IDRO SEFERI: Dronom na dron

26 Oct 2014

"Mislim da političari treba da kažu da je trenutak za pomirenje i da oni daju „dozvolu“ običnim ljudima da to i urade"

Idro Seferi , mladi novinar, dopisnik albanske TV Top Channel iz Beograda ove nedelje je, moglo bi se re?i, medijska li?nost broj jedan u regionu, nakon gostovanja u satiri?noj emisiji “24 minuta sa Zoranom Kesi?em” na TV B92. Seferi je, sa idejom da relaksira albansko-srpske odnose nakon prekinute utakmice zbog drona sa mapom “velike Albanije” i talasa nasilja uperenih protiv albanskih radnji širom Vojvodine, provozao u studiju svoj dron sa nazivom konkurentne emisije i naizmeni?no sa voditeljem govorio srpski i albanski. On prenosi kakve su bile reakcije na njegov 10-minutni šou, zatim objašnjava ko su nosioci ideje “velike Albanije” i kakva je njihova realna politi?ka snaga, opisuje neobi?nu biografiju skorašnjeg gosta Beograda, premijera Edija Rame koji je svojevremeno prefarbao sive socrealisti?ke zgrade u Tirani u najveselije boje i za to dobio prestižnu me?unarodnu nagradu. ?u?ete i zašto je odlu?io da kao 22-godišnjak 2007. godine ostane u Beogradu i kako ga je taj grad osvojio.

RSE: Ti si trenutno, na društvenim mrežama i medijima, jedna od najpopularnijih li?nosti u Srbiji. Naravno, posle gostovanja u emisiji “24 minuta sa Zoranom Kesi?em”, gde si „pilotirao“ jednim dronom. Kakva je zastava bila na dronu?

Idro Seferi: Bila je zastava konkurentne emisije “Bulevar”. Ideja je bila da se malo našalimo na ra?un svih ovih doga?aja u odnosima Albanaca i Srba, odnosno Albanije i Srbije, pošto je situacija eskalirala nakon utakmice izme?u dva nacionalna tima. Ovo nije bila fudbalska greška, nego se uklju?ila cela srpska politika i srpski mediji, ali i svi Albanci, gde god oni postoje. Ovo je ve?i konflikt nego što smo navikli. Ideja je bila da se to malo smiri, ne samo u Srbiji. Moje gostovanje su preneli svi albanski mediji i to se raširilo po društvenim mrežama. Preko 100.000 ljudi je to šerovalo, što zna?i da smo postigli da uradimo dobru stvar.

RSE: Da li je bilo razlike u reagovanju u Beogradu, Prištini i Tirani, kada je re? o tvom gostovanju kod Kesi?a?

Idro Seferi: Ne. Ljudi su uglavnom tu situaciju prihvatili kao jako smešnu i dobru reakciju. Albancima se naro?ito svidelo to što smo pri?ali delom i na albanskom, po neku kratku re?enicu. Nisu mogli da veruju da je to mogu?e u Srbiji, to vidim iz njihovih komentara. Uglavnom su sve reakcije bile pozitivne, ?ak sam dobio puno zahteva za intervjue. Ljudi su pisali kolumne u znak podrške .

Ne znam kakve su reakcije od strane ljudi što nas mrze, ali uglavnom mislim da može da se uradi nešto, kada postoji volja. Mi smo to na najiskreniji na?in pokušali da relaksiramo. Mislim da smo uspeli jer ljudi, nakon svih tih stvari, imaju potrebu da vide nekoga ili nešto što ?e da im ukaže da to i nisu baš najnormalnije stvari.

RSE: Dron je poremetio krhke albansko-srpske odnose. Jesi li ti sklon onima koji to nazivaju jednom obi?nom krpom ili onima koji kažu da je to bila teška politi?ka provokacija i ponižavanje Srbije? Kako si ti to doživeo kada si video na ekranu?

Idro Seferi: Mislio sam da je reklama Red Bula, jednostavno neka reklama koja leti iznad stadiona. To obi?no biva. Mislim da to nije zrelo jer nas podse?a da ne možemo da cenimo drugog kao partnera, ve? samo gledamo kako da ga ponizimo i kako da se ne prevazi?u situacije koje su provokativne i koje mogu da unište društva za samo kratko vreme, a radilo se mnogo dugo.

Pri tome, kad se pogleda istorija, što je još ?udnije, Albanija nije nikada imala nikakav direktan konflikt sa Srbijom i nikada nije u?estvovala u borbi protiv Srbije. Što više, Albanija je nekada, pre sto godina, pomogla srpskim vojnicima da prolaze kroz njenu teritoriju i da stignu do Soluna. Tako da ne znam zašto uvek postoje negativni primeri, ili je mi menjamo usput ili je ne poštujemo dovoljno.

RSE: Ono što danas zanima ljude u Srbiji, koji bi da razumeju šta se doga?a, jeste – ?iji je politi?ki program Velika Albanija?

