Hvalospevi vlasti bez pokrića, ekonomija Srbije na začelju regiona i cele Evrope

10 jan 2018

"Zbog partijskih postavljanja veliki broj pogrešnih ljudi našao se na rukovodećim mestima u privredi"

Nasuprot samopohvalama srpskih vlasti po kojima smo u prošloj godini ostvarili neverovatan ekonomski uspeh, domaća ekonomija je 2017. godinu sa realnim rastom BDP-a od 1,9 odsto završila blizu začelja ne samo regiona već i cele Evrope.

U regionu samo je makedonska privreda rasla sporije od naše i to 1,5 odsto, a šire u većim problemima bili su samo pogođena ratom Ukrajina i već deceniju u krizi – Grčka.

Međutim, ne samo prošle, nego i u celom petogodišnjem periodu, Srbija debelo zaostaje za zemljama regiona. U 2017. godini u Jugoistočnoj Evropi, odnosno među šest zemalja regiona Zapadnog Balkana, najveći rast su imale Crna Gora 4,2 odsto i Albanija 3,8 odsto, pored Kosova i Metohije (4,4 odsto). U periodu od 2013. do 2017. najveći kumulativni rast ostvarila je Crna Gora 15,8 odsto, Makedonija 14,2 odsto, BiH 12,6 odsto i Albanija 11,2 odsto. Srbija je na dalekom poslednjem mestu sa 6,3 odsto.

Ako su ove privrede manje i nerazvijenije od naše pa zato ostvaruju više stope rasta, to sasvim sigurno ne objašnjava zašto i u poređenju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope zaostajemo u rastu BDP-a. U prošloj godini, prema procenama Evropske komisije, najveću stopu rasta ostvarila je Rumunija – 5,7 odsto, zatim Slovenija 4,7 odsto, Češka 4,3 odsto, Poljska 4,3 odsto. Čak je i Hrvatska, koja se godinama nalazila u recesiji, u poslednje dve godine zabeležila veće stope rasta od Srbije. Uopšte, srpska ekonomija zaostaje za prosekom rasta BDP-a EU koji je u 2017. iznosio 2,3 odsto.

Za prošlu godinu razlozi slabog rasta su bili suša i zima, ali kada se uzme prethodnih pet ili 10 godina, jasno je da postoje sistemski razlozi zašto Srbija zaostaje.

Prema rečima Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, očekivano je da manje razvijene zemlje članice EU imaju rast brži od proseka, jer su prinosi na investicije u manje razvijenim privredama veći nego u razvijenijim.

– Da je tako vidi se i iz činjenice da su sve manje razvijene privrede centralne i istočne Evrope veoma otvorene, izvoze veliki deo svoje proizvodnje. One, skoro sve, čak imaju suficite u spoljnoj razmeni, što znači da su postale neto investitori u inostranstvu. Tu, međutim, treba imati u vidu da te zemlje koriste fondove Evropske unije, koji značajno utiču na postojanost ulaganja – objašnjava Gligorov.

S druge strane, on ocenjuje Srbiju kao zatvorenu privredu.

– To se menja u poslednjih nekoliko godina, jer je značajno povećan izvoz u EU. Ali, to je više posledica smanjenja domaće potrošnje nego povećanih ulaganja. I zapravo, Srbija je među zemljama koje imaju najmanji udeo ulaganja u ukupnoj proizvodnji. Uz to, u meri u kojoj je reč o stranim ulaganjima, ona povećavaju uvoz, pa je doprinos neto izvoza privrednom rastu mali, pogotovo ako ta ulaganja nisu usmerena na izvozne sektore proizvodnje. Prošle godine taj doprinos bio je negativan – ističe naš sagovornik.

Na rashodnoj strani, oko 90 odsto srpskog BDP-a čini potrošnja, javna i privatna. Otuda dilema da li povećavati rast većom potrošnjom, što onda povećava uvoz i zaduženost. S druge strane, rast je zasnovan na izvozu i investicijama.

– Ovo drugo zahteva drugačiju proizvodnu ponudu, drugačija preduzeća, drugačiju obrazovanost, fiskalnu politiku, pravni red, tako da to ide sporo. Usled toga, Srbija zaostaje a ne napreduje, poput zemalja srednje i istočne Evrope, u odnosu na razvijenije i manje razvijene zemlje članice EU (uz izuzetak Grčke i Hrvatske). Zapravo, zaostaje i u odnosu na druge balkanske zemlje koje nisu članice EU, jer ove druge uglavnom imaju veći udeo ulaganja u ukupnoj proizvodnji – zaključuje Gligorov.

Ekonomista Ljubomir Madžar podseća da Srbija kasni 10 godina za okruženjem u sprovođenju reformi institucija, ali i da se zahvaljujući partijskom postavljanju, veliki broj pogrešnih ljudi našao na rukovodećim mestima u privredi.

– Imamo i državna, društvena i javna preduzeća sa velikim gubicima i kreditima koje garantuje država a koji crpe energiju iz zdrave privrede. Ekonomski bi trebalo to rešiti, ali se politički očigledno ne isplati. Takođe, nema izgleda za preokret dok politika ne prepozna da jedino poslovni svet može da nas izvuče iz ovog stanja – ističe Madžar.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!