IGOR BESERMENJI: Danas „tradicionalni simboli“, sutra ukidanje pokrajine

18 Mar 2015

Da li će se Vojvodina odbraniti od naprednjačke poplave?

U moru loših vesti i crne hronike, dogodilo se i nešto dobro. I to ovde, kod nas, u Vojvodini, u Novom Sadu, a što je prava retkost u poslednje vreme. Skupština Vojvodine nije usvojila nešto što je nazvano „tradicionalnim simbolima“ Vojvodine, a što bi unakazilo multietničnost i multikulturalnost kao najosnovnije nematerijalne ali suštinske simbole Vojvodine. Praktično je ovim postalo jasno koje stranke su se opredelile za gaženje aktuelnog konteksta i vojvođanske realnosti.

Naravno, nije prošlo mnogo do momenta kada sam čuo kako je bavljenje simbolima gubljenje vremena i kako bi pokrajinski političari trebalo da se bave bitnijim pitanjima. Takvo razmišljanje ima samo donekle svoj rezon s aspekta situacije u kojoj se nalazimo, ali je i neprimereno i nadasve opasno, jer pokazuje koliko oni koji tako neozbiljno shvataju političke poruke lako podležu manipulaciji. Pa isti ti (DSS, SNS, SRS, Treća Srbija, SPS) koji su imali u planu da „tradicionalne simbole“ podmetnu kao vojvođanske, podmeću i priču o nepotrebnim nadležnostima za Vojvodinu, o nepotrebnosti Zakona o finansiranju Vojvodine, o nepotrebnosti vojvođanske autonomije, o tome kako je budžet Vojvodine u visini od sedam posto republičkog budžeta više nego dovoljan (iako ona istom doprinosi i do šest puta više!), pa joj ne treba dati ni „ustavno garantovani procenat“… Danas tradicionalni simboli, sutra nastavak derogiranja Vojvodine na „severnu Srbiju“, to je put koji oni nude. Tužno je što su isti ti, danas potpomognuti podrškom Saveza vojvođanskih Mađara, što je posebno tragična tema, skupili čak 50 mesta u pokrajinskoj Skupštini.

Zatim, čujem kritike na račun DS-a i SDS-a i toga što su „samo ostali uzdržani“. Naravno, nije isto zauzeti stav i biti protiv nečega i uzdržati se od podrške i ostati po strani, ali svako ko želi dobro Vojvodini, pozdraviće potez ovih stranaka. Svaki izlazak stranaka koje čine pokrajinsku vlast iz hibernacije u kojoj su već predugo dobar je signal. Međutim, slažem se da ovo nije dovoljno i da bi pokrajinska vlast trebala da pokaže jedinstvo i po drugim ključnim pitanjima, jer je opasno da deo vlasti delimično podržava inicijative svojih koalicionih partnera, a delimično opozicije, koje su često toliko kontradiktorne. U Vojvodini vlada jedna groznica uverenja u apsolutnu pobedu SNS-a od koje se treba oporaviti. SVM očigledno veruje da joj bez te pobede nema budućnosti, pa se opredelila da i zvanično sasvim okrene leđa vojvođanskoj autonomiji, iako je u jednom periodu, pre samo nekoliko godina, bilo jasno da ima značajnu podršku i ne-mađarskog stanovništva koje je bilo razočarano tromošću DS i LSV. Dakle, SVM je prva, nadam se i jedina vojvođanska stranka zaražena groznicom vere u neminovnost pobede SNS-a u Vojvodini. Pobeđuje se na izborima, a oni su još uvek relativno daleko, nisu ni sutra, ni za mesec dana, pa da se tako olako odustaje od borbe.

Ali, ako sama pokrajinska vlast ne uveri svoje građane da do takvog političkog obrta u Vojvodini ne treba da dođe, oni će onda slušati samo one koji ih uveravaju da treba, a njih je mnogo. Uveravaju ih i SNS i njihovi mediji, a onda i svi prilepci i šrafići antivojvođanske mašinerije, svakodnevno. Zato je potrebno da osim što vode međusobne pregovore, lideri stranaka počnu da pregovaraju i sa svojim građanima, a ne da ih ostavljaju na raspolaganju manipulaciji političko-medijskog klana koji danas vlada Srbijom.

Nažalost, podeljenost u koaliciji je očigledna i ide na ruku antivojvođanskoj propagandi. Međutim, kao i svaki put do sada, smatram da je od teme „ko je kriv za to“ mnogo važnije šta ćemo da uradimo i kada ćemo da počnemo da radimo. U podelama u vojvođanskoj koaliciji ima samo jedna sreća u nesreći, a to je što polako postaje jasno ko je kojim putem krenuo. A glasovi su u našim rukama. Nažalost, 2012. je pred nas stavila jedan zadatak koji je ispred svih ostalih, a to je: ne dozvoliti da se histerija sa republičkog nivoa preseli u Vojvodinu. Svako ko planira u tome da učestvuje treba da zna da mu njegovo biračko telo to neće oprostiti.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!