I mi, Romi, imamo jezik!

19 Dec 2015

Romski jezik – van službene upotrebe

Dželjana Fahiri je Romkinja koja živi u Novom Sadu. Kako je objasnila, ličnu kartu i lična dokumenta ne poseduje.  “To je samo problem. Bila sam par puta u Gradskoj kući, oni me pošalju u Centar za socijalni rad, a tamo me šalju dalje. Samo traže neke papire i ništa ih ne razumem“, rekla je Fahiri.

Prema njenim rečima, dokumenta koja bi po zakonu morala da ima, neće uskoro napraviti. Problem je, kako kaže, novac. “Nemam toliko para sada. Možda kasnije, videću”, dodala je Fahiri.  Ona je navela i da se oseća diskriminisanom svakodnevno, a da se ljudi stide svega što je romsko, pa i jezika.

Na pitanje šta misli o mogućnosti uvođenja romskog jezika kao službenog u pojedinim sredinama, pored drugih manjinskih, ona odgovara: “Da uvedu romski jezik bilo gde? Nema šanse. Nikada se neće desiti. Pa i ovako im smetamo, i ovako bi voleli da nas nema i da nas ne vide, a ne još i naš jezik da moraju da slušaju”, kazala je Fahiri. Prema njenim rečima, razna udruženja za pomoć ili integraciju Roma u društvo služe samo da bi “pojedinci uzeli neke pare”.

“Meni to ne smeta. Ne treba niko da se bori za mene. Ali mi je smešno kada čujem da se neko bori za prava Roma. Nema tu prava. Ne daju nam ni koricu hleba, a kamoli neka prava”, istakla je Fahiri. Ona je objasnila da romski jezik nije težak. Kako je kazala, ni ona nije sasvim sigurna u svoje znanje tog jezika, jer ga je učila od roditelja.

“Ali kada ga pričam, osećam se kao Romkinja. To je nešto moje što niko ne može da mi uzme. Ne kaže se za džabe da i mi, Cigani, imamo dušu“, rekla je Fahiri.

Romi – četvrta po veličini manjinska zajednica

Iako po brojnosti četvrta manjina, romska zajednica nigde nema pravo na službenu upotrebu svog jezika

Iako su Romi četvrta po veličini manjinska nacionalna zajednica u Vojvodini, oni ni u pokrajinskoj, ali ni u jednoj lokalnoj administraciji nemaju svoj jezik u službenoj upotrebi. U mnogim vojvođanskim gradovima i opštinama, iako daleko brojniji od drugih manjinskih zajednica koje imaju svoj jezik u službenoj upotrebi, u javnim ustanovama i institucijama Romi nemaju pravo obraćanja na romskom jeziku.

U pojedinim mestima svoj jezik u službenoj upotrebi imaju pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica koje su znatno malobrojnije od romske. U Zrenjaninu su u upotrebi, pored srpskog, i mađarski, rumunski i slovački jezik, a prema popisu iz 2011. godine, u tom gradu Romi čine, odmah nakon Mađara, drugu najveću manjinsku nacionalnu zajednicu.

Niko do sada nije ni pokrenuo inicijativu

Koordinatorka za romska pitanja u Zrenjaninu Dobrila Nikolić ocenila je, pak, da uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu ne bi ništa promenilo. “Osamdeset odsto Roma je nepismeno, a onih 20 odsto ne zna romsku azbuku”, kazala je Nikolić.

Međutim, sa njom se nije složio Emran Ajeti. On je ocenio da bi uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u Zrenjaninu bila odlična ideja.  “Poznajem mnogo Roma koji znaju malo srpski, ali ipak ne mogu da razumeju šta socijalni radnici hoće da kažu, jer većina njih koristi termine za koje oni nikada nisu čuli, pa često dođe do nesporazuma”, objasnio je Ajeti.

gipsy mafia

Emran Ajeti (bend Gipsy Mafia): Romi bi se mnogo bolje osećali kada bi mogli da pričaju sa nekim ko govori isti jezik

Ajeti je, ujedno, i poznati zrenjaninski umetnik, koji zajedno sa svojim bratom Feridom u društveno angažovanom bendu Gipsy Mafia ukazuje na probleme romske zajednice. On dodaje da uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u zrenjaninskim javnim institucijama i ustanovama ima smisla, jer bi se Romi mnogo bolje osećali kada bi mogli da pričaju sa nekim ko govori isti jezik. Oceni je, međutim, i da to što se romski jezik ne koristi nigde u Vojvodini zvanično nije diskriminacija, jer se niko do sad nije setio da pokrene takvu inicijativu. “Kada bi vlast to odbila, onda bi možda mogli da razmislimo o tom pitanju”, napomenuo je Ajeti.

