IGOR BESERMENJI: Kriva kičma

12 Nov 2013

Kakve mlade ljude stvaramo

Pre nekoliko dana, koleginica sa fakulteta navodila mi je osnovne vrednosti koje su usvojila deca od 11-ak godina koja idu u razred sa njenom ćerkom. Sasvim očekivano, rekla mi je da po pravilu oni pričaju o tome kako „neće dati Kosovo“, da je za njih „Kosovo Srbija“ i da se ugledaju na huliganske grupe koje su za njih, veoma malo informisane i nesvesne otužnog vremena u kom odrastaju, samo navijači sa svim svojim propratnim ritualima koji, eto, navodno, idu uz jedan odlazak na utakmicu.

Sramota me je što sam napisao da je ovo „sasvim očekivano“. Nažalost, vreme u kojem se nalazimo naučilo nas je, ili bolje reći – naviklo nas je, da ovakve stvari prihvatamo kao realnost koja je užasna i poražavajuća, ali da je takva kakva je. Ne mislim da će biti lako promeniti naviku da se pre ili kasnije pomirimo sa stanjem koje nas okružuje, ali to mora da se menja. Ponekad se pitam zbog čega, kao deo obrazovanja u adolescentskom periodu mladih, i to kao obavezan predmet, ne postoji materija koja bi decu učila nekim osnovnim civilizacijskim vrednostima, opšteprihvaćenim načelima i osobinama koje svakog čine dobrim čovekom? Ne, to ne može biti istorija, jer cilj tog predmeta ne bi smeo biti da deca usvajaju gradivo u svrhu ocenjivanja, niti da uče napamet mnoštvo datuma važnih za istoriju, a niti da uče o nečemu što je relativno ili o čemu će se prava istina tek saznati. To mora biti predmet koji će ih učiti da budu jednostavno ljudi, pošteni građani čije će osnovne vrednosti biti mir, pravda, jednakost, tolerancija… Ali, neće o tome učiti i slušati zato što to moraju, zato što im treba još jedna lako zarađena petica u knjižici ili zbog profesora ili roditelja, već zato što te vrednosti treba da postanu deo njihovog bića. Zbog čega niko o tome nije još uvek razmišljao? Da, pomislio sam i ja da je građansko vaspitanje moglo da bude predmet koji bi išao u tom smeru, ali budimo realni, ako je nešto slično i bila zamisao, ne verujem da je koncept dobro urađen do kraja. Građansko vaspitanje može da proizvede mnogo bolji efekat, ali pristup nastavi mora biti bolji od postojećeg. Često čujem da se 45 minuta tog predmeta pretvori u neobavezno ćaskanje, kao što je neretko slučaj i sa časovima fizičkog vaspitanja. Posle mnogo godina čudićemo se što imamo (ne)vaspitane građane sa krivom kičmom. Ili je to vreme već stiglo? Ja sam imao sjajnu profesoricu građanskog vaspitanja koja je načinom na koji je radila sa nama učinila da najveći deo razreda u srednjoj školi pohađa njen predmet i sećam se da se brojčano mnogo više dece odlučilo za građansko vaspitanje, nego za veronauku.

