IGOR BESERMENJI: Kad porastem biću Putin

27 Nov 2013

San o diktaturi i totalitarizmu

Jednostavno, ne želim da Tomislav Nikolić dobije još jedan mandat na mestu predsednika Srbije. Razlozi za to su brojni, čak i kada ostavim po strani činjenicu da se ne slažem sa načinom na koji stranka čiji je predsednik bio pre izbora na mesto predsednika države tretira Vojvodinu, što je jedan od osnovnih kriterijuma prema kojem formiram mišljenje o delovanju jedne stranke.

Tomislav Nikolić, koji je predsednik postao nakon predsedničkih izbora 2012. godine i za koga je glasalo manje od 23 posto građana Srbije sa aktivnim biračkim pravom (što će reći, ni jedna četvrtina građana sa pravom glasa) ne bira načine na koje izražava fascinaciju likom i delom jednog čoveka, Vladimira Putina. Svi smo znali da u njemu vidi idola, ali ono što se dešava u skorijem vremenu postaje groteskno. Osim što mi se čini da je kao svoj osnovni predsednički zadatak shvatio odlaske kod Putina, razgovore sa Putinom, druženje sa Putinom, slavljenje Putina, Tomislav Nikolić postao je u međuvremenu i hodajuća reklama ruskog predsednika na tlu Srbije, a prostor svog delovanja sa političkog izmešta s vremena na vreme i na nepolitčki teren, sve u nameri da dvosmerno ispuni svoju osnovnu misiju.

Prvi smer je onaj kojim idu poruke ka idolu, a drugi onaj kojim se podilazi i dalje velikom broju građana Srbije koji u ruskom predsedniku vide ideal političkog vođe bez premca. Najnoviji potez Tomislava Nikolića predstavlja fotografisanje u prsluku motociklističkog kluba „Noćni vukovi“ u društvu vođe tog kluba, a sve sa grbovima Srbije i Rusije. Počasni je član kluba, razume se, i Vladimir Putin. Na svaki način pokušava da se potvrdi kao tačna nikada u stvarnosti dokazana teza o neraskidivom i bratskom odnosu Srbije i Rusije zasnovanom na iskrenim emocijama koje navodno imamo jedni prema drugima. Ne znam šta je smešnije u svemu ovome, da li to insistiranje na tome da svi postanemo rusofili svakodnevnim brainwashingom koji se odvija dok svakodnevno slušamo o „poslu veka“, kako nazivaju energetski nesporazum oko izgradnje gasovoda Južni tok ili Nikolićeva uloga hodajuće reklame za Vladimira Putina, gde će na sebe nadenuti i prsluk „Noćnih vukova“ samo da se pokaže još malo fascinacije tom dalekom zemljom, pa makar i da nikada ranije nije seo na motor.

Šta se u međuvremenu događa u Rusiji? „Vladimir Putin zabranio je da se javno osporavaju njegove odluke i dao do znanja da nezadovoljni mogu samo da podnesu ostavku.“ Ma idi begaj, što bi rekli. Kada pročitate ovako nešto, onda znate da je svet u ozbiljnom problemu. Ne mogu da se otrgnem osećaju da bi svi oni koji mu se dive postupali isto tako, samo što im to ne dozvoljava nedovoljna količina moći i uticaja koje poseduju. Dokle mora da stigne jedna država, do kog gliba i do kog stepena neosvešćenosti pa da dozvoli sebi da na čelu države ima čoveka koji zabranjuje građanima da misle drugačije od njega?! Ovo da nezadovoljni mogu da podnesu ostavke može vrlo lako da se tumači i kao poruka da nezadovoljni životom u Rusiji mogu iz nje slobodno da se isele, a to zvuči poznato, zar ne. I to je samo jedan od novijih „bisera“ ruskog predsednika, idola mnogih, uključujući i predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Šta govori ta vrsta fascinacije osim da tinja želja da se taj patent ponašanja jednog dana, ako se bude moglo, primeni i u sopstvenom aranžmanu?

Zbog svega ovoga, ali i mnogo toga drugog, ja ne vidim Tomislava Nikolića kao predsednika Srbije i u sledećem mandatu. Problem je u tome što ne znam još jednu stvar, a to je koga vidim na tom mestu. Vidim samo da se još uvek niko ozbiljno ne bavi tim pitanjem, a nekoliko godina će brzo proći.

Dobro znam šta znači politika, ali ja sam jedan od onih koji ne može tek tako da zaboravi diskontinuitet u nečijem ponašanju i delovanju. Nikolić je u okviru svog govora u Subotici a povodom nacionalnog praznika Bunjevaca rekao i sledeće: „Niko i nikada ne sme da ugrozi vašu i našu zajedničku kuću. Zaslužili ste to svojim odnosnom prema Srbiji, doprinosom napredovanju i slavi naše zajedničke jedine otadžbine…“ Još uvek ne mogu da zaboravim politiku koju je zastupao do pre samo nekoliko godina, a da ne govorimo o periodu od pre 15 i više godina. Toga ne mogu da se sećam jer sam bio dete, ali za samo nekoliko minuta istraživanja na internetu možete saznati mnogo toga. Jedini uslov je da vam je stalo do toga da znate istinu.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!