On je istakao i da gradska koordinatorka za romska pitanja nije u pravu u svojoj oceni o nepismenosti Roma. “Osamdeset odsto romske dece u Zrenjaninu ide u školu, a i lično znam da većina njih zna da čita i piše. Da je izjavila to pre 30 godina bila bi u pravu, ali to odavno nije slučaj”, poručio je Emran Ajeti.

Na pitanje kako bi ideja o uvođenju romskog jezika bila prihvaćena kod političara, on je kazao “Ne znam, ali nadajmo se najboljem”.

Svakodnevna diskriminacija

Emran Ajeti je ocenio i da u Zrenjaninu nema toliko fašizma i rasizma kao u većim gradovima u Srbiji.

“Po mom mišljenju Zrenjanin je odavno prihvatio Rome, ali i dalje postoji diskriminacija koja se pojavi u svakodnevnom životu. Da li je to odlazak kod lekara, gde te lekar neće primiti ili na razgovor za posao, gde kada te vide kažu da su već našli radnika. Diskriminacija je uvek prisutna, samo što je ljudi koji nisu diskriminisani ne vide“, kazao je mladi zrenjaninski umetnik.

Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma predviđa obavezu uvođenja u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalnih manjina u lokalnim samoupravama ukoliko njihov procenat u ukupnom broju stanovnika dostiže 15 odsto. Tu granicu u većini gradova i opština, prema poslednjem popisu ne zadovoljava ni prva najveća manjinska nacionalna zajednica. Ipak, uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu nije inicirala nijedna institucija.

Kanjiža je jedna od opština u Vojvodini u kojoj Mađari čine većinu, dok su Romi četvrta po redu nacionalna zajednica. Predsednik skupštine te opštine Robert Lacko izjavio je da po njegovom saznanju, do sada nije bilo inicijativa za uvođenje romskog jezika u opštinske institucije.

“Ako postoje mogućnost i potreba za tim, naravno da je lokalna samouprava otvorena za tako nešto“, istakao je Lacko. On je naveo i da bi o tome trebalo konsultovati širi krug opštinskog rukovodstva, kao i one koji se u Kanjiži bave pitanjem manjina.

Drugačija pravila u pokrajini

Za uvođenje romskog jezika u upotrebu u organima pokrajinske administracije važe drugačija pravila.

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović ocenila je da bi uvođenje romskog jezika u značajnoj meri unapredilo kvalitet života pripadnika romske nacionalne manjine.

Ona je istakla i da bi to bilo dobro pod uslovom da pripadnici te manjine koriste ta prava, odnosno da traže vođenje postupka na svom jeziku, zahtevaju izdavanje javnih isprava na tom jeziku i slično, ali i pod uslovom da se obezbedi stučni kadar u organima uprave, sudstvu, tužilaštvu, javnim ustanovama, koji dovoljno dobro vlada romskim jezikom.

Vukašinović je objasnila da bi za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u radu organa AP Vojvodine bilo potrebno izvršiti promenu Statuta APV.

“Predlog za promenu Statuta mogu podneti: najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, Pokrajinska vlada i najmanje 40 hiljada birača. O predlogu za promenu Statuta odlučuje Skupština dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja poslanika. Ako Skupština usvoji predlog za promenu Statuta, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Statuta”, objasnila je ona.

Skupština saglasnost na promenu Statuta mora da dobije i od Skupštine Srbije.

„Smatramo da bi inicijativu za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u radu organa AP Vojvodine ovlašćenim predlagačima za promenu Statuta trebalo da podnese Nacionalni savet romske nacionalne manjine, imajući u vidu da je to organ manjinske samouprave koji predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti”, kazala je zamenica pokrajinskog ombudsmana.

