Hoću Vodovod!

Бата
и зато их не треба потцењивати.
—————————————————————–
E, vala jednu pametnu i ti da rekneš već jednom !

A o tome kako ste sa deklarisanim i osuđenim ubicom Miše Dimitrijevića i ostalim psihijatrijskim bolesnicima ’918.-te „prisajedinili“ Vojvodinu MAĆEHI, ćemo drugi put.

Jel beše vaša ona izreka: što se grbavo rodi, to vrijeme ne ispravi.

I biće vam sasvim svejedno potcenjivali nas ili ne,

„MI“ OOOOODOSMO OD VAS!

Moracu malo da prekrsim molbu, ali na poztivan nacin – Nacional- Socijalisti bi voleli da su „glogov kolac“ ali su tek kerov kurac Autonomasima i Nezavisnim. Jer, to ce biti dan kada nas povampirene koljacke utvare i basibozuci budu plasili. Cakstavise, ovakve izjave samo Nas motivisu i inspirisu jos vise da istrajemo, ali i popunimo redove novim regrutima od Nacizma.

Jeli, Bato, ‘el to tebi rastu novi zubi?

Mis’im balaviš ko neko žgepče, pa reko’ biće da je tako nešto u pitanju.

Da se nisi se s Jarčevićem zapio u nekoj minhenskoj pivnici, ‘ebote ?!?

Opajdosio si se, al’, ono dibiduz…

…ovo je, brale, neki žešći dop.

Aj’ javi se kad te prođu ružičasti slonovi…

…a dok te ne prođu, evo malo arhivslke građe:

Jedinstveni spomenik Ubici još “krasi“ Novi Sad!

