IGOR BESERMENJI: Kako pobediti prekaljenog manipulatora

16 Dec 2015

Prestrojavanja na političkoj sceni

Slušaju?i vesti i ?itaju?i novine prethodnih godina, stekao se utisak da su se sva dešavanja na politi?koj sceni Srbije svodila na Aleksandra Vu?i?a i odnos prema njemu. Taj ose?aj kao da se intenzivirao prethodnih nedelja. To je delo samog premijera i njegove karijere prekaljenog politi?kog manipulatora, ali i opozicije koja je predugo bila sasvim bleda i nedefinisana i kod koje tek odnedavno dolazi do izvesnih doga?anja u pravcu pojašnjenja odnosa me?u opozicionim snagama, ali i pojašnjenja toga šta opozicija u Vu?i?evoj Srbiji ustvari može i ho?e.

Kao odgovor na tako nezdrave okolnosti u kojima se predugo nalazio ?itav sistem, ali i svakodnevica gra?ana kroz projekciju stanja u vrhu države, sasvim sigurno treba o?ekivati da se pred izbore na prole?e otvori nekoliko politi?kih frontova, više onih koji ?e biti potpuna antiteza premijeru i jedan, koji ?e biti spreman na izvesnu saradnju sa njim, a u ime „velike“ i „visoke“ politike, ?esto sasvim nerazumljive i ?ak sve manje važne gra?anima. Iako ?e neki re?i da „množenje“ opozicionih blokova ide u korist jedino premijeru i bliskima njemu, treba napomenuti i da takvo razmišljanje može biti razumljivo samo s aspekta interesne sfere pojedinih politi?kih snaga, ali da nije opravdano s aspekta posmatranja politike kao takve, jer predstavlja njeno usitnjavanje, svo?enje politike na izbornu matematiku i ambicije politi?kih grupacija, a od takvog odnosa prema politici gra?ani naj?eš?e nemaju apsoulutno nikakav benefit. Drugim re?ima, iako situacija u Srbiji nalaže da je potrebno prona?i politi?ku snagu koja ?e pobediti Aleksandra Vu?i?a, ne sme se zaboraviti da to nije samo pitanje toga ko ?e ga pobediti, ve? i kako, kakvom politikom i kojim principima. Politi?ke stranke prirodno imaju svoje interese, ali gra?ani za svoj glas na izborima moraju tražiti od njih argument više od izborne matematike. Nije dovoljno, mada je izuzetno važno, da opozicione stranke kao deo svog programa ponude ideju pobede nad Vu?i?em, jer ona se valjda i podrazumeva. Gra?ani moraju tražiti više od toga.

Mislim da se na politi?koj sceni Srbije odvija jedan proces koji je bio neminovan, a doga?aji u poslednjih godinu dana su ga najavljivali: dešava se transformacija opozicione scene na nekoliko nivoa: ideološkom, programskom i kadrovskom.

U ideološkom smislu, pojava levi?arskog pokreta kojeg je najavio Borislav Stefanovi? bila je neminovnost. U svetlu dešavanja u drugim evropskim zemljama poslednjih godina, što je u politikologiji poznato kao efekat grudve snega, bilo je pitanje pogodnog politi?kog momenta i situacije kada ?e levica u Srbiji po?eti da dobija svoj oblik. Koliki je njen domet, tek ?e se videti, ali je uobli?avanje levi?arske ideje bilo o?ekivano i svakako potrebno. Naro?ito je ovaj proces opravdan kada imamo u vidu da je, ideološki, srpska politi?ka scena ve? predugo bila skoro jednoli?na, sa izuzetkom nekih ekstremnijih desni?arskih pokreta i stranaka poput SRS i DSS, koje su bile svedene na skoro zanemarljivu i nedovoljnu podršku za ozbiljno politi?ko delovanje, što su prethodni parlamentarni izbori i potvrdili. Sada se i to, o?ekivano, promenilo i to ?e budu?i parlamentarni izbori verovatno potvrditi. Levlja strana od one koje se u Srbiji smatra levom, a koja je programski ipak bliža centru, predugo je bila upražnjena i to što dobija svoje konture u ovom vremenu može samo da zna?i oboga?ivanje politi?ke ponude na onoj strani gde je ponude svakako falilo. O pitanju da li je ovo pogodan trenutak, pred, najmanje, pokrajinske i lokalne izbore može se raspravljati. Tako?e, desnica ?e se svakako transformisati i dobiti jasniji oblik, verovatno kroz neki savez ili koaliciju koja ?e im pomo?i da pre?u cenzus i parlamentarnim delovanjem se afirmišu kao još jedna opoziciona snaga Aleksandru Vu?i?u.