Vukašinović: Upoređivanje nacionalnih manjina može izazvati međusobnu netrpeljivost

eva vuksanovic

Eva Vukašinović: Pokrajinski ombudsman će podržati sve inicijative za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu

Eva Vukašinović, zamenica pokrajinskog zaštitnika građana za zaštitu prava nacionalnih manjina, kaže da zakonski uslov od 15 odsto za lokalne samouprave ne znači da se jezik i pismo nacionalne manjine ne mogu uvesti u službenu upotrebu ako je procenat stanovništva manji od tog broja.

“Imajući u vidu da nije ispunjen zakonom propisan uslov za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu na teritoriji ni jedne lokalne samouprave u Vojvodini, ne možemo govoriti o diskriminaciji, naročito ne u odnosu na pripadnike drugih nacionalnih manjina koji su u ranijim periodima uvedene u službenu upotrebu. Zbog Ustavne i zakonske odredbe koja propisuje da se dostignuti nivo prava ne sme smanjivati ovi jezici ostaju u službenoj upotrebi iako je sada broj pripadnika nekih manjina daleko ispod 15 odsto. Mislim da je naročito opasno upoređivati određene nacionalne manjine sa drugim nacionalnim manjinama bez relevantnih podataka, utvrđivanja svih činjenica i uzimanja u obzir specifičnosti svake nacionalne manjine jer to može podsticati netrpeljivost između nacionalnih manjina koja može izazvati izuzetno štetne posledice”, navela je Vukašinović.

Ona je poručila i da će pokrajinski ombudsman, bez obzira što procenat romske nacionalne manjine ne dostiže zakonom propisan uslov na teritoriji lokalnih samouprava, podržati sve inicijative koje su usmerene na uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u okviru mera afirmativne akcije.

Distanciranje od etničkog identiteta

Pomoćnica pokrajinskog sekretara za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, zadužena za Sektor za unapređenje položaja Roma, Slavica Denić ocenila je da, pored toga što Romi ne čine 15 odsto stanovništva, zbog čega bi uvođenje njihovog jezika u službenu upotrebu bila obaveza, na poslednjem popisu stanovništva tek se 26.790 Roma u Vojvodini, od ukupno 42.391, izjasnilo da im je maternji jezik romski. Ostali govore srpski, albanski, mađarski, vlaški, rumunski i bugarski.

“Razlog može biti diskriminacija Roma u skoro svim segmentima života, zbog čega pribegavaju distanciranju od svog etničkog identiteta i mimikriji. Međutim, razlog može biti i želja romske zajednice da izađu iz geta i da se aktivno uključi u društveni život u sredini u kojoj živi”, objasnila je Denić.

Slavica Denić je ujedno i prva Romkinja koja je odbranila doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Novom Sadu, a svojevremeno je bila i prva Romkinja u Vladi Srbije, gde je obavljala funkciju državne sekretarke u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

romi zemun polje

Slavica Denić: Diskriminacija Roma je prisutna u skoro svim segmentima života, zbog čega pribegavaju distanciranju od svog etničkog identiteta i mimikriji

Prema njenim rečima, treba imati u vidu i činjenicu da na fakultetima u Srbiji ne postoji katedra za romski jezik na kojoj bi se obrazovani stručnjaci, koji po njenoj oceni takođe nedostaju romskoj zajednici, ozbiljno bavili standardizacijom romskog jezika.

“Iz navedenih razloga se ne može zaključiti da se radi o diskriminaciji kada je reč o romskom jeziku u službenoj upotrebi u Vojvodini, pogotovo ako znamo da se u Vojvodini od 1998. godine romski jezik sa elementima nacionalne kulture izučava kao izborni predmet u osnovnim školama u Vojvodini“, dodala je ona.

Denić je napomenula da ove godine 1002 dece pohađa časove romskog jezika, a da od 2009. godine u Vršcu na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača “Mihajlo Palov” postoji smer “vaspitač na romskom jeziku”.

