IGOR BESERMENJI: Kome je važna Vojvodina?

17 Jun 2015

Politika obmanjivanja i samoobmanjivanja

Prolazi tako mesec u kojem je Elektrovojvodina prestala da postoji. Moj utisak je da su reakcije Vojvođana, građana, stranaka i pojedinaca iz Vojvodine bile – strahovito mlake. To me navodi da pomislim da bi rezultati skorašnjih pokrajinskih izbora mogli da dokusure svaku nadu da će Vojvodina pronaći način da opstane u Republici Srbiji a da ne bude samo slovo na papiru. Nije da mi se zgrada kao zgrada sviđala, naprotiv, uvek je izgledala nekako previše žuto, neuredno, estetski čak grozno (krajnje subjektivan stav), fali ako se dobro sećam i poneko slovo u „Elektrovojvodina“ na vrhu zgrade, ali sećam se da je uvek takva kakva je, zgrada preduzeća štrčala (i štrči) kao nekakav zasebni, moćni gigant na Bulevaru Oslobođenja. No, nema više. Elektrovojvodine. Zgrada nam ostaje da nas još malo podseća kako se zločinac uvek vraća na mesto zločina, pa ništa drugačije nije ni sa sadašnjom republičkom vlasti. Vratili su se tamo gde su počeli 1988.

Zapanjujuće je što stranke koje žele dobro Vojvodini nisu organizovale proteste, pozvale građane na bunt, uradile nešto više od još jednog napisanog saopštenja. Mislim da je to mogla da uradi i vojvođanska vlada, da to bude jedinstvena i dostojanstvena reakcija vojvođanskih predstavnika iz vojvođanskog parlamenta. Okej, možda je ljudima stvarno preko glave protesta i ulice, ali mogli su svi oni zajedno, svaki do jednog vojvođanskog parlamentarca, autobusima, u Beograd, pred ministra Antića, da prenesu poruku Vojvođana. Da budu zajedno pred njim, da pokažu građanima Vojvodine da postoje. Nisu to uradili. Možda bi opet sve bilo isto, ali bismo znali da imamo nekog da još uvek stoji uz nas. Vojvođane. Iz (kratkog) novinarskog i redakcijskog iskustva, znam da ta saopštenja koja izdaju i koja im služe za to da sebe ubede da se bave nekakvom politikom, malo ko zaista čita duže od dve i po sekunde. Sam sam ih masovno gužvao i bacao u kantu za smeće u redakciji odmah po dospeću. Postoje brojni načini kojima se političari koji su izgubili svoj put samoobmanjuju uvereni da se bave nečim korisnim, saopštenja su samo jedan od tih načina. Vlada Vojvodine je fakat pod jezivim pritiskom beogradskih centralista i zaslužuje načelnu podršku svih nas, ali se ne može prenebregnuti činjenica da u vojvođanskoj vladi i posle svih ovih godina ne znaju kako da pristupe građanima, da ih podsete da oni imaju svoju vladu. Iz moje perspektive, strašno je što prosečni građanin Vojvodine verovatno ne bi znao da nabroji 5 (pet) ljudi iz vojvođanske vlade, ali bi sasvim sigurno znali ko su Nikolić, Tadić, Vučić, Dačić. Mi imamo naše ljude, koji su tu da predstavljaju naše interese, žive i rade u našem komšiluku, ali oni ne umeju da neguju komunikacione kanale sa svojim građanima, a naročito me brine što počinjem da mislim da mnogima među njima to odavno i nije važno.

Ovih dana imam glavobolje od brojnih političara koji javno zastrašuju građane Vojvodine nekakvom novosadizacijom. Kakvom crnom novosadizacijom? Ta priča nije uopšte nova i predstavlja najobičniju obmanu koja služi tome da se drži legalnom beogradizacija koja je jedina odveć prisutna, aktuelna i tamani sve pred sobom. O tome mogu da posvedoče ne samo Vojvođani, već i građani Leskovca, Aleksinca, Novog Pazara… Vojvođani ne smeju da nasedaju na lažne dobročinitelje koji će pred predstojeće izbore pokušati da im objasne kako im Vojvodina ne treba, kako je Vojvodina nekakav lopov koji živi na račun njihovih novčanika. Laž! I kad bismo hteli, do novosadizacije ne bismo mogli da stignemo od beogradista, kojih se namnožilo toliko da je red predugačak da bismo se mi, tobož zagovornici novosadizacije, u njega ugurali. Bilo bi razočaravajuće ako bi građani Vojvodine (ponovo) naseli na tu podvalu beogradskih centralista i njihovih satelita i ispostava po Vojvodini. Odavno se Vojvođanin pokušava predstaviti kao neki zgubidan koji iz novosadske kancelarije pelješi stanovnike iz drugih vojvođanskih gradova i sela. Ako i 2015/16. na izborima Vojvodina na to nasedne, dok joj zapravo beogradski centralista diše za vratom, onda ćemo i u narednih pet godina gledati vojvođanski sunovrat. Nemamo vremena za gubljenje. Možda danas Vojvodina malo koga interesuje, ali interesovaće ga sutra. Ali cena svakog narednog pogrešnog izbora mogla bi biti još godina čekanja i trpljenja okupacije beogradskih političara i njihovih produženih ruku u Novom Sadu. Radi se o čistoj pljački Vojvodine koja se nastavlja iz godine u godinu i koju baš niko od tih koji će vam pričati o nekakvoj novosadizaciji, ne želi da spreči. Neka ta ista gospoda prvo debeogradizuju celu državu. Svi oni vole vojvođansku pitomost, vojvođanski novac i vojvođanske glasove, a niko joj ne želi dobro već utapanje u sumorni, gubitnički srbijanski unitaristički horor bez kraja. Zato ne verujte onima koji će pred izbore s vama pred kamerama da jedu čvaraka i slanine, miluju vašu stoku i pričaju vam o strašnoj novosadizaciji. A pričaće vam mnogi i to vrlo brzo. Već su počeli, jer jedino tom obmanom mogu do vaših glasova.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!