Hrtkovci 22 godine posle: Sećanje na proterane vojvođanske Hrvate

06 May 2014

Hrtkovci su do danas ostali sinonim za stradanje vojvođanskih Hrvata

Pre ravno 22 godine, 6. maja, u sremskom selu u Hrtkovci na zboru gra?ana, a u prisustvu Vojislava Šešelja, tadašnjeg predsednika Srpske radikalne stranke, ?itanjem spiska nepodobnih prakti?no je ozvani?eno proterivanje gra?ana nesrpske nacionalnosti iz Vojvodine. Tih godina se pod pritiskom ekstremista, i uz ?utanje države, iz mnogih do tada ve?inski hrvatskih naselja u Vojvodini – Slankamen, Golubinci, Nikinci, Kukujevci, Hrtkovci – iselilo blizu 30 hiljada vojvo?anskih Hrvata, dok ih je 25 ubijeno ili nestalo.

?itave porodice su izbacivane iz svojih domova, ili su u strahu i pod pretnjama same odlazile, a u njihove ku?e se useljavali Srbi iz Hrvatske. Hrtkovci su do danas ostali sinonim za stradanje vojvo?anskih Hrvata devedesetih godina, kaže ?or?e Suboti?, dugogodišnji predsednik Vojvo?anskog kluba koji stalnim podse?anjem na ove doga?aje ne dozvoljava da se zlo?in zaboravi.

“Pretilo se telefonom ’Ustašo seli se ili biraj dijete koje ti je draže!’, meštani, starosedeoci nalazili su zaklanog psa sa porukom ’Seli se šta ?ekaš?’, nož zaboden u vrata sa sli?nom porukom, iscenirane su tu?e mladi?a koji su došli i onih koji su ro?eni u Hrtkovcima… Hrtkov?ani su se selili, ostavljali svoje komšije i prijatelje, grobove, ku?e, menjali za druge u Hrvatskoj. Meštanin Mijat Štefanac (Hrvat) prona?en je mrtav u ataru izme?u Hrtkovaca i Nikinaca.

Hrtkovci su ostali sinonim proterivanja vojvo?anskih Hrvata, ali do danas niko nije odgovarao za to.

Koliko ja znam, nije pokrenut nijedan sudski proces – jedino se Vojislav Šešelj nalazi u Hagu – a država i dan danas ?uti o tome. Za mene je tako?e veoma problemati?no što se država sve dosad nije izvinila svojim državljanima hrvatske nacionalnosti zbog stradanja tokom devedesetih, niti je deklarativno osu?en tak zlo?in“, navodi Suboti?.

Zlatko Na?ev, potpredsednik Hrvatskog nacionalnog vije?a za Srem, napominje da se gotovo niko od proteranih nije vratio nazad u svoje selo.

?injenica je da se tokom devedesetih iz Srema iselilo više od 30 hiljada gra?ana pod pritiskom. To je, na žalost, okarakterisano kao razmena ku?a, iako su ti ljudi de fakto proterani – za šta niko do danas nije odgovarao. U tim mestima su donekle normalizovani odnosi, ali postoje duboke rane. Ljudi žive jedni sa drugima, me?utim, tu nema neke komunikacije. Nije retkost da povodom neke utakmice, ili politi?ke izjave plane sukob i nastane incident, mada sve to sre?om nije kao ono što se doga?alo devedesetih, ali – daleko je sve to od savršenog“, kaže Zlatko Na?ev.

(Vesela Laloš, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!