IGOR BESERMENJI: Kako je Vojvodina zaradila novu tehničku grešku

16 Dec 2012

Neki kompromisi zapravo su porazi

Praznična euforija samo što nije počela. Republička vlast se nada da će ona druga euforija, koja se tiče navodnog konačnog obračuna sa korupcijom, uspeti da zaseni prazničnu i učini da građani zaborave da im i ovog decembra u novčanicima duva promaja. Kad smo kod duvanja, vetrovi i snegovi stigli su nešto ranije ove zime, ali opet, kada pogledamo da su na društvenim mrežama ovih dana hit fotografije skoro perfektno očišćenih puteva u Mađarskoj, koje potom smenjuju sibirski predeli zavejane Vojvodine (samo nekoliko kilometara udaljeni), onda nije samo hladno, već onako – bude nas i blam.

Ipak, najjači vetrovi ovih dana duvaju na relaciji Beograd-Vojvodina. Naslovi: „Skupština Srbije odbila Vojvodinu“ ili „Vlada Srbije odbila vojvođanske amandmane“ – nižu se jedan za drugim. Sve neke odbijenice. Pisma koja Vojvodina šalje Beogradu izgleda ne dotiču republičku vlast, koja je zaboravila da to nije red, naročito ne u vreme praznovanja. Deca pišu Deda Mrazu pisma sa željama i traže poklone, pa ih dobiju… Neko ih već pribavi… A Vojvodina piše pisma u kojima traži da joj se da ono što je već njeno, pa dobije odbijenicu koja počinje da boli, kao šamar.

Najnovijem u nizu šamara koji je Vojvodina primila u republičkoj skupštini prethodila je groteskna situacija: „Šef poslanika Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor tvrdi da je vojvođanski predlog najpre dobio 120 glasova, nakon čega je glasanje poništeno uz obrazloženje da je reč o tehničkoj greški.“ Da podsetimo, vojvođanska skupština predložila je izmene Zakona o budžetskom sistemu kako bi se garantovalo izdvajanje sedam odsto republičkog budžeta za Vojvodinu. Ni to ne može?

Nešto se često dešavaju (tehničke) greške ovih dana. Tehnika je možda zakazala na ulicama prethodnih dana i ostavila građane okovane snegom, ali ovde je, čini se, zakazalo nešto drugo. Ne bi čudilo da je zakazao nalog partijskih vrhova aktuelne republičke vlasti, odnosno da je stigao sa malim zakašnjenjem, pa su poslanici, pripadnici tih partija, glasali po sopstvenim uverenjima. Možda su zaboravili da sede u Skupštini Srbije. Da žive u Srbiji. Da glasaju u Srbiji. Nažalost, ono što se u Beogradu izglasa odavno većinom nema drugačiji efekat po Vojvodinu od devastirajućeg, pa je tako i ovog puta. A možda su i stvarno pogrešili jer neki od poslanika u Skupštini Srbije imali su govorničke debije prethodnih dana i videli smo kako se (ne) snalaze. Možda je koristiti tamošnju tehniku za njih još veći izazov od javne reči.

Ono što će narednih dana uslediti potencijalno će ublažiti taj hladni vetar sa juga, jer se predstavnici Vlade Vojvodine uglavnom potrude da se, ipak, dogovor postigne. Nekakav. Da li to ima smisla i da li bismo se svi u Vojvodini složili sa tim da baš uvek mi treba da postupimo fino i prvi se upregnemo da pronađemo međuprostor za kompromis? Biti fin, kulturan i tolerantan jeste vojvođanski, ali što je mnogo, mnogo je.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!