Hrtkovci 22 godine posle: Sećanje na proterane vojvođanske Hrvate

06 May 2014

Hrtkovci su do danas ostali sinonim za stradanje vojvođanskih Hrvata

Pre ravno 22 godine, 6. maja, u sremskom selu u Hrtkovci na zboru građana, a u prisustvu Vojislava Šešelja, tadašnjeg predsednika Srpske radikalne stranke, čitanjem spiska nepodobnih praktično je ozvaničeno proterivanje građana nesrpske nacionalnosti iz Vojvodine. Tih godina se pod pritiskom ekstremista, i uz ćutanje države, iz mnogih do tada većinski hrvatskih naselja u Vojvodini – Slankamen, Golubinci, Nikinci, Kukujevci, Hrtkovci – iselilo blizu 30 hiljada vojvođanskih Hrvata, dok ih je 25 ubijeno ili nestalo.

Čitave porodice su izbacivane iz svojih domova, ili su u strahu i pod pretnjama same odlazile, a u njihove kuće se useljavali Srbi iz Hrvatske. Hrtkovci su do danas ostali sinonim za stradanje vojvođanskih Hrvata devedesetih godina, kaže Đorđe Subotić, dugogodišnji predsednik Vojvođanskog kluba koji stalnim podsećanjem na ove događaje ne dozvoljava da se zločin zaboravi.

“Pretilo se telefonom ’Ustašo seli se ili biraj dijete koje ti je draže!’, meštani, starosedeoci nalazili su zaklanog psa sa porukom ’Seli se šta čekaš?’, nož zaboden u vrata sa sličnom porukom, iscenirane su tuče mladića koji su došli i onih koji su rođeni u Hrtkovcima… Hrtkovčani su se selili, ostavljali svoje komšije i prijatelje, grobove, kuće, menjali za druge u Hrvatskoj. Meštanin Mijat Štefanac (Hrvat) pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca.

Hrtkovci su ostali sinonim proterivanja vojvođanskih Hrvata, ali do danas niko nije odgovarao za to.

Koliko ja znam, nije pokrenut nijedan sudski proces – jedino se Vojislav Šešelj nalazi u Hagu – a država i dan danas ćuti o tome. Za mene je takođe veoma problematično što se država sve dosad nije izvinila svojim državljanima hrvatske nacionalnosti zbog stradanja tokom devedesetih, niti je deklarativno osuđen tak zločin“, navodi Subotić.

Zlatko Načev, potpredsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća za Srem, napominje da se gotovo niko od proteranih nije vratio nazad u svoje selo.

Činjenica je da se tokom devedesetih iz Srema iselilo više od 30 hiljada građana pod pritiskom. To je, na žalost, okarakterisano kao razmena kuća, iako su ti ljudi de fakto proterani – za šta niko do danas nije odgovarao. U tim mestima su donekle normalizovani odnosi, ali postoje duboke rane. Ljudi žive jedni sa drugima, međutim, tu nema neke komunikacije. Nije retkost da povodom neke utakmice, ili političke izjave plane sukob i nastane incident, mada sve to srećom nije kao ono što se događalo devedesetih, ali – daleko je sve to od savršenog“, kaže Zlatko Načev.

(Vesela Laloš, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!