Hrvatska: „Gazda“ u nemilosti

25 Jan 2017

Da li je reč o vidu autocenzure? Nedavno promovisani dokumentarni film koji se bavi najvećim hrvatskim tajkunom, nikako ne uspeva da se probije do najšire publike. Zato je pokrenuta i jedna građanska inicijativa

Neobi?na sudbina zadesila je poslednjih meseci dokumentarni film „Gazda“ reditelja Darija Juri?ana: najpre su ga u oktobru prošle godine do?ekali hvalospevi publike i kritike, a odmah zatim je iznena?uju?e pao u senku. Film se bavi realnoš?u Hrvatske od njenog osamostaljenja do danas, uz rediteljevu porodi?nu pri?u, ali i – paralelno i presudno – kroz prikaz uspona Ivice Todori?a i njegova preduze?a „Agrokor“. Obrada takve ekonomske paradigme, zasnovane na liku i delu najve?ega hrvatskog gazde našeg doba, Juri?anovom filmu nesumnjivo je obezbedila ve?e interesovanje publike.

S druge strane, mogu?e je da je Todori?ev uticaj, makar indirektno, delovao i na upadljivi oprez s kojim televizijski i bioskopski prikaziva?i zaobilaze „Gazdu“. Sli?no se dogodilo i sa istoimenom knjigom novinara Saše Paparele koja je nastajala zajedno sa filmom; država na nedavnom konkursu nije za javne biblioteke otkupila baš nijedan primerak tog nesvakidašnje vrednog publicisti?kog štiva. „Ve? smo navikli da bioskopski distributeri i vlasnici lanaca knjižara bojkotuju i film i knjigu ’Gazda’“, kaže taj novinar „Poslovnog dnevnika“ i saradnik Darija Juri?ana.

Savez udruženja i sindikata

„Tako za ’Gazdu’ nije bilo mesta npr. u dvoranama ’Blitz Cinestara’“, nastavlja on, „iako se ista firma reklamira pod sloganom ’Ponosni na hrvatski film’. U po?etku su se nemušto izvla?ili kako taj naslov ne?e privu?i publiku, a kad smo po?eli da punimo onih par dvorana kod nezavisnih prikaziva?a koji su nam otvorili vrata, potvrdilo se da je to bio samo jeftin pokušaj.“ Paparela napominje da je poznato da je vlasnik najve?eg lanca bioskopskih dvorana u Hrvatskoj realizovao više poslovnih projekata sa „Agrokorom“, pa sigurno ne želi da se pri?a o „kontroverznom preduzetniku“ prikaže baš kod njega.

„Od javne televizije ipak o?ekujemo druga?iji stav“, dodaje naš sagovornik, a u skladu s takvim pogledom je i posebna inicijativa desetak hrvatskih sindikalnih udruženja, kao i udruženja civilnog društva (Zelena akcija, Pravo na grad, BRID, GONG, Klubtura, HURS, NCS, Nova solidarnost, Preporod i TEHNOS) koje od kraja prošlog meseca prikupljaju potpise za peticiju s ciljem prikazivanja „Gazde“ na HTV-u. Ta?nije, za peticiju kojom bi odgovorne naveli da taj dokumentarac uvrste u svoj program, budu?i da oni do sada nisu samostalno pokazali interesovanje. Indikativno je i ?utanje kojim su veliki mediji prekrili ?injenicu da se peticija organizuje – o njoj javljaju gotovo isklju?ivo manji ili nezavisni portali.

Todori? je, naime, najve?i medijski oglašiva? u Hrvatskoj, kao i najve?i distributer i prodavac novina, pa o njemu po pravili kriti?ki pišu i govore samo retke medijske ku?e. Ali javna radiotelevizija, tj. Služba za komunikacije, odgovorila nam je da su „svi nezavisni proizvo?a?i audio-vizuelnih sadržaja pozvani da se odazovu na javne pozive HRT-a za nabavku programa“, o ?ijim se rezultatima javnost pravovremeno obaveštava. Podsetili su nas i da je „autor filma ’Gazda’ Darko Juri?an bio gost u emisiji ’Nedjeljom u dva’ HRT-a u oktobru prošle godine“, a to valjda pokazuje nepristranost te javne institucije.

Javna rasprava o programu

Ipak, jasno je da svrha radiotelevizije u javnom vlasništvu uklju?uje i samoinicijativno posezanje za spoljnim produkciono-informativnim sadržajima, pogotovo u slu?ajevima kad postoji sumnja u cenzuru i bojkot. Spomenuta udruženja i sindikati, me?utim, vode se u svojoj akciji za još nekim dodatnim principima: javnost ne bi trebalo samo prigodno, ad hok da reaguje kroz ovakve inicijative, kada je posredi program na HRT-u, ve? bi rasprave o njegovom sadržaju trebalo da postanu uobi?ajena pojava – u svakom slu?aju, veoma primerena i poželjna u demokratiji, kao i u progresivnoj medijskoj praksi.

„Peticija ima funkciju da simboli?ki oja?a zahteva prema HRT-u, kao i da informiše javnost o nameri upu?ivanja tog zahteva, što ?e da usledi u februaru. Ali tako?e smo hteli da podstaknemo raspravu o sadržajima primerenim za javnu televiziju – raspravu koja je u javnom prostoru potisnuta u korist raznih površnih partikularnosti koje nisu sama srž glavnih društvenih problema“, rekla nam je Marina Ivani? iz Baze za radni?ku inicijativu i demokratizaciju (BRID). A prema njenim rije?ima, od velikog je društvenog zna?aja i tesna saradnja poznatih nevladinih udruženja i sindikata na tom planu.

(Igor Lasi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!