Hiljadu nijansi diskriminacije Roma

12 Dec 2015

Kako se odnose prema romskoj zajednici, tako i prema koordinatorima

U maju 2005. godine, romska zajednica je po prvi put na lokalnom nivou dobila svog zastupnika, koordinatora za romska pitanja. Uloga koordinatora dodeljena je Zoranu Kalanjošu iz Bačkog Monoštora. Njegovo zaduženje bilo je da na lokalnom nivou sprovodi implementaciju međunarodnog programa Dekada Roma 2005-2015 godine, da ostvaruje saradnju sa lokalnim romskim nevladinim organizacijama i lokalnim institucija i da rešava probleme Roma u opštini Sombor. Od kako je odabran za koordinatora Kalanjoš ostvaruje velike rezultate: načinjena je baza podataka Roma opštine Sombor, povećao se broj upisanih romskih učenika u srednju školu, obezbeđene su stipendije za romske đake, sprovođen je program opismenjavanja i obrazovanja odraslih kao i mnogo šta drugo.

Deset godina je radio u gradskoj upravi Sombora u odelenju za društvene delatnosti, s tim što mu je ugovor na određeno vreme produžavan svake godine. Na polovini poslednjeg angažmana kao koordinatora za romska pitanja – koji je, ovog puta, trebalo da traje dve godine, do oktobra 2016 – zbog velikih pritisaka i maltretiranja, posrednih i neposrednih, Zoran Kalanjoš bio je primoran da u septembru 2015. godine sam da otkaz.

Prethodni redovi samo su šturi isečak iz jedne od priča o mnogobrojnim koordinatorima za romska pitanja u Srbiji i Vojvodini, koje je društvo – na početku – na sav glas promovisalo (promovišući, kasnije se ispostavilo, zapravo samo sopstvene poteze), ukazalo na nužnost njihovog postojanja, hvaleći se velikim pomacima u brizi za romsku zajednicu i njenoj integraciji. U isto vreme, izostalo je uključivanje romskih koordinatora u postojeći pravni sistem. Ta činjenica neregulisanog pravnog statusa otvorila je vrata diskriminaciji – radno mesto koordinatora za romska pitanja, njihova ovlašćenja, uloga i položaj nije uređen zakonima, niti podzakonskim aktima Republike Srbije.

zoltan kalanjos

Zoran Kalanjoš: Bio sam primoran da dam otkaz

Koordinatori za romska pitanja najčešće su jedina veza između lokalne romske zajednice i državnih organa, institucija i službi. Više od polovine njih ni posle višegodišnjeg rada, ili volonterskog angažovanja u gradovima i opštinama nije zaposleno na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu, podaci su Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana. Čak i koordinatori koji su danas stalno zaposleni, prethodno su taj posao više godina obavljali po osnovu ugovora o radu na određeno vreme, ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, što je protivno propisima. U međuvremenu, dok je pokrajinski ombudsman prikupljao podatke i informacije na terenu od septembra 2014. do kraja marta 2015. godine, višegodišnji radni angažman nekoliko koordinatora u Vojvodini prestao je i zbog formalno-pravne neuređenosti ovog pitanja.

Priča druga: Dobrila Nikolić

dobrila“Od 2007. sam angažovana na različite načine, jednu godinu sam radila na osnovu ugovora o delu, a posle toga tri meseca besplatno, da bi mi nakon toga ponudili da pišem projekte za gradsku upravu… Trenutno opet imam ugovor o delu, sve na po dva meseca mi ga produžavaju, do 31. decembra ove godine. Pitala sam jesu li završili budžet, imaju li mesta za mene u sledećoj godinu, ali mi još ništa nisu odgovorili”, kaže Dobrila Nikolić, romska koordinatorka u zrenjaniskoj gradskoj upravi, majka dvoje dece koju sama podiže. “Ovo mi je deveti gradonačelnik, pa valjda neće da se petlja, da menja dosadašnju praksu, pa da nastrada! Pravdaju se – zakon je takav, ne postoji takvo radno mesto, nema novih zapošljavanja… Situacija je užasna: Em sam žena, em sam Romkinja, em koordinatore gledaju kao nužno zlo. Zar mislite da već davno ne bi napravili sistematizaciju radnog mesta da nisam Romkinja? Mislim da je osnovno da se promeni svest i stav i odnos vlasti prema Romima, pa tako i prema romskim koordinatorima. Vlast treba da nam pomogne da bismo mi mogli da pomognemo svom narodu, a ne da nas gledaju i upotrebljavaju samo kao glasačke mašine! Mi koordinatori smo sposobni da pomognemo i većinskom stanovništvu da se oslobodi predrasuda, a i državi da zajedno iskorenimo siromaštvo, a ne da se svi samo povremeno, kad im ustreba, bave tzv. romskim pitanjem”.

