IGOR BESERMENJI: Ja i ništa više

04 Nov 2018

U očekivanju predsednikovog nastupa na nekom od sledećih sajmova knjiga

Predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću savršeno bi pristajalo da već za trajanja svog mandata namesti situaciju da na centralnom štandu “Velike Srbije” na Sajmu knjiga poređa hiljade primeraka svoje knjige jednostavnog imena – “JA…”. Knjiga bi bila svojevrsna autobiografija predsednika izdata u sred političke karijere. Naime, zašto mora biti tako?

Prvo, to se mora desiti dok je „Velika Srbija“ glavna i centralna zvezda Sajma, jer uz Vučića svakako ne ide da se sa strane kao Kija Kockar bori za čitalačku publiku, pa makar nje bilo i u hiljadama, kako je to bio slučaj sa simpatičnom rijaliti-pobednicom. Dakle, samo dok je centralno i dok je “Velika Srbija”.

Da li će Šešelj na štandu Velike Srbije na sledećem Sajmu knjiga ugostiti Aleksandra Vučića, recenzenta njegove knjige “Engleski pederski isprdak Toni Bler”? (karikatura: STUPS)

Drugo, nema smisla da tokom Sajma, njemu koji uvek ima šta da kaže i najviše od svih da kaže, hleb iz usta otimaju neki tamo drugi političari i rijaliti-zvezde, kada je on sam najveći političar i srpski sin i najveći organizator i zvezda najvećeg rijalitija u Srbiji – zvanog Srbija. Nema smisla da jedan Šešelj, koji se nikad nije izvinUo pred Zapadom za knjiški uradak u kom Tonija Blera naziva “engleskim pederskim isprdkom” bude veća sajamska mečka Božana od predsednika, koji se već punih deset godina po potrebi ogrće zastavama SAD, Velike Britanije, Nemačke i EU i koji se tako izvinjava zbog toga što je bio recenzent ovog Šešeljevog kapitalnog dela, kojim je dotični radikalni monstrum sumirao sav svoj i stranke mu intelektualni doprinos vašljivoj srpskoj politici od kraja osamdesetih pa na ovamo. I ne može jedna Kija Kockar da napiše knjigu “Moj potpis” a da Vučić ne ostavi svoj potpis, taj veličanstven događaj koji će u lajvu prenositi Pink i Hepi televizija, pre nego što u kasnijim večernjim satima na Hepiju krene parenje uživo. Pink bi mogao da prenosi intervjue s ljudima iz redova u kojima se čeka i bije za predsednikov potpis do sitnih sati, pre nego što krene jutarnje mentalno iživiljavanje nad Srbijom by Sarapa feat. DJV. Iako, ovaj pink dvojac i jeste predsednikov potpis za sve koji se danas u Srbiji bave novinarstvom i medijima.

“JA…” – zato što je to jedini način da se objasni monstruozni ego-trip srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Naime, nastavak naslova toj knjizi ne bi bio potreban. Ta nevaspitana baraba od kvazi-državnika i političara ne može i ne ume drugačije da počne rečenicu, niti mu je važno kako će je završiti. Nema drugog objašnjenja za neverovatno skretanje pažnje na sebe i pretnju koju mu je uputio tamo neko u nekom opskurnom tabloidu pre tri godine, u trenutku kada državni list u čijem je Nadzornom odboru do juče sedela njegova savetnica za medije, naziva ono malo preostalih s(a)vesnih novinara u Srbiji psima i praktično pred građanima raspisuje poternicu za njihovim glavama. Čak i ako je u redu da pomene i tu pretnju koju je njemu, zamislite njemu, neko uputio pre tri godine, Vučić bi morao da zna da je bilo užasno nepristojno da je izjednačava sa pretnjama koje novinari i drugi građani za koje se zna da imaju stav koji se njemu ne dopada, redovno dobijaju samo zato što nisu psi s njegovog lanca. U Srbiji koja je ubila Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruviju i u Srbiji koja je podavila brojne novinarske karijere, ta nevaspitana baraba oseća potrebu da s mesta predsednika i najmoćnijeg čoveka u zemlji ukazuje na pretnju koju je, zamislite njemu, neko uputio preko opskurnog tabloida pre tri godine. Ali, šta zna Aleksandar Vučić šta je nepristojnost?

Da zna i da je znao, nikada ne bi bio član SRS-a, danas ne bi bio predsednik SNS-a i nikada ne bi ni pomišljao na to da bude predsednik Srbije koji će sve koji se s njim ne slažu na televiziji nazivati kretenima i idiotima, dok mu sledeće pitanje “namešta” Gordana Uzelac.

E, zato, samo…”JA…” A, novinarski je nazivati stvari pravim imenima, kako god ona zvučala.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!