IGOR BESERMENJI: Dijagnoza Srbija

11 Apr 2016

Da li smo navikli da živimo u zverinjaku?

Od vesti ovih dana može da vam pozli. Ipak, po ko zna koji put, najveći utisak ostavlja očita nesposobnost srpske javnosti da se nedvosmisleno odredi prema pojavama i fenomenima u odnosu na koje ne treba da „ima mišljenje“, jer one su to što su: pretnja je pretnja, ucena je ucena, laž je laž, a sve to je za osudu, bez idiotskog „ali“. A najgore je kada se ne prepoznaju jer su uvijene u ono što domaća publika po pravilu pozdravlja aplauzom – neko srbovanje.

Pretnje koje sam, nažalost, imao prilike da pročitam na društvenim mrežama, a koje je dobijala Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, užasne su i deprimirajuće. Treba imati u vidu da je verovatno mnogo gore pretnje dobijala anonimno, ili lično, putem mejla. Možete da se slažete ili ne sa njenim stavovima i načinom na koji ih iznosi, da mislite o NATO-u šta god želite, ali ne možete da joj pretite i da pozivate na javni linč, pa ni da se upitate „šta ona radi u Srbiji“. Niti da to na bilo koji način opravdavate i relativizujete. Ona živi u zemlji čija je, pretpostavljam, državljanka i zakonito se bavi poslom koji je odabrala i na koji ima potpuno pravo. I na sam rad i na način na koji ga obavlja. I tu je tačka. Nema „ali“.

A veoma često se čuje, sa raznih strana, ta rečenica u raznim varijacijama da, ako se nekome ovde ne sviđa, može da se seli već negde. Da ne bi trebalo možda iseliti iz Srbije sve što ne spada u „pretežno“, „većinsko“, „prihvaćeno“ u Srbiji? To što bi, očigledno, dobar deo „naroda“ (sinonim za beslovesnu masu) opet da se igra mržnje, cenzure, šovinizma, deo je neizlečene bolesti, stanja u kojem se nalazimo dugo već, dijagnoze na kojoj možemo da zahvalim samo Srbiji kakvu su oni koji mrze i prete stvorili sa svojim „izabranima“, onima kojima su prepuštali državu u ruke. Nešto što je valjda poznato kao srbovanje, dovelo nas je i dovodi do do slepila i mržnje prema svakom ko ima drugačije mišljenje. Ako ne srbujete, odmah ste deo zavere, zapadna izdajica i kupuju vam kartu za… gdegod.

A, šta biste vi voleli, gospodo nasilnici? Da budemo deo „domaće“ zavere, samo zato jer je „domaća“ pa je samim tim i valjana? Da podržavamo bivše, sadašnje i buduće radikale, anticivilizacijske pojave, nazadne dokoličare, fejsbuk i tviter patriote i ratnike, da podržimo krađu, pranje novca, utaju poreza, a da osudimo istraživačko novinarstvo? Da pozdravimo osnivanje četiri ruske stranke u Srbiji? Niti mi smetaju, niti me zanimaju, dokle god nisu deo nečijeg sramnog pokušaja da se pokradu izbori ili pomogne nekoj „krupnijoj ribi“, tako što će neko malo lukaviji od vas da vam po stoti put proda priču o rusko-srpskom političkom savezu, zamotanu u za vas bajku, za mene horor, u kom velikosrpska nacionalistička politika ima budućnost i kobajagi podršku Rusa?

Kad bi samo znali da ste žrtva Srbije koju ste stvorili. Da budemo iskreni, znamo da ste vi ta Srbija. Ona je vaša, vi joj pripadate, u ovoj Srbiji u kojoj danas zajedno živimo, vi ste pobedili. Pobedili ste devedesetih, pobeđujete i danas, nažalost. Premijer i vlast koju imamo zajedničko su nam lice, istina, ali to je lice, kako bih rekao, lice iz vašeg sokaka. Mi smo samo izgubili, kao i mnogo puta do sada.

Nije ova Srbija ona koju bih birao ja, a ni Jelena Milić, jer da jeste, drugačije bi izgledala. Ne zato što se Jelena i ja slažemo u svemu, ne slažemo se, već zato što bi to da li se slažemo ili ne, bila tema za pravičnu i uljudnu debatu, za razgovor, a ne tema za raspravu o tome ko gde treba da se odseli, kako i kad da nestane.

Sram vas bilo, sve zajedno! Od vlasti koja vam je pozivima na linč mnogih javnih ličnosti, koji su digli glas protiv ove grozomore od države kakva je stvorena, dala primer za delanje, preko medija koji, načinima na koji izveštavaju, podstiču mržnju i nasilje, do onih koji sve to lepo pripreme, upakuju i otpreme u vidu pretnji ubistvom, silovanjem deteta i drugim metodama „obračuna“ sa neistomišljenicima. Od te Srbije od koje ste oboleli mnogi su već pobegli, a drugi se spremaju. Mnogi nisu, jer znaju da se država gradi. Ova država koju ste vi stvorili, pa oboleli od njenih najgorih osobina, ovakva kakva jeste ipak je promenljiva i to samo zato što pored vas žive ljudi koji bi da je učine boljom (ne zamene, već je promene). To su oni kojima pretite, a možda ima upravo zbog toga i pretite, jer niste navikli da živite izvan zverinjaka.

(Autonomija)