HRW: Provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode kampanje blaćenja

18 Jan 2018

"Novinari, kao i aktivisti za ljudska prava rade u neprijateljskom okruženju"

U Srbiji je tokom 2017. godine ostvaren “ograničen napredak” u smanjivanju disproporcije između obaveza Srbije na planu ljudskih prava i njene prakse na tom području, ocenila je međunarodna organizacija Hjuman rajts voč (Human rights watch – HRW) u najnovijem godišnjem izveštaju koji je danas objavljen.

U izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu navodi se da novinari, kao i aktivisti za ljudska prava rade u neprijateljskom okruženju i da provladini mediji protiv nezavisnih novinara vode “kampanje blaćenja” optužujući ih da su “izdajnici” i “strani plaćenici”.

Reakcije vlasti na napade na novinare bile su neadekvatne, ocenio je HRW i naveo da visoki evropski zvaničnici tokom poseta Srbiji nisu javno ukazali na potrebu poboljšanja ljudskih prava.

“Tokom godine nekoliko poseta visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, komesara za proširenje Johanesa Hana, bile su fokusirane na pristupanje Srbije Evropskoj uniji i proces Beograd-Priština, ali bez javnog izjašnjavanja o potrebi za napretkom na polju ljudskih prava”, navodi se u izveštaju HRW i podseća da je Evropski parlament u junu naglasio potrebu da se sprovedu reforme u oblasti ljudskih prava i vladavine prava.

HRW je u izveštaju preneo podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije, prema kojima je od januara do sredine novembra registrovano 75 slučajeva nasilja, pretnje i zastrašivanja novinara, uključujući fizičke napade.

“Napadi i pretnje novinarima su nastavljeni. Reakcije vlasti su bile neadekvatne. Provladini mediji su nastavili sprovođenje kampanja blaćenja usmerenih protiv nezavisnih medija i novinara”, ocenio je HRW.

Ta organizacija za zaštitu ljudskih prava je u izveštaju podsetila da su novinarku Danasa Lidiju Valtner odvukle dve osobe sa inauguracije predsednika Aleksandra Vučića držeći je za vrat i da su joj uzeli mobilni telefon, kao i da novinari Vajsa, Radio Beograda i Insajdera tvrde da su ih nepoznate osobe silom i pretnjom sprečile da izveštavaju s tog događaja.

U izveštaju se navodi i primer presude Višeg suda u Beogradu kojom je nedeljnik NIN finansijski kažnjen zbog navodne povrede ugleda ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića povodom teksta o rušenju u Savamali.

Rad komisije osnovane da istraži ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića je, prema oceni HRW, “sporo napredovao”.

HRW ocenjuje i da aktivisti za zaštitu ljudskih prava rade u neprijateljskom okruženju.

“Onlajn pretnje aktivistima za ljudska prava su česte i vlasti ih retko istražuju. Provladini mediji branioce ljudskih prava kleveću kao ‘izdajnike’ i ‘strane plaćenike‘”, piše HRW.

Organizacija je podsetila da su članovi Srpske napredne stranke napali i izbacili devet aktivista Inicijative mladih za ljudska prava sa stranačke tribine u Beški, a da su dve osobe završile u Hitnoj pomoći.

U izveštaju se ocenjuje i da su uslovi za prijem tražilaca azila i dalje loši i da sistem azila ima nedostatke, iako se smanjio broj ljudi koji traže zaštitu. Od januara do oktobra, navodi HRW, registrovano je 5.153 tražilaca azila, duplo manje nego u istom periodu 2016. Među njima je najviše bilo Avganistanaca, Iračana i Sirijaca.

Do novembra Srbija je odobrila izbeglički status samo jednom tražiocu azila, Sirijcu, a subsidijarnu zaštitu nijednom.

“Srbija nema formalne procedure za procenu uzrasta dece bez pratnje, čime stariju decu dovodi u rizik da budu tretirani kao odrasli umesto da dobiju posebnu zaštitu”, navodi HRW i dodaje da je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, do kraja oktobra u Srbiji registrovano 132 dece bez pratnje.

Mnoga deca, dodaje se u izveštaju, borave u otvorenim centrima za azil, kao što su prihvatni i tranzitni centri, što ih izlaže opasnosti zlostavljanja i eksploatacije.

HRW je ocenio da je napredak u krivičnom gonjenju za ratne zločine ostao spor.

“Krivična gonjenja za ratne zločine su ometana zbog nedostatka političke volje, nedovoljno zaposlenih i drugih resursa u Tužilaštvu za ratne zločine i slabih mehanizama za podršku svedoka”, navodi se u izveštaju i podseća da je posle 18 meseci konačno imanovan novi tužilac za ratne zločine.

HRW je ocenio da su napadi i uznemiravanje pripadnika LGBT populacije redovni, da su istrage često spore, a krivična gonjenja retka, ali da je Parada ponosa u septembru održana bez većih incidenata.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!