Po rečima zamenice Pokrajinskog ombudsmana Eve Vukašinović, analiza položaja koordinatora za romska pitanja u Vojvodini pokazuje da je u odnosu na Rome, uz brojne predrasude i stereotipe u javnosti, prisutna i neposredna i posredna, kolektivna i individualna diskriminacija. Ona se u radu pojedinih organa lokalne samouprave, ustanova, javnih službi i drugih nosilaca javnih ovlašćenja praktikuje kako činjenjem, tako i nečinjenjem. Uprkos pozitivnim koracima učinjenim u pravcu unapređenja položaja Roma u Vojvodini, neki od primera koje navode koordinatori za romska pitanja ukazuju i na teške oblike diskriminacije na granici krivičnog dela.

“Kampanja protiv mene počela je u toku 2015. godine, u vreme kada je došlo do promene vlasti u Somboru”, seća se Zoran Kalanjoš. “U isto vreme dok sam ja godinama na određeno vreme bio angažovan kao koordinator za romska pitanja, raspisali su konkurs za popunjavanje radnog mesta na kojem sam ja već radio! Uz to, uslovi su, između ostalog bili i da kandidat ima završenu najmanje srednju školu i godinu dana radnog iskustva, a čovek koga su oni želeli da prime ima osnovnu školu i nema radnog iskustva. Javio sam se i ja na taj konkurs, iako sam bio u radnom odnosu i sedeo baš na tom radnom mestu. Nakon završene procedure konkursa obojicu su nas obavestili da se to radno mesto neće do daljnjeg popunjavati! Pošto im plan nije uspeo, nedugo potom su ponovo raspisali konkurs, ali su ovog puta našli svog kandidata sa završenom srednjom školom. Namera da me se oslobode bila je očigledna i cela situacija apsurdna, nisam više imao snage za tu farsu – nisam ponovo konkurisao. Dok sam bio na godišnjem odmoru, primili su novog, još jednog romskog koordinatora! U međuvremenu, lokalni funkcioneri su mi ponudili partijsku knjižicu SNS, kao i da postanem pomoćnik novoprimljenog kolege! Tokom tog užasa i maltretiranja neprestano su me seljakali iz kancelarije u kancelariju, praktično sam stalno ‘bio u kutijama’, spakovan. Samo su čekali dan kada ću otići. O stalnim verbalnim pritiscima da i ne govorim – neprestano su mi dobacivali, onako usput, kako ko prođe pored mene i mojih kutija, da ću dobiti otkaz. Na kraju sam sam dao otkaz. Morao sam, nisam to više mogao da podnesem. Bio je to ‘sporazumni’ raskid radnog odnosa 15. avgusta ove godine” – priča Kalanjoš, koji je danas zaposlen na mestu generalnog sekretara Romskog nacionalnog saveta.

“Osnovali smo i Asocijaciju koordinatora za romska pitanja, ali nam nije pošlo za rukom da zaštitimo svoje članove – u poslednjih nekoliko meseci četiri romska koordinatora u Vojvodini dobila su otkaz: u Kovinu, Pančevu, Kikindi i Somboru. Broj koordinatora za romska pitanja se svakim danom smanjuje. Po ovom pitanju je nužna zakonska regulativa, ali izgleda da je jedini put efikasnog komuniciranja s državom preko Evrope. Evropa bi morala da prati implementaciju onoga što se dogovorimo”, kaže Kalanjoš.

Kako romski koodinatori nisu zakonska kategorija, uspostavljanje ovog mehanizma na nivou lokalnih samouprava nije imperativ, već zavisi od procene nadležnih organa jedinice lokalne samouprave da li će angažovati nekog na tim poslovima, za koji vremenski period, koji će biti pravni osnov angažovanja i koja će biti zaduženja te osobe. Nepostojanje pravnog osnova u praksi dovodi do nejednakog položaja romksih koordinatora, nemogućnosti kontinuiranog obavljanja poslova i nedozvoljenih uticaja na njihov rad, upozorava Eva Vukašinović.