Idro Seferi: U Albaniji je postojala jedna stranka koja je pokušala na prošlim izborima da na tu formu dobije glasa?e. Me?utim, nije uspela ni da u?e u parlament, niti da pre?e cenzus. Postoji na Kosovu Pokret za samoopredeljenje, koji to podržava. Postoje ljudi koji su, ne ideolozi, nego to stalno podržavaju u svojim programima. To su uglavnom otadžbinske organizacije koje su u manjini i koje pokušavaju da to pokažu kao neku mogu?u stvar. Me?utim, ni jedna politi?ka stranka, koja je ozbiljna, nema to u svom programu. Ne znam za to da neko baš veruje da to može da se dogodi.

To je jedna mitološka ideja koja je nastala zbog toga što su Albanci, kao i drugi narodi u regionu, ostali na teritorijama gde su živeli, ali nisu živeli u jednoj državi. Zato se to zove „prirodna Albanija“ jer je po njima prirodno da, tamo gde žive Albanci, žive ujedinjeni jer su blizu jedni drugima.

Osim na Internetu, gde je bilo par kampanja, to niko nije nikada podržavao. Ne postoje takve ideje. ?ak su jasno rekli i ljudi iz albanske politike i sa Kosova, da ne postoje ideje “velike Albanije”, u smislu da politika želi da ih realizuje. One postoje po Internetu. Postoje i takve zastave i razne zastave, na stotinu zastava, kao što postoji stotinu srpskih zastava i varijanti. Ali to su samo nekakve internetske akrobacije.

RSE: Zbog cele ove situacije, odložena je poseta premijera Albanije, Edija Rame, ali je samo odložena. On dolazi za koju nedelju. Molila bih te za jedan kroki portret ovog politi?ara sa neobi?nom biografijom?

Idro Seferi: Uglavnom nisam neki fan politi?ara, ali kada ljudi zaslužuju nešto, ili su uradili nešto, treba ih podržavati. Edi Rama je, kao slikar i umetnik, dugo godina živeo u Parizu, svetski ?ovek. ?ovek koji je uradio stvari o kojima na Balkanu nije lako pri?ati. Živeo je druga?iji život. Kada se vratio u Albaniju, postao je ministar kulture, a potom i gradona?elnik Tirane, tri godine. Tirana je, sem onog starog dela, dobila ogroman broj stanovnika. Godinama se to pove?alo. Zgrade su bile komunisti?ke, napravljene bez fasada, bez neke estetike. Edi Rama je odlu?io da napravi umetni?ku intervenciju na celom gradu. Ofarbao je ceo grad razli?itim veselim bojama, za šta je dobio nagradu, kao najbolji gradona?elnik, 2004. u Londonu.

On je otvoren lik. Primio je iz Srbije Gorana Bregovi?a i dodelio mu klju? Tirane, kao po?asnog gra?anina, 2005. godine. Nakon tre?eg mandata se kandidovao za predsednika Socijalisti?ke partije. U tome je uspeo. Onda je dobio mandat premijera, nakon pobede onih koji su bili na vlasti.

Edi Rama je ?ovek sa kojim može da se pri?a. On je obrazovan, nema sve manire ljudi sa Balkana. Mislim da ?e biti zanimljivo, i srpskim medijima, da ga vide i da popri?aju sa njim, ukoliko budu imali priliku. On je ?ovek koji prili?no zna šta radi. Mislim da je on jedini ?ovek koji je pokušao, i uspeo, da Albanija dobije status kandidat za clanstvo u EU, iako se prethodna vlast trudila toliko dugo. Zbog mnogo ?ega je on uspeo da ubedi svet da je on novi ?ovek Albanije i da ?e on u?initi da stvari krenu na bolje. Mislim da ima dobru reputaciju na Zapadu, govori mnogo jezika, govori francuski odli?no, italijanski i engleski. Zna?i, može da bude dobar partner. Ne mislim da je zatvoren za komunikacije oko zajedni?kog delovanja u regionu.

RSE: Zna?i, primi?emo jednog zanimljivog gosta iz Albanije. Da se vratimo na pricu o tebi. Ti si 2007. godine rešio da ostaneš u Beogradu i da odatle pratiš šta se sve doga?a i u Srbiji i u celom regionu. Koliko si tada imao godina?

Idro Seferi: Tada sam imao 22 godine. Odlu?io sam da pratim doga?aje u Srbiji. Kao jako mlad sam radio kao novinar, tokom mojih studija. To mi je bio studentski posao. Bio sam jednom u Beogradu, 2006. godine. Ali, to je bilo organizovano, uz pratnju policije. Pomislio sam da mi imamo konflikt sa ovim ljudima i da bi neko trebalo da kaže šta se tu dešava, da bi se bolje upoznali i bolje prevazišli sve te situacije. Odlu?io sam da ostanem u Beogradu, da izveštavam o doga?ajima, ne samo u Srbiji, nego i regionu.