Kako je – i zašto – Jaša Tomić ubio Mišu Dimitrijevića

Da je samo znala detalje pisane ispovesti Jaše Tomića iz 1885, u radikalskoj “Zastavi“ – o tome – kako je na robiji, među kriminalcima, naučio da barata nožem, gde da ga zarije “i kako da ga smrtonosno zaokrene u ljudskoj utrobi“, Budimpeštanska Ugarska Kraljevska Kurija (nešto kao Vrhovni Sud Ugarske) ga sasvim sigurno ne bi osudila 29. Maja 1891 godine na “samo 6 godina zatvora“ (u koje se uračunava i godina i po, provedena u istražnom zatvoru), i 5 godina gubitka građanskih prava, nakon izdržane kazne.
Jer, Jaša Tomić nije ubio Mišu Dimitrijevića, na Tucindan, 4. Januara 1890 – tek tako – “u afektu“.
Ne.
Bilo je to teško ubistvo sa predumišljajem.
Ubistvo, koje je Jaša Tomić pripremao danima, ako ne i mesecima; “ odveć preke naravi i ne baš najbistrijeg uma“ (* osobina, koje su izgleda vrlo česte i karakteristične za srpske Radikale, prim.aut.).
Jer, Jaša Tomić je čak tri puta kupovao noževe, kojima je nameravao da ubije Mišu Dimitrijevića; prvi, kupivši ga u gvožđarskoj radnji kod Dicgena, kojeg je bacio nagovoren od Jovana Jovanovića Zmaja (na čiju, prilično sramnu ulogu u svemu ćemo se osvrnuti malo kasnije); potom je kupio drugi nož – mnogo veći od prethodnog, ali ga je bacio (nije mu, valjda, odgovarao), da bi se konačno “skrasio“ sa trećim nožem – lovačkim (Hirschfanger) – kojeg je bio platio “2 forinte i 50 krajcara“).
A zašto je, tako krvnički, na peronu železničke stanice u Novom Sadu, na očigled mnogih – ubio Mišu Dimitrijevića – prateći ga pre toga u kočiji.
Osnovni motiv je bilo (navodno) devojačko pismo Milice Miletić (supruge Jaše Tomića, i kćerke Svetozara Miletića), prepuno “pikantnih (nagađamo – seksualnih) detalja“, koje je pisala svom pređašnjem momku, izvesnom Branku Petroviću iz Bečkereka, kojeg je bila upoznala u Pešti – gde je odvela svog teško duševno obolelog oca Svetozara na lečenje kod tada čuvenog psihijatra Švarcera.
To pismo je, igrom slučaja, završilo u rukama Miše Dimitrijevića, inače člana Liberalne Stranke – i glavnog i odgovornog urednika lista “Branik“ – principijelnih Oponenata srpskih Radikala.
Tako upoznat sa sadržinom, Miša nije odoleo da začikuje živčanog i žučnog Jašu – kao i ostale neuke Radikale; što, međutim, ne daje povoda – i ne opravdava – njegovo, i više nego zversko ubistvo – čime su Radikali navukli na sebe Opšte Zgražavanje i Odbojnost, a pogotovo među školovanijim građanstvom – koje je i inače više naginjalo kulturnim Liberalima.
Stoga nije ni čudo, da je Miša Dimitrijević velelepno ispraćen od strane Novosađana, izašlih u ogromnom broju i sa velikim pijetetom prema pokojniku; da mu je na humku položeno čak 52 venca.
Radikali su bili doživeli pravi politički debakl – osnivač Svetozar Miletić, kažu, da se u potpunosti odrekao ionako mu ogavnog i primitivnog zeta Jaše, kćerka Milica je uklonjena sa mesta vlasnice radikalskog lista “Zastava“ – a na njeno mesto je bio postavljen njen brat Slavko, inače student Medicine.
Inkriminisano pismo je u potpunosti nestalo – još tokom sudske rasprave – kako bi se sprečilo širenje Miličine sramote “međ’ svetom“, ali i poštedeo njen teško oboleli otac Svetozar.
U tom smislu je, u svojstvu svedoka Odbrane Jaše Tomića – svedočio i dr Jovan Jovanović Zmaj – tada već u poodmaklim godinama, i sam sve više bolestan i zastranio; u tolikoj meri – da se u potpunosti slizao sa Radikalima (postavši čak i radikalski poslanik u Karlovačkom Saboru).
I ne samo da je svedočio u korist Jaše Tomića (a najviše, kako je i sam govorio – iz poštovanja prema Svetozaru Miletiću) – Zmaj se pominje i kao autor pisma – koje je u Ugarski Parlamenat odnela “deputacija lepih radikalskih srpkinja“, predvođena Amalijom Stratimirović (sinovica vojvode Šupljikca) – koja je tamo otišla da bi molila za Milost za mučkog ubicu Jašu Tomića; što je kod građanske i intelektualne Vojvodine izazivalo posebnu sablazan – pa i zgražavanje (o čemu svedoči i pisanje novosadskog “Branika“).
Zbog svega je ostareli, pa i zastranjeni Zmaj – u mnogome izgubio na poštovanju kod viđenijih ljudi, te mu je tako i njegov dugogodišnji saradnik i izdavač, čuveni Arsa Pajević – uputio “otvoreno pismo“ – u kojem ga kori zbog njegovog nedostojnog stava, ali i pisma upućenog dotičnoj Amaliji Stratimirović, u kojem opravdava Jašino ubistvo Miše Dimitrijevića; čime okončava njihovo dugogodišnje prijateljstvo i saradnju – tako da Zmaj, pred kraj svog života biva napušten od mnogih svojih dotadašnjih prijatelja i poznanika; pa mu ni samom, čini se – Savest nije bila najčistija – jer mu je jedna od njegovih poslednjih pesama “Bože!“ – bila zapravo apologetska – sadržavala je Zmajevu grižu savesti i priznanje o svom pogrešnom stavu – da ni on nije bio onakav – kakav je želeo da bude do kraja.
Zbog svega se na kraju i sasvim povukao u Sremsku Kamenicu – tamo je i sahranjen, a sa oporukom da mu se nikakav venac ne iznosi – i da bude sahranjen u prostom drvenom sanduku; u prostom pogrebu – i bez grobnice – samo pod običnom drvenom krstačom.
Sudbinu Jaše Tomića, pak, znamo dobro.
Sramotno malu Zatvorsku kaznu za mučko ubistvo sa predumišljajem je odslužio – da bi se Ugarskoj odužio na način da je otvoreno delovao kao srbijanski agent u procesu njenog rušenja.
Na komandu Beograda je 1918 i izdejstvovao sazivanje Velike Narodne Skupštine u Novom Sadu – gde je Vojvodina (odlukom manjine) pripojena Kraljevini; nakon čega mu se na izvestan način gubi neki značajniji politički trag – i važnost.
A on – pred kraj svog Života – 20-tih godina – videvši svu pogubnost svog vazalstva i slepog verovanja – ispoveda se najbližim prijateljima – da će se pitanje Vojvodine – tek rešavati; i da će zbog te borbe – mnogi tek ići na robiju.
A da će jedina razlika između Ugarske i Srbije – biti u tome – što će borci za pitanje Vojvodine – umesto u Vacu – robijati u Požarevcu.
Nakon svega – i mi se – a s pravom – pitamo – zašto je Jaša Tomić dobio onoliki spomenik – u samom centru Novog Sada?
Koja je to njegova zasluga – čime je on to zadužio – Novi Sad – a i Vojvodinu?
Mučkim Ubistvom svog političkog protivnika?
Slušanjem Beograda – zbog čega se i sam pokajao?
Ili pak rasističkom Mržnjom prema Jevrejima – što je i obelodanjeno u njegovim pisanjima?
Putovao sam po Svetu – samo nekako ne pamtim da sam igde video da je neko podigao spomenik jednom Ubici?
Jer, po toj logici – Maje Gojković, Igora Mirovića, Milorada Mirčića – i uopšte naci-Šešeljeve radikalske bulumente – i Charles Manson bi trebao da dobije spomenik – pa možda i Jack Trbosek.
Svi “vešti“ na “upotrebi noža“ – baš kao što je to bio i sam Jaša Tomić.

