IGOR BESERMENJI: Dobra vest iz Austrije

05 Dec 2016

Napokon je razum pobedio ekstremne desničare i „bele listiće“

„Tužni kandidat ekstremne desnice, izgubio je od liberalnog kandidata levog centra.“ Ovim i sličnim naslovima, svetski mediji su u prvim minutima nakon što je poraženi priznao da je poražen, izveštavali o pobedi Aleksandera Van der Belena – „Saše“ nad desničarem Norbertom Hoferom u trci za predsednika Austrije. I zaista, u svetlu onog što je ova godina svetskoj politici donela, bilo je važno prvo naglasiti da je desni populista i nacionalista izgubio, pre nego da je neko drugi pobedio. To je razumljivo. Još važnije, dogodilo se to u srcu evropskog kontinenta.

Mnogi će reći, nije važno, jer su nadležnosti predsednika Austrije ipak limitirane. Međutim, do pre samo nekoliko meseci, verovalo se da bi ovi izbori mogli „mnogo da kažu“ o stanju unutar Evropske unije, ali i Evrope kao takve, u svetlu bojazni da bi kandidat ekstremne desnice, Norbert Hofer, mogao da postane novi austrijski predsednik. Hofer nije postao predsednik, ali ovi izbori jesu rekli nekoliko važnih stvari.

Iako je loša vest to što je ekstremna desnica pristojnim procentom osvojenih glasova (prve procene kažu oko 46% za Hofera), legitimizovana od strane biračkog tela, važno je što je, ipak, za sada zaustavljena. Pobeda Aleksandera Van der Belena, kandidata kojeg je podržala Zelena stranka i koji se može nazvati liberalom levog centra, može se posmatrati iz dva ugla. Austrijanci su izglasavanjem njega za pobednika poslali poruku da napuštanje EU nije tema koju žele na dnevnom redu, što se moglo dogoditi da je Hofer pobedio, s obzirom da je pominjao mogućnost referenduma i promene Ustava vezano za ovo pitanje. Za zvaničnike EU, ali i progresivne građanske snage, pobeda Van der Belena svakako je dovoljno dobra vest u ovom trenutku, iako će sada fokus biti na parlamentarim izborima koji Austriju očekuju u naredne dve godine.

Novi austrijski predsednik je izrazito opredeljen za opstanak Evropske unije i nada se ujedinjenim državama Evrope kao konceptu slobode i života za Evropljane. Posle dužeg vremena, izgleda da je jedna politička odluka „iz naroda i od naroda“, obradovala evropski establišment, ali i one koji su svesni da su unutar EU potrebne izvesne promene, ali da se od ideje evropskih država koje u miru žive zajedno, svakako ne treba odustati. Pogotovo je važno to glasno reći kada je alternativa opasna i grozna, a građani Austrije su to ovog puta i uradili. Druga stvar koju treba reći jeste da ovaj rezultat može delimično da se posmatra i kao reakcionaran u odnosu na skorašnje rezultate američkih predsedničkih izbora, te opštu sliku sveta u rukama Putina i Trampa koji, premda izrazito popularni u jednom delu populacije, kod drugog izazivaju osećaj nesigurnosti, strepnje i izloženosti populističkim, nacionalno obojenim strastima tesne većine.

Hofer je u nekoliko navrata naglašavao naklonost konceptu sveta u kojem su Tramp i Putin nosioci nade, iako je on sam možda i veća opasnost po mir, imajući u vidu zemlju, region i istorijski kontekst ovog dela sveta i Evrope u celini. Važno je što je Austrija rekla zvanično „ne“ desnom populizmu, ali i opasnom stavu „samo neka se nešto menja jer ovako više ne može“, koji je zahvatio i mnoge intelektualce, pa i mnoge levičare i socijaldemokrate i liberale, što smatram opasnim i neprihvatljivim načinom ponašanja u politici u vremenu kada su ta prva promena – desničari i ekstremni desničari.

Svetu je potrebno mnogo razumnih lidera koji će zaustaviti desnicu, populizam i nacionalizam, a diskusije o promenama, manjkavostima liberalne demokratije i rešenjima za bolji socijalni status stanovništva smestiti u okvire progresivnog delovanja, a ne akcije/reakcije samo zarad ovih procesa kao takvih i buđenja „nekakvog“ otpora, jednom kada se već probudimo u svetu u kojem nacionalisti i desničari vode glavnu reč. Odgovorni lideri prvo će ponuditi definisanu politiku za promene, predstaviti ih građanima i tom politikom pobediti, ili će odgovornim ponašanjem podstaći same građane na poželjno i progresivno delovanje koje bi do željenih promena dovelo, kroz osnaživanje građanskog aktivizma i dijalog za pravedniju socijalnu i ekonomsku politiku. Odgovorni lideri neće gurnuti svoje građane u neizvesnost sa populistima, kako bi se tek tamo aktivnije tražila iznuđena i neminovna reakcija na degradirajuće novonastale okolnosti. Austrija je učila iz istorije.

(Autonomija, foto: Beta/AP)

Podelite ovu stranicu!