Cenim da ljudi, koji su zatvoreni, koji ne žele da saznaju šta se doga?a kod njihovih komšija. Što više saznamo i što više možemo da uporedimo, bilo kakvu granu, bila to kultura, ekonomija ili politika, onda možemo da saznamo gde smo mi i zašto treba neke stvari da menjamo. Moramo da gledamo komšije kao primer za sebe.

RSE: Sedam godina si u Beogradu. Da li to zna?i da te je Beograd osvojio?

Idro Seferi: Mislim da jeste. Odrastao sam u Beogradu na neki na?in. Ovo je završetak osme godine u Beogradu. Mislim da je dolazaku Beograd bio jedna od mojih najboljih odluka u životu. Upoznao sam divne ljude, divne prijatelje, ljude koji su mi pomagali u raznim situacijama – i na poslu i u privatnom životu. Mislim da je to bila jedna od najboljih odluka.

RSE: Da li si imao neprijatnosti, da li su te prepoznavali kao Albanca?

Idro Seferi: Prepoznali su me ljudi, naravno. Imao sam možda verbalnih konflikta, ali ja nisam tip koga ljudi prepoznaju kao problemati?nog. Mislim da sam uspeo da sve ljude sa kojima sam bio u komunikaciji privu?em na svoju stranu. Bitno je kako se ?ovek ponaša i gde god da ode, može da na?e svoje mesto.

RSE: Ti si bio mlad de?ak devedesetih, kada se sve to doga?alo, što se doga?alo na Kosovu. Kakvo je iskustvo tvoje i tvoje porodice?

Idro Seferi: Iskustvo moje porodice i moje je sli?no mnogim ljudima na Kosovu. Prve stvari koje se se?am jeste prvi dan kada sam pošao u školu. Tada su Albanci po?eli da bojkotuju nastavu na srpskom jer su morali da uce po planu i programu Srbije, nakon ukidanja autonomije i nakon po?etka svih ovih doga?aja koji ?e posle dovesti i do raspada Jugoslavije. Prvi dan u školi nisam mogao da nastavim jer su bili neki protesti i suzavci. Posle toga nismo išli dva meseca u školu.

Devedesetih su bili razni problemi, svako od nas je pokušavao da preživi, sve do bombardovanja. Bila su hapšenja ljudi iz porodice, do toga da smo morali da hodamo peške, da bi izašli iz Kosova jer su po?eli da bombarduju Kosovo. Sa druge strane, Srbi su bili prili?no ljuti zbog toga na nas. Morali smo da hodamo ka Crnoj Gori, do Rožaja iz Pe?i, pošto sam ja poreklom iz Pe?i. Do Rožaja ima otprilike 48 kilometara. Ta dva i po meseca, dok je trajalo bombardovanje, mi smo bili u Ulcinju, gde smo živeli kao izbeglice.

RSE: Posle tog iskustva, sa kakvim si ose?anjem došao prvi put u Beograd i Srbiju?

Idro Seferi: Znao sam da je i kod vas bilo ljudi koji nisu bili na ratištu u trenutku dok se to sve doga?alo. Znao sam da takva gra?anska varijanta postoji i ovde, da postoje ljudi koji su zainteresovani za prevazilaženje ovakvih situacija i tenzija. Takve situacije su me možda oja?ale da želim da vidim nešto bolje i da vidim da ovo nije stanje koje treba da bude trajno, jer buduce generacije na treba da pate jer je nama nedostajala volja da sredimo i vidimo stvari onakvim kakve one i realno jesu.

RSE: Šta je u ovom trenutku najvažnije za pomirenje Srba i Albanaca?

Idro Seferi: Mislim da politi?ari treba da kažu da je trenutak za pomirenje i da oni daju „dozvolu“ obi?nim ljudima da to i urade. Obi?ni ljudi ne treba da se boje ako žele da odu u Prištinu, da ih neko zastrašuje da tamo može nešto da im se dogodi, kao i obrnuto. Sem politi?ara, i obi?ni ljudi treba da sara?uju me?usobno i da se ti pozitivni primeri promovišu, a ne da se, svi oni koji sara?uju, smatraju izdajnicima.

Postoje razne potrebe koje ljudi mogu da ostvare preko regionalne saradnje, da bude više posla svugde, da ljudi rade, i u jednoj i u drugoj zemlji, u ?itavom regionu. Mislim da su klju?ni problem politi?ari koji ne daju da obi?ni ljudi komuniciraju. Po njima, to nije u redu, ali je u redu da Hašim Ta?i, premijer Kosova, i Ivica Da?i?, bivši premijer, a sada ministar spoljnih poslova, zajedno idu u Brisel i tamo se slikaju zajedno.

Problem je u huškanju, što politi?ari rade kada se sretnu i ne daju neku pozitivnu nadu. Naravno, i mediji moraju više da pri?aju o pozitivnim primerima, koji zaista postoje.

(Branka Mihajlovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!