Ona je ocenila da Vojvodina jeste otvorena sredina za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu, te da je pokazatelj toga upravo romski jezik kao izborni predmet u osnovnim školama, koji se inače izvodi isključivo u Vojvodini, dok u centralnoj Srbiji nijedna osnovna škola ne nudi izučavanje romskog jezika, kao i Visoka škola za obrazovanje vaspitača u Vršcu kao jedina visokoškolska ustanova gde Romi mogu da se obrazuju na svom jeziku u Srbiji.

“Preduslov za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu je ispunjavanje zakonskih odredbi, kritična masa romske intelektualne elite koja bi se svojim maternjim jezikom bavila na visokoškoskim institucijama, odnosno otvaranje lektorata i katedre za romski jezik, njegova standardizacija, ali i veća svest o potrebi očuvanja svog jezika kod samih Roma i Romkinja”, poručila je Slavica Denić.

Pomoćnica pokrajinskog sekretara je ocenila i da bi uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu višestruko unapredilo kvalitet života romske zajednice.

“Doprinelo bi smanjenju diskriminacije, povećalo bi prisutnost Roma i Romkinja u institucijama sistema, a takođe bi omogućilo i da se pripadnici većinskog naroda i drugih nacionalnih zajednica upoznaju sa romskim jezikom i kulturom“, dodala je ona.

Srbija ne poštuje Povelju o regionalnim i manjinskim jezicima SE

Direktor vojvođanske Kancelarije za inkluziju Roma Duško Jovanović složio se da je uslovljavanje sa 15 odsto od broja stanovnika ograničavajuća okolnost, posebno jer se velik broj pripadnika ove zajednice ne izjašnjava da su romske nacionalnosti.

Jovanović je, međutim, podsetio i da je Srbija je ratifikovala Povelju o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope, u kojoj je navedeno deset jezika koje bi trebalo uvesti u službenu upotrebu. Među njima, dodao je, je i romski jezik.

Dusko Jovanovic Zvanicna fotka sa sajta Porajinske vlade

Duško Jovanović: Srbija ne poštuje Povelju o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope

“Do današnjeg dana, deo Povelje koji se odnosi na romski jezik nije realizovan, što jasno ukazuje na nedostatak političke volje da se ovo pitanje reši”, kazao je Jovanović. On je ocenio da se u slučaju romskog jezika u službenoj upotrebi ne može govoriti o diskriminaciji.

“Ali siguran sam da je to u stvari pitanje političkog ambijenta i generalno odnosa prema položaju romske nacionalne zajednice u našem društvu”, dodao je on.

Direktor vojvođanske Kancelarije za inkluziju Roma je siguran da Vojvodina jeste sredina u kojoj se romski jezik može uvesti u službenu upotrebu, a to, prema njegovim rečima, potvrđuju dosadašnji rezultati koji su ostvareni na teritoriji pokrajine.  “Ali definitivno moramo nekako prevazići prepreke koje nam danas stoje na putu”, poručio je Duško Jovanović. Podsetio je i da se od 1992. godine u kontinuitetu na RTV-u i RTS-u emituju emisije na romskom jeziku.

“U osnovnim školama u Vojvodini 1996. godine je uveden predmet ‘Romski jezik sa elementima nacionalne kulture’, koji danas sluša preko hiljadu učenika romske nacionalnosti, od prvog do osmog razreda osnovne škole. Van teritorije Vojvodine ni u jednoj osnovnoj školi nije uveden ovaj predmet. Takođe smo na Visokoj školi za obrazovanje vaspitača ove godine upisali šestu generaciju studenata na smeru Vaspitač na romskom jeziku“, kazao je Jovanović.

Inicijativa za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu u formalnom smislu nije bilo, ali je direktor vojvođanske Kancelarije za inkluziju Roma razgovarao sa pojedinim predsednicima opština. “Oni su podržali taj predlog ali su mi ukazali na neophodnost političkog konsenzusa na lokalnom nivou, što je vrlo teško postići, naročito danas”, ocenio je Jovanović.

Prema njegovim rečima, uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu bi omogućilo da romska zajednica bude jednaka i ravnopravna sa drugim nacionalnim zajednicama. Takođe, kako je objasnio, bilo bi omogućeno zapošljavanje mladih školovanih i obrazovanih Roma u državnim institucijama i ustanovama na implementaciji takve odluke.

Maja Živanović (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “I mi, Romi, imamo jezik!” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.