Dnevnik: Hoće li Beograd umeti da prepozna vojvođanske besmrtnike

09 Feb 2009

Srpska

Srpska akademija nauka i umetnosti svake tre?e godine bira nove ?lanove – redovne, dopisne, van radnog sastava i inostrane – a 2009. je baš izborna godina. Predizborna procedura je duga i složena, s radnim kalendarom od celih osam meseci (izborna skupština je 5. novembar), pa su pripreme ve? po?ele. Ogranak SANU u Novom Sadu mora po?etkom maja mora da izabere svoje kandidate i listu prosledi Predsedništvu SANU, kako bi se nastavila objedinjena procedura u odeljenjima.
Naredne dve sedmice novosadski besmrtnici treba da predlože kandidate, u martu sledi prvo, tajno glasanje za nominacije, oni koji koji pro?u idu u naredni krug, pa se tek na drugom, majskom glasanju, dolazi do kandidata Ogranka koji ?e u?i u proceduru odeljenja SANU.
– Mi u Ogranku treba da istaknemo 10-15 najkvalitetnijih nau?nika i umetnika iz Vojvodine, što je posebno otežano, jer me?u našim ?lanovima nemamo likovne i muzi?ke stvaraoce. Kako se ne ose?amo dovoljno kompetentni da ih identifikujemo u našoj sredini, tražimo pomo? odeljenja za likovne i muzi?ke umetnosti, kao i književnost SANU – objašnjava za „Dnevnik“ prof. dr Zoran Kova?evi?, predsednik Ogranka SANU. – Ocenjivanje umetni?kih kvaliteta je kompleksno, pokazatelji mnogo apstraktniji nego kod egzaktnih nauka, ali izvesno da oni koji rade u toj oblasti mogu da osete kreativan rad, te koliki su njegovi originalnost i doprinos. Obratili smo se i Univerzitetu u Novom Sadu, kao kapitalnom pulu istraživa?a i umetnika u Vojvodini, da predloži svoje najzna?ajnije stvaraoce, jer mi iz Ogranka možda ne znamo dovoljno njihove rezultate, naro?ito onih mla?ih. O?ekujemo da ?e nam Senat Univerziteta svoju listu kandidata dostaviti do 24. februara, kako bi Ogranak mogao da i njima glasa. Oni koji ne dobiju dovoljno glasova i ne u?u na listu Ogranka mo?i ?e kao kandidati Univerziteta da idu u dalju proceduru u SANU, ali bez podrške naših ?lanova u odeljenjima i na predizbornoj Konferenciji SANU.
Identifikovanje potencijalnih kandidata iz prirodnih i tehni?kih nauka, po Kova?evi?u, bi?e mnogo lakše jer Ogranak ima akademike tih profila, a tu su i vrlo precizni podaci o radovima, rezultatima i citiranosti iz istraživa?kih kartona koje je ustanovio Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj.
– Ova scientimetrija je od velike pomo?i i ako smo objektivni pri predlaganju ljudi, nema puno promašaja – kaže akademik Kova?evi? i najavljuje da ?e za identifikovanje mogu?ih kandidata iz oblasti medicine Ogranak pomo? tražiti od Akademije medicinskih nauka.
Najdelikatniji dao predizborne procedure odigrava se u odeljenjima SANU, nesumnjivo najkompetentnijem za kandidature iz svog faha, ali, po re?ima akademika Kova?evi?a, odeljenja „mogu biti i najpristrasnija“.
– Ovaj problem postoji i tokom predlaganja kandidata kad se oni najprominentniji zaobilaze. To bih ilustrovao cini?nom opaskom Bertranda Rasela „da ?ovek od nauke nema potrebu da ima publiku, jer o njemu svi imaju lepo mišljenje izuzev njegovih kolega“. Subjektivnost se posebno ogleda u pojavi prisutnoj u toku skoro svih izbora: odeljenja dva puta tajno glasaju o predloženim kandidatima i ?esto se desi da ne budu izabrani vrsni kandidati, pa ?ak ni jedan jedini, naj?eš?e zbog sukoba interesa pojedinih struka ili nau?nih disciplina unutar odeljenja. Naravno, mnogo je važnije da u Akademiju ne budu primljeni oni koji to ne zaslužuju – isti?e naš sagovornik.
Ogranak SANU treba da kandiduje ljude iz Vojvodine, a koliko ?e ih biti uvršeno u društvo besmrtnika, zavisi koliko su jaki ostali kandidati, te, naravno, od mišljenja akademika ko zaslužuje njihov glas. Sigurno je da je konkurencija za ulazak u SANU jaka, a bira se ipak ograni?en broj novih ?lanova jer, iako nema Numerus klausus, ?lanstvo Akademije uglavnom broji oko 150 ljudi.
SANU trenutno ima 145 ?lanova, 88 redovnih i 57 dopisnih, a u Ogranku je 21 ?lan, 15 redovnih i šest dopisnih. Na prethodnim izborima 2006. nije prošao nijedan kandidat Ogranka niti uopšte iz Vojvodine, pa se prinove u novosadskom delu SANU željno o?ekuju u 2009, šest godina posle beri?etnih izbora 2003. Koliko postojanje VANU, koja se deklariše kao regionalna, ali je SANU uopšte ne priznaje, uti?e na „podelu“ me?u nau?nicima i umetnicima u Pokrajini, pa shodno tome i na podelu ukupnog vojvo?anskog korpusa potencijalnih akademika?
– Bilo je ljudi koji su želeli da se kandiduju za SANU, neke smo i mi podsticali, ali su se ipak opredelili za VANU zbog nedoumice da li ?e biti izabrani u ja?oj konkurenciji za SANU- objašnjava akademik Kova?evi?. – Zbog podela „ko ?e gde“ Vojvodini imamo dve „fele“ akademika, ako VANU uopšte bude priznata. Imam utisak da nau?nici i umetnici pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica gravitiraju prema VANU.
Isti?u?i da SANU treba da ima svoju politiku izbora kako u pogledu godina kandidata, ravnoteže izme?u pojedinih nauka, tako i regija zbog demetropolizacije nauke, dr Kova?evi? isti?e da „regije ne mogu o?ekivati da samo po tom principu budu zastupljene ve? se moraju truditi da dostignu takav nau?ni i kulturni nivo da zaista budu konkurentne, a ne da razmišljaju o osnivanju novih akademija ?im su nezadovoljne izborima“.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!