IGOR BESERMENJI: Jedinica za isporuku praznine zvana Aleksandar Vučić

30 Apr 2017

Pet godina šupljih priča čoveka koji jedino zna da produkuje afere

Pre nego što se Aleksandar Vučić preseli na Andrićev venac, bilo bi logično pretpostaviti da će tim ljudi od poverenja konsultovati oko onoga što je bilo dobro rađeno i uspešno obavljeno tokom njegovih godina u Vladi Srbije. Pošto je ovde logika i politika odavno već postala nemoguća misija, teško je da će se to desiti, odnosno da će se na to “bespotrebno gubiti vreme”. Na kraju, ako ne računamo u to učvršćivanje nedemokratske vladavine i raspamećivanje građana, spisak uspešno obavljenih poslova zapravo i ne postoji.

Izgleda da je sve s čijom transparentnošću Vučić nije imao nikakvih problema, svakako poznato. Nekako je dobro procenio da afere kao što su Savamala, sporne master diplome i doktorati državnih funkcionera, smanjenja plata i penzija, lična karta brata mu Andreja, nažalost neće biti dovoljno loš povod da izgubi vlast i ma koliko sumanuto zvučalo, iz današnje perspektive, ne čini se da je on bilo kada imao problema sa tim da se o ovim temama naširoko polemiše. Čak, možda je to bilo baš zato jer je trebalo sakriti prazninu njegove ozbiljne političke i državničke agende, ili je pak na istoj bilo i mnogo gorih i za građane lošijih stvari o kojima Vučić ne želi da znamo.

Ako se još uvek sećate, pre dve godine, delivery unit, iliti deliveri junit, kao novi model i smer delovanja za Vladu Srbije u onom prethodnom Vučićevom mandatu, bio je najavljivan u svim vestima. Mnogima ni tad, a ni danas, još uvek nije jasno šta on tačno predstavlja, ali veći deo verovatno dobro pamti da je kao koncept u Nemanjinu 11 stigao neposredno nakon što je bivši britanski premijer Toni Bler održao predavanje „pojedinim ministrima i njihovim saradnicima“ u Beogradu.

Deliveri junit nije nikakva zagonetka. Bler je u svom drugom mandatu 2001. godine, svojoj administraciji i saradnicima dao listu prioriteta u radu kako bi postigao efikasnije rezultate u odnosu na svoj prvi premijerski mandat. Dakle, radi se o prioritetizaciji konkretnih vladinih projekata, odnosno politika na koje se stavlja fokus i daje im se poseban značaj. Ono što jeste nepoznanica je deliveri junit Aleksandra Vučića i proverljivost njegove učinkovitosti. Najmanje je nekoliko problema zbog kojih nije moguće utvrditi da li je Aleksandar Vučić ispunio prioritetne ciljeve svoje Vlade.

Prvo, zato što je mandat te Vlade prekinut vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine, a nikada nismo saznali da su se u međuvremenu Vučićevi planovi (i za koliko) promenili u novom mandatu koji je započet 2016.godine. Drugi problem je što je gotovo nemoguće saznati bilo šta konkretnije o radu timova koji rade pri njegovom kabinetu u ovoj “jedinici za isporuku”, što je slobodan prevod deliveri junita. Iz same vlade dolaze indikativne izjave o ključnim oblastima za koje su pre dve godine bili formirani timovi u okviru deliveri junita. Tako je sadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić nedavno za državnu upravu rekla da je “neefikasna”, a za lokalnu samoupravu da je “puna problema”. Navodno je bio formiran i tim za restruktuiranje velikih državnih sistema, ali problemi su i dalje visoko izraženi u izveštajima MMF-a, Svetske banke, pa i Fiskalnog saveta. Do danas ostaje nepoznato ko je ustvari šef ili koordinator deliveri junita. Jedno vreme se pominjalo imenovanje Ane Brnabić na tu poziciju, ali nema proverljivih podataka o tome da li se to zaista i realizovalo u realnosti.

Poznajući Vučićeve mehanizme vladanja, ne bi bilo iznenađenje da je on sam šef/koordinator timova pri deliveri junitu i da po opisu tog posla, sam sebi podnosi izveštaje o radu. U tom slučaju, znali bismo i kako se kreira sadržaj vesti iz nesvesti koje nam Vučić saopštava u redovnim “obraćanjima naciji”, poput one da uskoro stižemo nemački životni standard, kao i da se u Srbiji živi bolje nego u 90 posto zemalja Evropske unije. Ono što je navodno istina, je to da je model deliveri junita za Vučića izrađen na osnovu angažovanja konsultantske kuće “Tony Blair Associates”, a da su troškove angažovanja u Srbiji navodno pokrili Ujedinjeni Arapski Emirati. Kod Vučića je bolje za sve reći da je “navodno”, pošto nas je navikao na atmosferu neznanja i senki, a medijski izveštaji su i u ovom slučaju, kao i u mnogim prethodnim, kontradiktorni, što je opet verovatno posledica “posvađanih” izvora iz same vlade, oko toga šta se sme, a šta ne sme, reći građanima Srbije.

Šef deliveri junita u Blerovom drugom mandatu, Majkl Barber, u svojoj knjizi “Kako voditi vladu tako da građani imaju koristi, a poreski obveznici ne polude”, pisao je, između ostalog, i o liderima koji uspehom smatraju ako urade što manje u svom mandatu, vodeći se idejom da je uvek bolje ne uraditi ništa, ili što manje, te da se sve pre ili kasnije ionako samo od sebe reši, bez preduzete akcije. Barber dalje tvrdi da deliveri, odnosno isporuka, takvim političarima nije značajna, pa se u slučaju Vučića postavlja pitanje zašto je bio ambiciozan oko deliveri junita, ako je ideja bila, kako se da naslutiti prema rezultatima, da se uradi što manje ili ništa. A, ako je učinak s Vučićevog aspekta zadovoljavajuć, zašto je problem o istom preciznije izvestiti javnost? Naravno, ne bi ovo bio ni prvi, a verovatno ni poslednji slučaj, potpunog nedostatka logike i viška kontradikcije u Vučićevoj političkoj karijeri.

(Autonomija, foto: Beta)

Podelite ovu stranicu!