IGOR BESERMENJI: Gospodari iluzija i njihove žrtve

24 Apr 2014

Kome treba Maja Gojković?

„Ko ume gomile opčiniti iluzijama lako im postaje gospodarom, a ko nastoji da ih istrezni, postaje njihova žrtva.“ Od ove misli jednog od najuticajnijih sociologa politike Gistava le Bona hvata me jeza, a to što živim danas i ovde, verovatno čini stvari još gorim. Kažu da ti posao i životni ciljevi nisu dovoljno veliki ako te u najmanju ruku ne prestrave. Ja sam prestravljen od juče, još malo više nego što sam bio dan ranije.

Dakle, dobili smo Maju Gojković na mestu predsednice Skupštine Srbije. Strava i užas u srpskoj režiji. A setite se samo koliko je „Srpski film“ bio kritikovan. Ne, ovo je svoja kategorija horor filma. Jedan sasvim novi nivo. Da uozbiljim stvari, ovo je toliko neukusno, da ne umem da pronađem pravu reč. I baš kada pomislite da je srpska politička scena dotakla dno, e onda vidite da uvek, ali baš uvek, može i gore. U njenom postavljanju na jednu od dve najodgovornije funkcije u državi ima nečeg nedokučivog, neverovatnog. I baš kada pomislite da su naši viđeniji političari sada već toliko iskusni i da neće više pucati sami sebi u noge, dobijete ovakvu vest. A tolike godine su imali da nauče, s obzirom na to da su se lepo dogovorili kako da cirkulišu u krug i ne puštaju ni po koju cenu bilo koga drugog u igrice koje igraju. Dakle, šta je uradio Aleksandar Vučić? Zar nakon onakve podrške koju je dobio zbog koje mi je bilo loše tri dana, ali dobio je čovek i nema nazad, da uradi ovako nešto? Da na najodgovornije mesto najvišeg zakonodavnog organa u državi postavi verovatno i najkompromitovaniju ličnost iz vrha svoje stranke? Da li je on to odlučio da napravi prvi korak ka sopstvenom samouništenju i pre nego što je počeo da radi? Kakvu korist SNS može imati od Maje Gojković koja u sopstvenom Novom Sadu ima podršku koliku i vojvođansko pitanje ima u Beogradu, ne znam. I nije me briga, neka rade sa svojom strankom šta god žele. Ali mi je i te kako stalo da saznam s kojim pokrićem i pod kakvim okolnostima je Aleksandar Vučić dotičnu postavio na ovako odgovornu funkciju u državi? Da, pitanje je pod kakvim okolnostima, jer ja ne razumem kako bi bilo kome sa zdravim razumom Maja Gojković bez bilo kakve podrške među stanovništvom trebala na tako odgovornoj funkciji?! Zna li Vučić razloge zbog kojih je dotična omražena u mom glavnom gradu, Novom Sadu? Jel’ to i najnovija politička odluka u državi poslužila tome da se ismeju Vojvođani i stanovnici Novog Sada? Izgleda da ništa u Srbiji više ne može da se desi, a da nema neke veze sa nama iz Novog Sada i Vojvodine. Ovo je ruganje „in your face“. Stranačke igre u SNS ili međusobne ucene koje dovode do ovakvih odluka ne smeju na ovaj način imati veze sa nama i ovo je veliki autogol SNS-a i Aleksandra Vučića.

Sa svojim studentima često razgovaram o situaciji u društvu. Među njima nema onih koji su zainteresovani da se bave politikom. Kažu da im je ubijena svaka volja da se angažuju politički i čini mi se da niko ne veruje političarima. Niti jednom. A i kako bi poželeli kada se svakog meseca nagledaju i naslušaju ovakvih primera. Na čelu Skupštine Srbije će u naredne četiri godine biti osoba koju sve i da želite da pratite, ne možete. Njoj niko nije dorastao.

Maja Gojković, 22. oktobra 2010. godine, za „Večernje novosti“: „Bila bih neozbiljan političar da sam se posle isključenja iz SRS, ponovo vratila u jedno krilo te stranke. A moje isključenje neminovno bi moralo da dođe ponovo na dnevni red, jer nisu me se tada odrekli članovi, već kompletno rukovodstvo radikala zajedno sa Nikolićem. Moj put, počevši od 2004. kada sam postala gradonačelnik, do danas, kada sam na čelu Narodne partije, bio bi potpuno obesmišljen.“

Dakle, Maja Gojković, političarka obesmišljenog puta, do 2018. godine biće na čelu Narodne Skupštine Republike Srbije. I, šta danas reći omladini? Kako im objasniti šta je politika? Zna li neko definiciju politike? Ja priznajem da je ne znam. Ali ono što znam jeste da dok god novi ljudi ne postanu njen deo, ništa se neće promeniti. Dakle, neko mora i da uđe u arenu, po cenu i da postane žrtva gomile.

Maja Gojković, za „Večernje novosti“, 23.1.2011. godine: „SNS je kao mehur od sapunice koji će pući ako ne osvoji vlast.“
Maja Gojković, za „Danas“, 21.6.2012. godine: „Pri formiranju nove vladajuće koalicije sigurno nećemo podržati SNS, pa i u slučaju da to uradi URS, Mlađan Dinkić lično i njegova G17 plus. DS je prirodni partner Narodnoj partiji.“

Na političkoj sceni Srbije, kako smo videli, neprirodna partnerstva i te kako opstaju, ali to nije lekcija kojoj želite bilo koga da učite. A kada pobedite i Mlađu, odnosno plivate u politici srpskoj bolje od njega naizgled nepobedivog u toj disciplini, onda definitivno imate nekakav poseban dar, jer to se ne postiže tako lako. Ode Mlađa u istoriju, ali ne da se Maja. Ne još uvek.

Afera „ATP Vojvodina“ ne može biti zaboravljena, kao ni činjenica da Maja Gojković na lokalnim izborima u Novom Sadu 2012. (kod čijeg stanovništva navodno crpi svoje argumente za opstanak na političkoj sceni jer je, tobož, popularna bivša gradonačelnica), nije osvojila dovoljno glasova da pređe neophodan cezus. Ali, šta će kome cenzus, kada se političkim manevrom može do fotelje predsednika Skupštine? Ni ovo nije lekcija kojoj treba nekoga da podučavate, ali na nju ne možete ni zažmuriti. Ne, ovo nije normalno i ovo se ne događa u uređenim demokratskim državama. Ovo je igranje državom, njenim institucijama i što je verovatno i najgore, ismevanje sopstvenih građana. Dugo slušamo o tome kako SNS nema kadrove za odgovorne funkcije i kako im je to najveća boljka. Ja sam mislio da ipak mora biti makar neke političke pameti ako se već osvaja 50 odsto glasova na izborima. Ma ne mora. Ne znam šta je poenta i kakvu pouku izvući. Nema je. Kao ni logike u Srbiji.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!