Posmatrano sa aspekta programske i kadrovske transformacije opozicije, tako?e su uo?ljive izvesne promene koje su bile o?ekivane. Da ?e do?i do višestrukog razilaženja interesa i planova u okviru nekada vladaju?e Demokratske stranke, bilo je jasno još pre tri i po godine, kada su doživeli višestruke poraze na izborima i van njih. Deluje da se sada taj proces primakao kraju, te da ono što DS sada predstavlja i kako izgleda i programski i kadrovski, verovatno jeste forma u kojoj ?e iza?i i pred gra?ane na izborima s prole?a. Ono što je nepoznato jeste da li ?e gra?ani oceniti da su promene koje je DS doživeo kroz poraze i odlaske vi?enijih, sada ve? bivših, strana?kih li?nosti poput Tadi?a i Stefanovi?a, biti dovoljna mera promene koja se od te stranke o?ekivala. Programski, ne deluje da je do zna?ajnih promena došlo, tako da izgleda da ?e sudbina DS-a sada zavisiti samo od procene glasa?a da li su ?etiri godine u opoziciji (na prole?e 2016), bile dovoljna kazna za prire?ena razo?arenja i da li ?e biti prepoznati kao grupacija koja ima kapacitet da kazni nekog ko gra?anima sada još više smeta, a to je premijer. ?ini mi se da je Demokratska stranka ipak premalo uradila na polju promene klju?nih ljudi koji je predstavljaju, a koji imaju dovoljno duga?ke i poznate politi?ke biografije na koje gra?ani mogu biti i dalje vrlo osetljivi, a ?ak i promene do kojih je došlo u tom smislu, bile su posledica odlaska ljudi iz stranke, ali ne i jasne spremnosti me?u onima koji su ostali da naprave prekomponovanje u redovima nosilaca stranke i osveže ih novim ljudima. Tako?e, programski, transformiše se i vojvo?anska politi?ka scena, rastom popularnosti Vojvo?anske partije, koja svojom politi?kom porukom „Vojvodina-Republika“ od vojvo?anske i srpske javnosti i gra?ana traži otvaranje jedne šire dimenzije vojvo?anskog pitanja od one koju ve? dugo nudi Liga socijaldemokrata Vojvodine. Opravdano ili ne, LSV je poslednjih meseci, zbog neretko blagonaklonog odnosa njihovog lidera Nenada ?anka prema nekim aspektima politike vladaju?e stranke u Srbiji, bila optuživana da spada upravo u onaj politi?ki spektar koji je bliži tome da ostvari nekakav stepen saradnje sa vladaju?om strankom i premijerom nego da mu bude apsolutna opozicija, a to svakako dodatno može poja?ati šanse Vojvo?anskoj partiji, koja se afirmiše kao jasna opozicija.

Da budem sasvim jasan, ako postoji jedna dobra posledica Vu?i?eve koncentracije mo?i i odnosa koji ima prema svojim gra?anima, onda je to što takvo njegovo ponašanje i njegova politika predstavljaju zna?ajan resurs iz kojeg opozicija kona?no i vidljivo crpi neophodnost za svojom transformacijom i uobli?avanjem. Takav proces može biti samo pozitivan za budu?i politi?ki život Srbije. Ali, isto tako, nijedna opoziciona snaga ne može da se opusti i osloni se na to da ?e „ne Vu?i?u“ biti dovoljna izborna ponuda, jer mislim da su gra?ani posle svih neda?a u tom smislu svakako sazreli i da su spremni da podrže onu ideju koja ?e biti dovoljno kvalitetna da za prirodnu posledicu svog kvaliteta i podrške koju dobije, ima pored ostalog i Vu?i?ev pad.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!