HITEMAN: Bez promene politike proširenja

17 Sep 2014

U novoj Evropskoj komisiji ne postoji izdvojen resor za proširenje, ali to ne znači da će se politika proširenja promeniti

Bernd Hiteman (Huttemann), generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke

U novoj Evropskoj komisiji ne postoji izdvojen resor za proširenje, ali to ne znači da će se politika proširenja promeniti. Zaštita životne sredine takođe nije izdvojena kao zaseban resor, zbog čega su mnoge organizacije negodovale. Pravo na kritički stav i jeste odlika demokratije. Unutrašnji problemi EU, kao i odnosi sa Rusijom, jesu izazov za Srbiju koja ide ka EU. Međutim, najveći deo posla jesu unutrašnje reforme, koje Srbija treba da sprovede nezavisno od pristupanja EU.

Kako gledate na to što u novoj Evropskoj komisiji nema zasebnog resora za proširenje, već je za tu oblast nadležan komesar za politiku susedstva i pregovore o članstvu?

Mislim da je reč o tome da je zauzet objedinjeni pogled na stvari, a možda je tako odlučeno delimično i da bi se malo ublažio otpor (prema proširenju).

Mislim da se put zemalja koje su već u procesu pristupanja, zemalja kandidata, možda može produžiti, ali neće zaustaviti. To je samo pitanje vremena.

Komisija pokušava na prvom mestu da reši probleme Unije, a i jasno je da u narednih pet godina nijedna zemlja neće ući u EU, jer se to ni inače nije očekivalo.

Ipak, i u evropskom medijima bilo je reakcija da će zadatak nadležnog komesara u pogledu proširenja biti pre svega da umiri zemlje koje pregovaraju. Kakav je vaš stav?

Većina novina voli da istakne velike zaključke. Kada je Junker rekao na nemačkoj televiziji da u narednih pet godina Turska neće pristupiti EU bilo je reakcija. Ali naravno da je tako, svi znaju da je reč o procesu za koji je potrebno više vremena.

U našoj mreži u Nemačkoj imamo 230 organizacija, poput ekoloških i omladinskih, i ni one nisu potpuno zadovoljne načinom na koji je Komisija ustrojena. Tako je bilo oštrih kritika zbog toga što više nema zasebnog komesara za životnu sredinu.

Da li to znači da nisu više fokusirani na životnu sredinu? Može biti, ali ne nužno.

Ova Komisija je dosta jedinstvena i nova jer ima objedinjene portfolije.

Ali odlika demokratije je da možete da jasno kažete šta mislite. Tako, ukoliko ste veliki pobornik proširenja, naravno da, kao i organizacije za zaštitu životne sredine, želite da postoji odvojeni komesar. Ne mora da znači da bi politika u ovoj oblasti u tom slučaju bila drugačija.

Šta vidite kao najveći izazov za Srbiju u daljem procesu pristupanja?

Unutrašnji problemi EU su, kao što je bilo i u slučaju Hrvatske, izazov i za Srbiju, a sada postoje i toliko veliki problemi na spoljnom planu sa Rusijim da će možda biti teško da se održi fokus.

Sa druge strane, svaka vlada u Srbiji zna šta treba da uradi, i da to treba uraditi sa ili bez pristupanja EU.

Tako da se može reći da su problemi Ukrajina, Rusija, ili nedostatak volje EU, ali sasvim je izvesno da su najveći izazovi u ovoj zemlji, pravosuđe, korupcija, otvorenost za medije… Reč je o najznačajnijem domaćem zadatku za zemlju, koji ona svakako može da uradi sa ili bez EU.

Domaći zadatak ostaje isti i, iako su spoljni izazovi možda veći, na njega treba usmeriti svu pažnju.

(Smiljana Vukojičić Obradović, EurActiv)

Podelite ovu stranicu!