I besmislene fotografije podležu autorskim pravima

14 Nov 2017

„Danas smo u situaciji da se tužbe masovno podnose i sada se već može govoriti i o zloupotrebi autorskih prava na fotografije"

Zakonodavstvo o autorskim pravima u Srbiji ne kre?e se u pravcu koje donosi moderno doba, ?emu doprinose i odluke sudova, zaklju?eno je danas na skupu „Autorska prava u digitalnom dobu“, koji je održan u Novom Sadu.

Advokat Miloš Stojkovi? rekao je da se u Srbiji po pitanju autorskih prava i dalje primenjuje ve?ina pravila sa kraja 19. veka i da ona nisu u duhu sa vremenom, pogotovo od pojave interneta.

On je naveo da su najviše zaštite autorskih prava u sudovima u Srbiji do sada tražili fotografi, koji su u ve?ini slu?ajeva i dobili te sporove.

Prema re?ima advokatice Krune Savovi?, danas i besmislena fotografija može da predstavlja ne?iju originalnu tvorevinu, bez obzira na njenu umetni?ku ili drugu vrednost, zbog ?ega se autor fotografije može obratiti sudu za zaštitu imovinskog ili moralnog prava, ukoliko je negde javno publikovana.

„?est problem je u praksi što mediji prave ugovore sa nekom novinskom agencijom oko preuzimanja fotografija a prenebregnu ime autora, ?ime se krši njegovo moralno pravo“, rekla je Savovi? i dodala da je moralno pravo neotu?ivo pravo svakog pojedinca koji je autor nekog dela.

Prema re?ima advokata, donedavno je postojala svest kod ljudi da je na internetu sve slobodno, što je dovelo i do promena u dostupnosti autorskih dela. Autorske fotografije po?ele su masovno da se preuzimaju iz drugih medija, što je dovelo do tužbi fotografa za zaštitu imovinskih i moralnih prava.

„Danas smo u situaciji da se tužbe masovno podnose i sada se ve? može govoriti i o zloupotrebi prava, jer dosu?ena sredstva premašuju cenu za koju bi bilo ko prodao neko autorsko delo u Srbiji“, rekao je Miloš Stojkovi?.

Prema njegovim re?ima, sudovi ?esto i ne utvr?uju da li je medijima fotografiju dostavila neka zvani?na institucija koja je angažovala fotografe koji su kasnije tužili medije zbog kršenja moralnih prava, jer fotografije nisu bile potpisane ili mediji nisu tražili dozvolu za objavljivanje.

Uz to, kako je rekao, sudovi tuma?e isklju?ivo cenovnik koji im je dostavilo udruženje fotografa, a prema kojem sudovi za jednu fotografiju dosu?uju odštetu od oko 130.000 dinara, sa sudskim troškovima.

„Asocijacija medija sada sudovima pokušava da nametne svoj cenovnik fotografija i ostalih autorskih prava. Cenovnik Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) koji sudovi sada koriste je najpovoljniji po fotografe, jer se fotografije tarifiraju po njihovoj umetni?koj vrednosti“, rekao je Stojkovi?.

Prema re?ima Krune Savovi?, iako ista prava važe i za novinare, u sudskoj praksi gotovo i da ne postoji nijedna tužba zbog povrede moralnih prava novinara.

„Tako je bilo i sa fotografima sve dok nisu istakli pomenuti cenovnik i 2011. po?eli masovno da tuže medije zbog povrede moralnih prava“, rekla je ona.

Fotograf Zvezdan Man?i? rekao je „da pouzdano zna da su kompletne medijske arhive u Srbiji prodavane drugim medijima ?ime je došlo do razmene dobara na koja nisu polagali moralna prava“.

„Agencije i dalje krše moralna prava autora zbog loših navika iz prošlosti jer ne potpisuju njihove fotografije. Problem je što te fotografije skladište i drugi mediji i nakon toga ih ponovo koriste iako nemaju pravo na to“, rekao je Man?i? i dodao da fotografi prodaju jednu fotografiju za jedno objavljivanje.

Prema njegovim re?ima, profesionalci se dugo u Srbiji nisu bavili tom problematikom, a onda je grupa fotografa rekla da tako više ne može i po?ela masovno da tuži medije.

„U poslu emocija ne bi trebalo da bude, a naš posao je da stvari dovedemo u red. Neverovatno je kako i novinari nisu u?inili isto. Ne vidim nikakav problem da mediji koji prenose ne?ije tekstove tom autoru i plate. U razvijenom svetu niko ne radi druga?ije“, kazao je Man?i?.

Predstavnici lokalnih medija skrenuli su Man?i?u pažnju da tužbe u poslednje vreme uglavnom dobijaju od autora za objavljivanje arhivskih fotografija ?iji autori su nepoznati, ili banalnih fotografija, poput specijaliteta ili hrane, a ?esto se dešava da ih tuže anonimni autori koji su fotografije delili preko društvenih mreža.

Miloš Stojkovi? i Kruna Savovi? su zaklju?ili da je problem velik i da bi bolja komunikacija izme?u medija i fotografa bila od velike koristi, jer im se stanovišta umnogome razlikuju kada je re? o zakonodavstvu koje reguliše oblast autorskih prava.

Današnji skup organizovao je Centar za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.

D. Š. (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!