slobodnavojvodina.org
——————
Ono, tek da se zna i nikad ne smetne s uma, e sad što je stil promenjen, pa se danas u velikosrBske pohode kreće zarđalim kašikama, jebiga, to treba pripisati evolutivnom „progresu“ pohodnika.

Ajde, uživaj malo i opusti se,

vidim,

NIJE TI LAKO,

a ima i tebe na više mesta u klipu,

posebno obrati pažnju na 3.24

PLJUNUTI TI !

http://www.youtube.com/watch?v=D5DVnSF2C3Q

A da te banuju,

NE DAM NI POD RAZNO !

I na poslednju dilemu kod kolebljivaca po pitanju samostalnosti Vojvodine deluješ kao katalizator, čim tebe i tvoje čuju, dileme namah više nema,

SAMOSTALNA VOJVODINA I SCHLUSS!

Luka, posle možemo racinalno i konstruktivno da divanimo do mile volje.

Imaćemo i zarad čega.

Ponavljam i pitam, hoćemo li u tom slučaju znati bolje protiv čega se, pored ostalo, treba boriti u našoj borbi za NEZAVISNU VOJVODINU ?

Nema boljeg reprezenta onog DÉLA srpskog nacionalnog bića, kojeg iz Vojvodine treba POTPUNO ISKORENITI.

„Spavali“ smo sve vreme, nabijali glave u pesak, bežeći od ISTINE, verujući i dalje sopstvenim iluzijama produkovanim gebelsovskim aparatom velikosrpskog hegemonizma, da je moguće i ono sasvim nemoguće, sve vreme dok su ONI smišljeno i sistemski eksploatisali drastično destruirajući kuturne tekovine i civilizacijski habitus Vojvodine.

Ako će TO ZLO, koje nas već čitav vek pritiska i guši, nestati eliminacijom samo Bate/Nimbusa sa ovih stranica, onda sam i ja zdušno za njegovu eliminaciju odavde,

ALI,

HOĆE LI SE TO I DESITI?

Hoće li ZLO nestati samo zbog toga što ćemo postati nesvesni postojanja jednog njegovog déla u vidu prisustva i delovanja samo jednog Nimbusa?

Pa neće, sigurno da neće, ali da ćemo se onda ponovo uljuljkati u iluzije da samo dobro postoji i da samo na propagiranju toga treba da radimo, to je više nego sigurno.

Hoće li fekalije manje smrdeti, ako samo zapušimo nos?

Ne, nego će nam se onda smrad u odeću i dušu zavući, pa će nam isto biti kad jednog trenutka budemo primorani da otpušimo noseve.

FEKALIJE TREBA ELIMINISATI STRUČNO!

Ja rekoh, a oni koji moć imaju nek odluče.

Andjeo Cuvar
Jos je djene psovanje – ali njegovo stalno zazivanje KLANJA…
——————————————————————————————-
Koga su još iz takta mogli da izbace Batini kompleksi niže vrednosti?

Konačno, ja ne živim ni u najmanjoj iluziji da će borba za samostalnost Vojvodine proći tek tako olako, jer Srbija, a Beograd posebno, su tek bez Vojvodine niko i ništa i u sprečavanju takvog jednog razvoja situacije uopšte ne isključujem i tu mogućnost koju Bata priziva, bez obzira što je to iz njegovih usta tek odraz ličnih a ogromnih kompleksa, a koji opet s druge strane služe oštrenju zuba novostasale generacije velikosrpskog, nacističkog podmlatka.

Na tako nešto jednostavno moramo biti spremni i adekvatno se pripremiti, a gušenje takvih signala, koje nam Bata bukvalno na tacni servira, sigurno neće doprineti pripravnosti Vojvođana i za takve teške trenutke.

~°°~°°~°°~
„То ваше урлање за „независном Војводином“, без чињеничног темеља и без икакве одговорности шта можете заправо својим „радом“ донети (не овде, наравно) овом простору је за психијатрију.“
~°°~°°~°°~
Ne bih želo da verujem da ovakav jedan izliv besa, ličnih frustracija, zbog nemogućnosti uticaja na budući razvoj događaja oko Vojvodine, može nekoga da posebno dotakne.