IGOR BESERMENJI: Kašike demokratije

13 Sep 2014

Parada ponosa i parada fašizma

Vreme uoči, tokom i nakon održavanja ili pokušaja održavanja Parade ponosa u Srbiji već tradicionalno je period najsurovijih, najfašistoidnijih i najnedemokratskijih poruka koje stižu sa mnogih strana. Tada na kršenje ljudskih prava, a nekada i na nasilje, pozivaju političari, odnosno izabrani predstavnici građana, “crkvenjaci” i druga “elita”, a nesvesno ili ne, i novinari postavljajući loše konstruisana pitanja – iz straha ili neznanja svejedno, jer u oba slučaja rade nešto što pojačava tenzije, strah i mržnju. Jedno od čestih pitanja, i posle svih ovih godina, glasi: “Podržavate li Paradu ponosa?” Novinari i urednici medija tako pristaju da budu deo tragedije koja se naziva osporavanje ljudskih prava i sloboda i ukidanje demokratije. A to vodi uspostavljanju fašističkog poretka u kojem ljudi nemaju pravo da se izjašnjavaju kako god požele i da se slobodno šetaju ulicama. Pitanjem da li ste ili ne za Paradu ponosa, zapravo se šalje poruka koja kaže da je moguće ukinuti slobodu na izražavanje i mišljenje, na okupljanje, na udruživanje i mnoga druga prava koja su zajemčena Ustavom Republike Srbije.

Niko od nas jednostavno nema pravo da osporava ili ugrožava bilo čiju šetnju ulicama grada, bilo da su u pitanju majke, Romi, zaljubljeni parovi, penzioneri, osobe sa invaliditetom, ljubitelji pasa i mačaka, profesori, medicinski radnici… Svi imaju pravo da šetaju i mogu to da čine kada god požele, jer to piše u Ustavu Republike Srbije. Nikoga, na kraju, ne bi ni trebalo da zanima kakav je nečiji ličan stav o tome niti da li je to u duhu nečijih religijskih, moralnih, političkih ili bilo kakvih drugih uverenja. Ovo je država, postoji Ustav i postoje zakoni koji se moraju poštovati i tu se diskusija završava. Pravo pitanje bilo bi: “Odakle Vam pravo da ne podržavate Paradu ponosa jer time pozivate na kršenje Ustava Srbije u nekoliko njegovih članova?” ili “Zar ne mislite da ste sramota za demokratsku državu jer pozivate na kršenje demokratskih načela?” ili “Zar ne mislite da zagovarate fašističku državu?”

Gde ide jedno društvou kojem je legitimno javno pozivati na kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda? Novinari imaju veliku odgovornost u ovom slučaju i to ne takvu da drže stranu Paradi ponosa, već da drže stranu građanskim pravima i slobodama i da na kraju krajeva poštuju svoju publiku. Dovođenjem u pitanje prava određene grupe da šetnjom skrene pažnju na svoje probleme vređaju se ne samo pripadnici gej populacije, već svi građani Srbije koji žele da žive u pravno uređenoj državi. O tome nema diskusije. O svemu se možemo sporiti, ali ne i oko ljudskih prava. Dokle god mislimo da imamo pravo da kalkulišemo s tim da li nekom građaninu možemo dati jednu a nekom dve kašike prava, dotle nemamo demokratiju. I dokle god budemo događaje poput Parade ponosa (p)održavali samo zato što je to naša obaveza zbog članstva u EU, a gnušali se istih, dotle smo zajednica koja ne samo da nije zrela za članstvo u EU, već nije zrela ni da položi osnovni test iz demokratije, pa i samoodržanja. Pitanje poštovanja ljudskih prava jeste i stanje uma, a ne samo obaveza, jer dokle god je samo obaveza, to znači da je se nekada možemo i odreći u zamenu za neku sankciju koju ćemo eventualno istrpeti.

Sve ovo je uvod u fašizam (ili deo fašističke tradicije), ma koliko se brojni upiru da objasne kako ovde nema fašizma ni u naznakama. Naravno da ga ima. Baš u vreme Parade ponosa, na primer, ima ga svuda: u Skupštini, u medijima, pa samim tim i u svakodnevnim životima građana Srbije. Najveću opasnost dakako predstavlja retorika velikog broja političara. Setimo se samo izjava Dragana Markovića Palme. Nadam se da ih nećemo nanovo slušati krajem ovog meseca i da će se “gospodin Palma” ipak, makar pod pritiskom navodno proevropske vlade kojoj i sam pripada, malo civilizovati. Ljudi koji bi trebalo da su u zatvoru nakon svih uvreda koje su izgovorili samo na račun gej populacije i dalje su godinama unazad uoči Parade ponosa dobijali medijski prostor i besramno pozivali na kršenje Ustava Srbije, javno, u najgledanijim političkim emisijama ili putem intervjua u najčitanijim listovima. O fantomskim, ultradesničarskim, klerofašističkim organizacijama koje postoje samo onda kada treba “braniti” Srbiju od gej populacije ne treba ni govoriti, jer tek njihov medijski prostor je sramotan. One, osim što bi trebalo da zahvale gej populaciji što uopšte postoje, jer drugu svrhu za svoje postojanje osim napada na Paradu očigledno nemaju, morale bi i što pre da budu zabranjene. One nemaju pravo da se pozivaju na Član 46. Ustava Republike Srbije koji govori o slobodi mišljenja i izražavanja, jer to pravo ne možete da zloubotrebljavate da biste propagirali ukidanje prava drugih, zajamčenih istim tim Ustavom. Drugim rečima, nemate pravo da javno mrzite, pozivate na nasilje, niti da proglašavate ljude nenormalnim. Možete to da radite, ali onda treba za to da odgovarate pred zakonom a jednog dana, nadam se, i pred građanima i javnošću, jer bilo bi bedno još uvek živeti u ovom društvu a ne verovati da će uskoro doći trenutak kada će se promeniti stanje svesti.

Konačno, smatram da svako od nas nosi veliku odgovornost za poštovanje ljudskih prava i sloboda. Da, treba da šetaju i zaljubljeni i majke i porodice i lekari i advokati i gej populacija i pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica i svi koji to žele. Kada god žele i koliko god to žele. Bilo da je svrha šetnje ponos, sreća, vapaj za pomoć ili poziv da se obrati pažnja na njih, svi treba da šetaju ako osećaju potrebu za tim. I kada svaka od tih šetnji bude prošla bez incidenata, stvorićemo konačno i osećaj međusobnog poštovanja koje sada svakako ne postoji. Zbog toga je važno stati u odbranu nečijeg prava na srećan život, jer je to ono čemu na kraju svi težimo.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!