IGOR BESERMENJI: Da li je Dačića počelo da boli?

12 Nov 2017

Politički nimfos SPS

“…Ukapirao je da je nimfos, nedokarana lomikurka. To ga je i razladilo. Stisnuo je petlju i udario joj nogu.”
deo iz priče “Nimfos”, knjiga proze “Šatro priče”, Miroljub Todorović (2007), začetnik signalizma, avangardnog stvaralačkog pokreta

U političkom značenju, nimfo priroda Socijalističke partije Srbije učinila je teškom za praćenje geneze učešća ove stranke u političkim koalicijama. Utvrditi s kim SPS nije ulazio u brak zarad “prosperiteta Srbije”, lakše je od sastavljanja liste njenih bivših, sadašnjih i potencijalnih budućih koalicionih partnera. I sad, reklo bi se da patriotska osećanja zbog kojih SPS zvanično potpisuje “dok nas ne rastave” papire sa raznim strankama i strančicama širom Srbije, opravdavaju tu podužu listu političkih brakova. Prosperitet Srbije svakako jeste dovoljno dobar razlog. Međutim, šta ako je Srbija u celoj priči samo levo smetalo – drugim rečima, šta ako se ipak radi o tome da je SPS samo jedan politički nimfos kojem se ne silazi – s vlasti?

U prilog tome da je ova druga mogućnost verovatnija, govori to da je jednom političkom metuzalemu kao što je Ivica Dačić, navodno, dosta svega! Naravno, teško je u to zaista poverovati, ali dok se cela ta priča o njegovom zasićenju stranačkom politikom ne pokaže još jednom igrarijom, pravićemo se da ima neke istine u svemu tome. Ako je ministru spoljnih poslova zaista dozlogrdila stranačka politika SPS-a, onda izgleda da ili on sam predugo nije silazio – s vlasti, ili su ipak sve šeme i kombinacije SPS-a, postale umarajuće. Drugim rečima, ako je i bilo patriotskih motiva za sve vratolomije ove političke stranke, počelo je da boli. I najiskusniji se s vremena na vreme, ipak zadišu i naprave pauzu. A Socijalistička partija Srbije svakako spada u red najiskusnijih u Srbiji.

Da li patriotizam u Srbiji boli? Da, sasvim sigurno, ako je lažan i služi za podgrevanje destruktivnih osećanja kod građana. S druge strane, shvatiti da je patriotizam većine političkih metuzalema u Srbiji lažan, jednostavno je koliko i prepoznati da je nebo plave boje. Tužno je, međutim, to što lažni patriotizam u Srbiji na kraju najviše boli građane. A da li je počelo da boli i Ivicu Dačića? Videćemo.

S jedne strane, Dačić želi da pokaže svoju ljudsku, moralnu i političku senzibilnost, pa nam u objašnjenju kaže: “Svima sam za sve uvek ja kriv i u partiji i u koaliciji, pa je vreme da se to završi. Dosta mi je svega.” Ali, kako bi nas ipak podsetio da se radi o glavnom koalicionom partneru Aleksandra Vučića, Dačić podvlači najbitniji deo svoje izjave: “Mene ne mogu da smene, mogu samo ja da odem!” Imajući u vidu da su odnosi u vladajućim strankama čak i među višim funkcionerima s jedne i apsolutnih stranačkih vođa s druge strane zasnovani na očiglednoj, neskrivenoj servilnosti, lako je poverovati Dačiću da je on taj koji će da joj udari nogu. Nedokaranoj lomikurki.

Dakle, ne samo da lažni patriotizam u Srbiji jako boli, nego i zavađa i rastavlja brakove. SPS zna najbolje. Što bi predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp rekao – Sad (tužno).

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!