IGOR BESERMENJI: Izbori u Vojvodini – za i protiv naprednjačke histerije

27 Oct 2015

Ima li mesta iznenađenjima?

Danas postoji jedan deo takozvanih „opreznih“ vojvođanskih političara, poput Ištvana Pastora, koji nisu do danas napustili postojeću vojvođansku koaliciju, ne zato što im se nije htelo već zato što se nije smelo i nije trebalo, iz perspektive njihovih budućih partnera. Međutim, to ne znači da se uskoro stvari neće promeniti, jer izbori su sve bliže, a gospodin Pastor je odavno našao udobniju stolicu za smeštanje svojih interesa. Predsednik vojvođanskog parlamenta već je mnogo puta razočarao one koji su u njemu videli borca za interes autonomne Vojvodine, te je tako njegova stranka uspela u samo nekoliko godina da podrži i IV Vojvođansku konvenciju, ali i da bude prva devojka u redu za pratilju Vučićevog političkog pohoda na Vojvodinu. Pastor se tako našao na pola puta od saradnje sa vojvođanskim republikancima do rada sa strankom koja smatra da Vojvodina i ne treba da postoji, koja nema ni pokrajinski odbor, niti program za Vojvodinu. Zna gospodin Pastor da bi odavno ova vojvođanska vlada, nažalost ili ne, videla njegov odlazak, da mu je budući politički saradnik to tražio, ali se za to čeka povoljan trenutak, jer Vučić u jednom danu želi pobedu na izborima na svim nivoima.

U međuvremenu, postepeno, oprezno, ali transparentno, gospodin Pastor je javnosti davao jasne signale svog budućeg političkog puta u pokrajini, koji će od sada biti zasnovan na saradnji sa Srpskom naprednom strankom. Pastorova stranka tako je postala paradigmatična slika srpske političke scene, gde su svi potvrdili da je sve moguće i da je malo mesta iznenađenjima. Nažalost, više ne sme i neće biti iznenađenja kada je Vojvodina u pitanju, jer njeni prvaci su odlučili da ona sada više nije tema na kojoj treba sasvim i beskompromisno insistirati.

Određeni deo opozicione na republičkom, a vladajuće grupe na pokrajinskom nivou, odabrao je da profitira na političkoj eutanaziji Demokratske stranke, da bude deo ispiranja, ulepšavanja i puderisanja biografije premijera Aleksandra Vučića, što je, uz sve zamerke koje se DS-u mogu pripisati, ipak licemerno i na kraju krajeva, govori o neiskrenosti budućih Vučićevih partnera prema sopstvenim biračima. Politički rejting srpskog premijera „u narodu“, danas možda jeste visok, ali sasvim je sigurno da u taj narod ne spadaju glasači SVM-a, LSV-a, SDS-a, LDP-a i ostalih. Ostaje još „samo“ da nam ove stranke bez okolišanja obznane jesu li toga svesne ili nisu, ali neki od postupaka njihovih lidera već odavno ne ukazuju na to da je ovaj blok stranaka odabrao da oslušne šta njihovo biračko telo misli o saradnji sa SNS. Imajući to u vidu, ne treba biti iznenađen ukoliko se dobar deo vojvođanskog biračkog tela na izborima bude opredeljivao u odnosu na to želi li ili ne Vučićevu stranku na čelu Vojvodine, te se odluči da podrži onog ko će naprednjačkoj histeriji prema pokrajini reći jasno „NE“.

Takvo rezonovanje bi sasvim sigurno dobrim delom potisnulo konstruktivnu i sadržajnu debatu o biti vojvođanskih problema u stranu, ali bi bilo i sasvim opravdano, jer Vučićeva stranka baš ničim nije pokazala tokom godina upravljanja ostatkom države, da zaslužuje i šansu u Vojvodini. Na kraju krajeva, opredeljivanje „za“ i „protiv“ Vučića u Vojvodini, biće direktna posledica ponašanja i skorijih nastupa Pastora, Čanka, Jovanovića i ostalih, koji su o Vučiću govorili u afirmativnom kontekstu, što je, sasvim sigurno, za dobar deo vojvođanskog biračkog tela u koji spadaju i njihovi glasači, potpuno neprihvatljivo.

Demokratska stranka napravila je veliku grešku kada je Bojan Pajtić javnosti saopštio želju da bude budući državni premijer, prvo, jer se ispostavilo da je to učinio nepotrebno brzo, a drugo, jer je time praktično poslao poruku da odustaje od borbe da političkom protivniku, pa i građanima, dokaže da je uprkos svim žestokim napadima u kojima se nisu birala sredstva za njegovo ocrnjivanje, ipak dobar vojvođanski premijer, u postojećim okolnostima.

U ovom trenutku, za Vojvodinu bi bilo najbolje da, ili dobije alternativu postojećoj konfuziji u novoj političkoj snazi koja će je, za početak, makar odbraniti od političke agresije SNS-a, ili da se u okviru postojećih stranaka koje čine vojvođansku vladu otvore vrata razumu i novoj energiji koja neće pristati na to da je stvar sa pobedom Vučića u Vojvodini već rešena, jer ne mora da bude tako. SNS se, sasvim sigurno, još uvek boji izlaska pred vojvođanske birače. Zna to Vučić. Pastor, takođe.

(Autonomija)