasnom mržnjom i mišlju da se može zabraniti drugom da ima drugačiji stav i odnos prema vlasti i da ga javno izlaže. Sve, naravno, po ugledu na to kako se državni vrh odnosi prema neistomišljenicima i javno ih etiketira kao pokretne mete za svoju plaćenu vojsku iz javnih preduzeća. Jedan od neistomišljenika, Kokan Mladenović, toliko je bio u pravu, da je i premijer morao da se oglasi oko intervjua koji je reditelj dao za jedan internet portal. Veljko Krstonošić nije baš poznat koliko i Mladenović, pa se za to da slučajno ne govori pred građanima, tog dana postarala lokalna vojska. Lokalna SNS vojska bila je jača od Stefanovićeve policije, kao što i izvesni Ištvan Kaić podnosi krivičnu prijavu protiv Vesne Rakić Vodinelić, zbog podrške Kokanu Mladenoviću, iako je nadležno tužilaštvo prethodno već odbacilo krivičnu prijavu protiv Mladenovića, a koja je bila podneta zbog stavova koje je potom Rakić-Vodinelić podržala. Dakle, uvek postoji neki Ištvan i neka partijska vojska, koja misli da je jača od institucija države. Paradoksalno, oni to misle upravo uz dozvolu same države. To potvrđuje da je država danas inferiorna i u podređenom položaju, u odnosu na interese vladajuće strukture, predvođene premijerom Vučićem.

Nema se mnogo šta reći u ovom tekstu koji je trebao da bude svojevrsno obeležavanje trogodišnjice novosadske vlasti, a da već nije rečeno u prethodnim godinama. Zapravo, oni su sami rekli o sebi. A ćuteći i trpeći ih, i mi, građani Novog Sada, govorili smo o sebi. Skup mutnih ljudi, nakupaca glasova i političkih prostitutki, koji je okupirao gradsku Skupštinu, i posle tri godine besramno tvrdi da radi u interesu građana, iako sve češće čitamo o preduzećima koja beleže velike gubitke, o stranačkoj vojsci koja se neprestano sliva u ista preduzeća. Dodajte tome sve afere iz prošlih godina i činjenicu da u Novom Sadu nema investicija. Dodajte tome i činjenicu da građani Novog Sada nisu birali ovu koaliciju, već da je ista nastala rasprodajom ideja i obraza odbornika koji sede u toj skupštini. Podržana kupovinom glasova na izborima. Ne očekujem da ćemo se u poslednjim mesecima mandata značajno potresti što su takvi i dalje na čelu Grada, kada smo ih na sopstvenu sramotu pustili da rade do sada. Kada nismo umeli bolje, onda da se na današnji dan setimo Gojkovićeve i njenih naslednika, današnje novosadske vlasti. Novi Sad je proizveo najvećeg političkog hohštaplera koji se danas nalazi na čelu Skupštine Srbije, a sam grad postao je paradigmatična predstavka stanja u Srbiji, kako to izgleda kada vas vodi Srpska napredna stranka. Možeš, Novi Sade, mnogo bolje od ovoga.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!