Hrvatski referendum unazadio ceo region

07 Dec 2013

Uprkos dobrom zakonskom okviru, nasilje i diskriminacija nad LGBT osobama u BiH se još ne kažnjava na sudovima. Dok je zakon samo mrtvo slovo na papiru, isto je kao i da ne postoji

Svaka treća LGBT osoba u Bosni i Hercegovini doživela je neki oblik nasilja, pokazuje istraživanje Sarajevskog otvorenog centra. U istraživanju je učestvovalo 550 LGBT osoba iz svih krajeva BiH, a njihovi odgovori i sami rezultati više su nego poražavajući, smatra Saša Gavrić, predstavnik te organizacije.

„To je ogroman procenat. Nažalost, od tog broja, tek je svaki sedmi slučaj nasilja prijavljen institucijama BiH. Očigledno postoji nepoverenje u institucije i te osobe žive u strahu i nisu spremne da nasilje prijave“. Gavrić ističe da je, pored nasilja, veoma izražena i diskriminacija u svakodnevnom životu. „Skoro da ne postoji nijedan slučaj na sudovima koji je pokrenut zbog diskriminacije prema toj populaciji“.

Zakon je dobar, ali se ne sprovodi

Kao i u ostalim zemljama regiona, Bosna i Hercegovina ima dobar zakonski okvir koji definiše kako postupati u takvim situacijama, kaže Gavrić. „Svi oblici nasilja i diskriminacije mogu se kažnjavati i procesuirati prema postojećim zakonima. Nažalost, zakon se ne sprovodi, odnosno ti slučajevi na završavaju pred institucijama“.

Josip Bilandžija, inspektor MUP-a Kantona Sarajevo priznaje da se nasilje, tiho, ali vrlo retko prijavljuje. Ministarstvo unutrašnjih poslova sarađuje sa Sarajevskim otvorenim centrom kako bi zajedno pronašli rešenje i ohrabrili žrtve da progovore. „Već imamo uspeha, od početka godine povećan je broj prijavljenih slučajeva. Mi ne smemo da zanemarimo taj deo društva jer se procenjuje da deset posto populacije spada u LGBT osobe“, kaže Bilandžija.

Fondacija „Hajnrih Bel“, kancelarija za BiH, u partnerstvu sa Sarajevskim otvorenim centrom i Fondacijom CURE održala je okrugli sto u Banjaluci o temi „Nasilje i diskriminacija nad LGBT osobama – iskustva iz regije i BiH“. Jedna od učesnica okruglog stola bila je mlada banjalučka aktivistkinja Maja Kujik.

Ona smatra da ljudi konačno moraju da prihvate LGBT osobe kao sastavni deo društva i da svi moraju da rade na tome. Ona podseća na, kako kaže, sramotni primer javne, institucionalne diskriminacije prema toj populaciji. „Do prošle godine LGBT osobe u BiH nisu mogle da daju krv. Ta nepravda je na sreću ispravljena“, ističe Maja.

Obrazovni sistem toleriše homofobiju

Homofobija je kao ekološki problem, neka vrsta društvene kontaminacije koja sprečava razvijanje demokratije i zaštitu ljudskih prava, kaže Zorica Mršević, naučna savetnica u Institutu društvenih nauka Srbije.

„Homofobija je iracionalni strah od nepoznatog. Važno je stalno ponavljati da LGBT osobe ne predstavljaju opasnost za porodicu, niti za naciju“. Mršević objašnjava da ljudima nedostaju činjenice medicinskog i naučnog karaktera kao i da one nisu prezentovane u obrazovnom sistemu. „Niko nam nikada u školama nije rekao da se deset odsto ljudi rađaju kao takvi, da oni nisu plod neke greške u vaspitanju, da to nije prenosno. Ako se mladi upoznaju i čuju da postoje takvi ljudi, oni neće promeniti svoju seksualnost jer je ona nepromenljiva, poput krvne grupe“, ističe Zorica Mršević.

Referendum o ustavnoj kategoriji braka koji je održan u Hrvatskoj, prema njenom mišljenju, nije nešto što se tiše samo Hrvatske i Hrvata, to će, smatra Mršević, imati regionalni uticaj na sve balkanske zemlje. „Taj referendum sa lošom formulacijom i pitanje koje nije smelo da bude pitanje, unazadilo nas je sve. Zagrebački prajd bio je dobar primer svima nama kako možemo da budemo civilizovani, a ovo je sada veliki udarac jer ponovo nemamo dobrih uzora u ovom delu Evrope“, smatra Zorica Mršević.

(Aleksandra Slavnić, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!