I besmislene fotografije podležu autorskim pravima

14 Nov 2017

„Danas smo u situaciji da se tužbe masovno podnose i sada se već može govoriti i o zloupotrebi autorskih prava na fotografije"

Zakonodavstvo o autorskim pravima u Srbiji ne kreće se u pravcu koje donosi moderno doba, čemu doprinose i odluke sudova, zaključeno je danas na skupu „Autorska prava u digitalnom dobu“, koji je održan u Novom Sadu.

Advokat Miloš Stojković rekao je da se u Srbiji po pitanju autorskih prava i dalje primenjuje većina pravila sa kraja 19. veka i da ona nisu u duhu sa vremenom, pogotovo od pojave interneta.

On je naveo da su najviše zaštite autorskih prava u sudovima u Srbiji do sada tražili fotografi, koji su u većini slučajeva i dobili te sporove.

Prema rečima advokatice Krune Savović, danas i besmislena fotografija može da predstavlja nečiju originalnu tvorevinu, bez obzira na njenu umetničku ili drugu vrednost, zbog čega se autor fotografije može obratiti sudu za zaštitu imovinskog ili moralnog prava, ukoliko je negde javno publikovana.

„Čest problem je u praksi što mediji prave ugovore sa nekom novinskom agencijom oko preuzimanja fotografija a prenebregnu ime autora, čime se krši njegovo moralno pravo“, rekla je Savović i dodala da je moralno pravo neotuđivo pravo svakog pojedinca koji je autor nekog dela.

Prema rečima advokata, donedavno je postojala svest kod ljudi da je na internetu sve slobodno, što je dovelo i do promena u dostupnosti autorskih dela. Autorske fotografije počele su masovno da se preuzimaju iz drugih medija, što je dovelo do tužbi fotografa za zaštitu imovinskih i moralnih prava.

„Danas smo u situaciji da se tužbe masovno podnose i sada se već može govoriti i o zloupotrebi prava, jer dosuđena sredstva premašuju cenu za koju bi bilo ko prodao neko autorsko delo u Srbiji“, rekao je Miloš Stojković.

Prema njegovim rečima, sudovi često i ne utvrđuju da li je medijima fotografiju dostavila neka zvanična institucija koja je angažovala fotografe koji su kasnije tužili medije zbog kršenja moralnih prava, jer fotografije nisu bile potpisane ili mediji nisu tražili dozvolu za objavljivanje.

Uz to, kako je rekao, sudovi tumače isključivo cenovnik koji im je dostavilo udruženje fotografa, a prema kojem sudovi za jednu fotografiju dosuđuju odštetu od oko 130.000 dinara, sa sudskim troškovima.

„Asocijacija medija sada sudovima pokušava da nametne svoj cenovnik fotografija i ostalih autorskih prava. Cenovnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) koji sudovi sada koriste je najpovoljniji po fotografe, jer se fotografije tarifiraju po njihovoj umetničkoj vrednosti“, rekao je Stojković.

Prema rečima Krune Savović, iako ista prava važe i za novinare, u sudskoj praksi gotovo i da ne postoji nijedna tužba zbog povrede moralnih prava novinara.

„Tako je bilo i sa fotografima sve dok nisu istakli pomenuti cenovnik i 2011. počeli masovno da tuže medije zbog povrede moralnih prava“, rekla je ona.

Fotograf Zvezdan Mančić rekao je „da pouzdano zna da su kompletne medijske arhive u Srbiji prodavane drugim medijima čime je došlo do razmene dobara na koja nisu polagali moralna prava“.

„Agencije i dalje krše moralna prava autora zbog loših navika iz prošlosti jer ne potpisuju njihove fotografije. Problem je što te fotografije skladište i drugi mediji i nakon toga ih ponovo koriste iako nemaju pravo na to“, rekao je Mančić i dodao da fotografi prodaju jednu fotografiju za jedno objavljivanje.

Prema njegovim rečima, profesionalci se dugo u Srbiji nisu bavili tom problematikom, a onda je grupa fotografa rekla da tako više ne može i počela masovno da tuži medije.

„U poslu emocija ne bi trebalo da bude, a naš posao je da stvari dovedemo u red. Neverovatno je kako i novinari nisu učinili isto. Ne vidim nikakav problem da mediji koji prenose nečije tekstove tom autoru i plate. U razvijenom svetu niko ne radi drugačije“, kazao je Mančić.

Predstavnici lokalnih medija skrenuli su Mančiću pažnju da tužbe u poslednje vreme uglavnom dobijaju od autora za objavljivanje arhivskih fotografija čiji autori su nepoznati, ili banalnih fotografija, poput specijaliteta ili hrane, a često se dešava da ih tuže anonimni autori koji su fotografije delili preko društvenih mreža.

Miloš Stojković i Kruna Savović su zaključili da je problem velik i da bi bolja komunikacija između medija i fotografa bila od velike koristi, jer im se stanovišta umnogome razlikuju kada je reč o zakonodavstvu koje reguliše oblast autorskih prava.

Današnji skup organizovao je Centar za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

D. Š. (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!