Kada smo kod veronauke, koleginica sa fakulteta rekla mi je i kako se drugari i drugarice njene ćerke uglavnom vrlo lako odlučuju za veronauku, iako su neki od stavova i vrednosti kojima ih uče u okviru tog predmeta vrlo upitni. Ali, šta očekivati kada patrijarh Irinej lično, izgovara sledeće: „Mala su Veljina prsa da primi sva odlikovanja koja je zaslužio, a sada je dao priliku crkvi da ga i ovom prilikom nagradi jednim od svojih priznanja. Koliko znam, fali mu još samo ovaj orden da upotpuni svoju kolekciju. Velja čini ono što svi mi očekujemo od njega, pomaže svoj kraj, svoj narod i, naravno, svoju Srbiju…“ Uh, ne znam ni odakle bih krenuo. Pa možda, najpre od činjenice da je u emisiji koju sam vodio nekoliko godina na lokalnoj televiziji, Velimir Ilić odbio da kaže da se kaje zbog šutiranja novinara, kolege sa druge televizije. Insisitirao sam da to učini, ali on to nije smatrao neophodnim i glatko je odbio da to uradi. „Velja čini ono što svi mi očekujemo od njega…“ – reče Patrijarh. Pa hvala što ste me prosvetlili saznanjem o novim vrednostima koje SPC nagrađuje ordenjem. Nije li pokajanje jedna od osnovnih hrišćanskih vrednosti? Ili je ono sada zamenjeno fizičkim nasiljem? Znam da u crkvama ima ljudi koji su se zaista iz iskrene vere prema onom u šta žele da veruju odlučili na taj način života, ali u prvim redovima danas nemaju najbolje reprezente. Kao neko ko ne ide u crkvu to mogu da primetim, a verujem da bi ove činjenice još svesniji morali da budu oni koji u crkvu idu. Dalje, davanje ordenja za patrijarha je „upotpunjavanje kolekcije“?! Velimir Ilić kao priručnik za častan život? Ili Velimir Ilić kao najpopularniji maneken SPC-ove modne kolekcije za jesen-zimu 2013/2014? I sve to na ceremoniji u lokalnom restoranu. No words, ne znam šta bih više rekao o ovome.

Najviše me ipak brine to što ovih dana često čitam i slušam o buđenju desničarskih pokreta, neonacista, fašista i ostalih koji su zastranili u razvijanju sposobnosti da razmišljaju i usvajaju određene istine. Smatram da se ni dana više ne sme čekati kako bi se ovakvi pokreti odgurnuli, ne na margine, već i iza margina naše realosti, kako u Srbiji, tako i u ostatku Evrope. Ljudi, mi u Srbiji imamo fanove Adolfa Hitlera?! Pa gde su rasli ti ljudi, iz kojih su udžbenika učili, ko ih je vaspitavao i u koje su škole išli? Znaju li oni bilo šta o najcrnjoj od svih crnih figura skorije istorije? Znaju li šta je pod naređenjima tog čoveka činjeno možda baš njihovim precima? Ponekad sam u dilemi kako da posmatram izveštavanja medija o fašističkim pokretima. S jedne strane, znam da je tačno da problem mora postati javan, vidljiv i opipljiv svima kako bi se na pravi način rešavao, a sa druge strane poludim kada o tim mračnim ljudima čitam na veb stranicama najčitanijih medija. Poludim upravo zato što znam da se ne mali broj mladih ljudi truje saznavajući o njihovim težnjama i aktivnostima. Mislim da će ovo biti jedan od najvećih problema s kojim će se u bliskoj budućnosti susresti nova generacija političkih aktivista, ali to samo znači da će naša misija biti i važnija.

Kao neko ko odnedavno radi sa studentima kao asistent u nastavi, a u isto vreme je približno njihovih godina, od izuzetne važnosti mi je da ih naviknem na to da se zainteresuju za društveno-politička zbivanja na dnevnoj bazi. Oni su (u velikom broju) umorni od svega toga, a da tek imaju jedva 20 godina. Čini mi se da je većina poltičke elite sa ovih prostora u protekle dve i po decenije predano radila na tome da od nas stvori nemisleće horde kojima će se pažnja sa realnosti lako skrenuti nekim sasvim trijivalnim temama, politikantskim amaterskim nastupima i jeftinom zabavom. Važno je da ne dozvolimo da u tome uspeju, ili da ako su u tome donekle i uspeli, to zaustavimo. Sav taj mlad i obrazovan svet može predstavljati ogromnu i nepobedivu energiju koja će stati na put pošastima novog vremena koja su sve brojnija, a nažalost i sve opasnija, ali mi se čini da još uvek nismo ni svesni koliko.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!