Hrvatima u Srbiji preti asimilacija?

27 Feb 2013

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić duže od pet meseci ne odgovara na zahtev predstavnika hrvatske nacionalne zajednice da ih primi kako bi razgovarali o problemima koji tište Hrvate u Srbiji

Iako su predstavnici hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji još polovinom septembra prošle godine uputili zahtev predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću da ih primi, kako bi razgovarali o problemima sa kojima se ova manjina susreće u Srbiji, oni do dana današnjeg nisu dobili nikakav odgovor na taj zahtev.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kuntić kaže za Dojče vele
da su mnogi od tih problema lako rešivi, samo je potrebno pokazati malo dobre volje i naložiti da institucije urade posao koji i inače treba da rade.

Prema njegovim rečima, očigledno je da je kosovsko pitanje zapravo “pitanje svih pitanja” u Srbiji, zbog čega svi ostali problemi ostaju u zapećku. “Nažalost, mi nećemo moći čekati još dugo da se počnu rešavati naši problemi, koji su u poslednjih nekoliko godina, u vreme bivše vlasti, počeli dobro da se rešavaju pa bi trebalo nastaviti tim putem. Za nas Hrvate je ovo pitanje najveće i najznačajnije. Mi ne želimo ništa više, ali i ništa manje nego što imaju Mađari, Slovaci, Rumuni, Rusini… Ali, ta nam se prava svakoga dana uskraćuju.”, kaže Kuntić.

Hrvatima preti asimilacija

Prema njegovim rečima, nije dobro ni što ne dolazi do susreta predsednika Nikolića i Josipovića, jer bi se dobri odnosi na najvišem nivou pozitivno odrazili i na položaj Hrvata u Srbiji.

“Ali, nije to jedini problem. Recimo, još uvek nije održan ni susret međuvladine mešovite komisije, koja prati sprovođenje sporazuma o zaštiti srpske manjine u hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji. Nije još osnovan ni skupštinski odbor prijateljstva sa Saborom Hrvatske. Dakle, ni na jednom nivou, sem posete premijera Milanovića premijeru Dačiću, nisu uspostavljeni kontakti, što nije dobro jer nemamo samo mi probleme ovde, već probleme imaju i Srbi u Hrvatskoj. A takvi problemi se mogu rešiti samo dogovorima i razgovorima, međusobnim uvažavanjem i saradnjom, čega od dolaska nove vlasti nema”, navodi Kuntić.

Kao poseban problem, Kuntić ističe da već deset godina postoji nastava na hrvatskom jeziku, ali za nju već deset godina nema udžbenika. “Zbog svega toga, asimilacija kuca na svaka hrvatska vrata i pitam se šta će se desiti ako se u narednih nekoliko godina ne uspostave manjinske nacionalne institucije, za koga će onda to uopšte biti potrebno, imamo li u vidu da se naš broj, evo i na poslednjem popisu, znatno više smanjuje u odnosu na ostale manjine u Srbiji”, ističe Kuntić.

Deca bez udžbenika

Predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća Slaven Baćić takođe za Dojče vele ističe problem udžbenika u prvi plan. “Jedanaesta je godina u nastavi na hrvatskom jeziku, a tek ove godine štampan je u Srbiji udžbenik za hrvatski kao maternji jezik, od 1. do 8. razreda osnovne škole. Ali, iako postoji projekat besplatnih udžbenika za učenike do 4. razreda osnovne škole, nama Ministarstvo prosvete nije refundiralo štampanje udžbenika, iako smo ga štampali iz sopstvenih sredstava. Uprkos našim dopisima, do sada od ministarstva nismo dobili čak ni odgovor. Znači, deca koja imaju nastavu na srpskom imaju besplatne udžbenike, a oni koji imaju nastavu na hrvatskom nemaju. Jednostavno, nemamo sagovornika s druge strane. Pre bih rekao da imamo opstruente”, navodi Baćić.

Ivan Stipić, direktor Osnovne škole “Ivan Milutinović” iz Subotice kaže da problem sa udžbenicima pre svega pogađa decu. “Naravno, školski planovi i programi Srbije i Hrvatske sada se veoma razlikuju pa se udžbenici iz Hrvatske prilično teško mogu koristiti ovde, jer ne zadovoljavaju ovdašnje programe. Tu se, dakle, stvaraju određene praznine. Na primer, za udžbenik iz biologije za 5. razred osnovne škole potrebni su praktično udžbenici za 5, 6. i 7. razred iz Hrvatske, jer pojedini segmenti iz tih udžbenika čine udžbenik za 5. razred iz Srbije. I to tako traje deset godina pa me čudi da još uvek nije rešeno. Učitelji i nastavnici maksimalno pomažu učenicima, pa oni na kraju ne zaostaju po bilo čemu. Ali, svakako traži dodatnu angažovanost nastavnika”, kaže Stipić za Dojče vele.

U Hrvatskom nacionalnom vijeću još kažu da problem predstavlja i činjenica da su ove godine umanjena sredstva iz budžeta, namenjena delovanju nacionalnih saveta, što stvara probleme u ostvarivanju prava u oblastima obrazovanja, kulture, medija i upotrebe jezika i pisma. takođe, postoji bojazan da će Ustavni sud Srbije osporiti određene nadležnosti manjinskih nacionalnih saveta, čime će biti umanje manjinska autonomija, ističu u HNV-u.

U kabinetu predsednika Srbije i u Ministarstvu prosvete za sada nema reakcije na ove navode predstavnika hrvatske nacionalne zajednice, kao ni u Kancelariji za ljudska i manjinska prava u Beogradu, čiji je šef Dušan Ignjatović u ponedeljak podneo ostavku iz, kako je saopšteno, licncih razloga.

Prema posljednjem popisu stanovništva, u Srbiji danas živi oko 57.000 Hrvata, što je dvostruko manje nego pre 20 godina.

(Deutsche Welle) 

Podelite ovu stranicu!