Hrvatima u Srbiji preti asimilacija?

27 Feb 2013

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić duže od pet meseci ne odgovara na zahtev predstavnika hrvatske nacionalne zajednice da ih primi kako bi razgovarali o problemima koji tište Hrvate u Srbiji

Iako su predstavnici hrvatske nacionalne zajednice u Srbiji još polovinom septembra prošle godine uputili zahtev predsedniku Srbije Tomislavu Nikoli?u da ih primi, kako bi razgovarali o problemima sa kojima se ova manjina susre?e u Srbiji, oni do dana današnjeg nisu dobili nikakav odgovor na taj zahtev.

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Petar Kunti? kaže za Doj?e vele
da su mnogi od tih problema lako rešivi, samo je potrebno pokazati malo dobre volje i naložiti da institucije urade posao koji i ina?e treba da rade.

Prema njegovim re?ima, o?igledno je da je kosovsko pitanje zapravo “pitanje svih pitanja” u Srbiji, zbog ?ega svi ostali problemi ostaju u zape?ku. “Nažalost, mi ne?emo mo?i ?ekati još dugo da se po?nu rešavati naši problemi, koji su u poslednjih nekoliko godina, u vreme bivše vlasti, po?eli dobro da se rešavaju pa bi trebalo nastaviti tim putem. Za nas Hrvate je ovo pitanje najve?e i najzna?ajnije. Mi ne želimo ništa više, ali i ništa manje nego što imaju Ma?ari, Slovaci, Rumuni, Rusini… Ali, ta nam se prava svakoga dana uskra?uju.”, kaže Kunti?.

Hrvatima preti asimilacija

Prema njegovim re?ima, nije dobro ni što ne dolazi do susreta predsednika Nikoli?a i Josipovi?a, jer bi se dobri odnosi na najvišem nivou pozitivno odrazili i na položaj Hrvata u Srbiji.

“Ali, nije to jedini problem. Recimo, još uvek nije održan ni susret me?uvladine mešovite komisije, koja prati sprovo?enje sporazuma o zaštiti srpske manjine u hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji. Nije još osnovan ni skupštinski odbor prijateljstva sa Saborom Hrvatske. Dakle, ni na jednom nivou, sem posete premijera Milanovi?a premijeru Da?i?u, nisu uspostavljeni kontakti, što nije dobro jer nemamo samo mi probleme ovde, ve? probleme imaju i Srbi u Hrvatskoj. A takvi problemi se mogu rešiti samo dogovorima i razgovorima, me?usobnim uvažavanjem i saradnjom, ?ega od dolaska nove vlasti nema”, navodi Kunti?.

Kao poseban problem, Kunti? isti?e da ve? deset godina postoji nastava na hrvatskom jeziku, ali za nju ve? deset godina nema udžbenika. “Zbog svega toga, asimilacija kuca na svaka hrvatska vrata i pitam se šta ?e se desiti ako se u narednih nekoliko godina ne uspostave manjinske nacionalne institucije, za koga ?e onda to uopšte biti potrebno, imamo li u vidu da se naš broj, evo i na poslednjem popisu, znatno više smanjuje u odnosu na ostale manjine u Srbiji”, isti?e Kunti?.

Deca bez udžbenika

Predsednik Hrvatskog nacionalnog vije?a Slaven Ba?i? tako?e za Doj?e vele isti?e problem udžbenika u prvi plan. “Jedanaesta je godina u nastavi na hrvatskom jeziku, a tek ove godine štampan je u Srbiji udžbenik za hrvatski kao maternji jezik, od 1. do 8. razreda osnovne škole. Ali, iako postoji projekat besplatnih udžbenika za u?enike do 4. razreda osnovne škole, nama Ministarstvo prosvete nije refundiralo štampanje udžbenika, iako smo ga štampali iz sopstvenih sredstava. Uprkos našim dopisima, do sada od ministarstva nismo dobili ?ak ni odgovor. Zna?i, deca koja imaju nastavu na srpskom imaju besplatne udžbenike, a oni koji imaju nastavu na hrvatskom nemaju. Jednostavno, nemamo sagovornika s druge strane. Pre bih rekao da imamo opstruente”, navodi Ba?i?.

Ivan Stipi?, direktor Osnovne škole “Ivan Milutinovi?” iz Subotice kaže da problem sa udžbenicima pre svega poga?a decu. “Naravno, školski planovi i programi Srbije i Hrvatske sada se veoma razlikuju pa se udžbenici iz Hrvatske prili?no teško mogu koristiti ovde, jer ne zadovoljavaju ovdašnje programe. Tu se, dakle, stvaraju odre?ene praznine. Na primer, za udžbenik iz biologije za 5. razred osnovne škole potrebni su prakti?no udžbenici za 5, 6. i 7. razred iz Hrvatske, jer pojedini segmenti iz tih udžbenika ?ine udžbenik za 5. razred iz Srbije. I to tako traje deset godina pa me ?udi da još uvek nije rešeno. U?itelji i nastavnici maksimalno pomažu u?enicima, pa oni na kraju ne zaostaju po bilo ?emu. Ali, svakako traži dodatnu angažovanost nastavnika”, kaže Stipi? za Doj?e vele.

U Hrvatskom nacionalnom vije?u još kažu da problem predstavlja i ?injenica da su ove godine umanjena sredstva iz budžeta, namenjena delovanju nacionalnih saveta, što stvara probleme u ostvarivanju prava u oblastima obrazovanja, kulture, medija i upotrebe jezika i pisma. tako?e, postoji bojazan da ?e Ustavni sud Srbije osporiti odre?ene nadležnosti manjinskih nacionalnih saveta, ?ime ?e biti umanje manjinska autonomija, isti?u u HNV-u.

U kabinetu predsednika Srbije i u Ministarstvu prosvete za sada nema reakcije na ove navode predstavnika hrvatske nacionalne zajednice, kao ni u Kancelariji za ljudska i manjinska prava u Beogradu, ?iji je šef Dušan Ignjatovi? u ponedeljak podneo ostavku iz, kako je saopšteno, licncih razloga.

Prema posljednjem popisu stanovništva, u Srbiji danas živi oko 57.000 Hrvata, što je dvostruko manje nego pre 20 godina.

(Deutsche Welle) 

Podelite ovu stranicu!