Priča treća: Agim Drmaku

agim drmakuZa razliku od mnogih kolega, koordinator za romska pitanja Agim Drmaku ima stalno radno mesto u opštinskoj upravi Beočina. Počeo je 2008. godine i bio prvi koji se zaposlio nakon položenog državnog ispita. Počeo je kroz projekat UNDP-a preko ugovora o saradnji, ova organizacija ga je plaćala godinu dana, a nakon toga opština je imala obavezu da ga zaposli. U tom periodu bilo je desetak koordinatora u zemlji kojima se posrećio takav aranžman. I pored toga, kao i velikih rezultata koje ima za sobom kada je pomoć njegovim sunarodnicima u pitanju, on danas razmišlja da sve napusti.
“Za vreme dekade Roma od 2005. do 2015. godine zacrtali smo velike planove, mnogo smo radili na svom neformalnom obrazovanju, prošli ozbiljne obuke, a pred nama je bio ogroman posao”, kaže Drmaku. Iako su beočinski Romi u boljem položaju od ostalih, jer žive u integrisanom, vrlo uslovnom naselju, danas je većina njih nezaposlena i živi na granici egzistencije. (Dok je postojala Beočinska fabrika cementa gotovo svi su imali radna mesta. Danas od 200 zaposlenih u Cementari, jedan je Rom). Moja uloga koordinatora odnosila se pre svega na unapređivanje svesti o nužnosti obrazovanja, te lakšeg zapošljavanja. U početku sam bio entuzijasta, izgledalo je da ima nade i da sve ima smisla. Vremenom sam uvideo da smo, kako koja vlast dođe, svima nužno zlo. Vrlo je teško uveriti nadležne iz bilo koje političke opcije da daju novac za neke od projekata, koji bi poboljšali položaj Roma. Za to uglavnom nema novca! I sistematizacija je problem – smestili su nas u društvene delatnosti, svima odgovara da ja ustvari ništa ne radim, da se samo zadovolji forma da koordinator postoji. Moj šef bi trebalo da poznaje materiju, da se zalaže da se naši projekti ostvare, da me zastupa i štiti, a ne ja sam. Zaposlili su me na papiru i tu je tačka. Ne vidim napredak, jako sam razočaran, platom od 25 hiljada ne mogu da izdržavam troje dece i ženu, razmišljam da sve napustim – nikog ne interesuje romska zajednica. Paralelno sa Romima, hajde malo da edukujemo većinsko stanovništvo i političku elitu, koji imaju čini se neiskorenjive predrasude i večno nas smatraju građanima drugog reda. Kako se odnose prema romskoj zajednici, tako i prema koordinatorima!”

Zbog formalno-pravne neuređenosti položaja koordinatora institucija Pokrajinskog ombudsmana je nakon analize njihovog položaja iznela i preporuke kako bi valjalo regulisati ovo pitanje i o tome izvestila sve nadležne pokrajinske i državne organe.

“Jedna od preporuka je i da se dopuni Zakon o lokalnoj samoupravi na taj način što bi se iza člana 98 dodao novi član. Taj član bi predvideo da se u svim jedinicama lokalne samouprave u kojima pripadnici romske nacionalne manjine čine više od pet odsto ukupnog broja stanovnika (prema poslednjem popisu) uspostavlja koordinator za romska pitanja, koji bi pružao stručnu i tehničku pomoć u unapređenju položaja Roma. U lokalnim samoupravama u kojima Romi čine manje od pet odsto stanovništva uspostavljanje koordinatora za romska pitanja predstavljalo bi samo mogućnost, a ne i obavezu”, kaže saradnica Pokrajinskog ombudsmana Ankica Dragin.

eva vuksanovic

Eva Vukašinović: Zakonski regulisati romske koordinatore

Većina koordinatora je angažovana na osnovu konkursa, koji su raspisani u okviru raznih projekata za unapređenje položaja Roma. Kada se projekat završi, neretko prestaje i potreba za koordinatorom, odnosno on biva otpušten. Kao i nazivi radnih mesta, i osnovi po kom su koordinatori zaposleni su različiti: Najviše njih (10) radi u lokalnoj samoupravi, pet koordinatora je zaposleno u romskoj organizaciji civilnog društva ali ujedno obavlja i poslove koordinatora, samostalno ili u saradnji sa nekim drugim u lokalnoj upravi. Jedan koordinator radi kao pedagoški asistent, dok se jedan bavi trgovinom, a posao koordinatora za romska pitanja u lokalnoj samoupravi obavlja volonterski. Od ukupno 17 od kojih je ombudsman prikupio podatke, njih sedam je u radnom odnosu u lokalnoj samoupravi, četvoro su volonteri, troje je angažovano po osnovu ugovora o delu, dvoje po osnovu rešenja lokalne samouprave, a jedna osoba ima ugovor o privremeno-povremenim poslovima.

Registar zanimanja 

“Apelujemo na nadležne da osmisle način na koji bi koordinatori za romska pitanja mogli da steknu formalno obrazovanje za obavljanje ovog posla i da o tome dobiju validnu potvrdu, koja će biti priznata i na tržištu rada. Uz to, u novi registar zanimanja, koji je u našoj zemlji trenutno u pripremi, potrebno je uvrstiti i zanimanje, koje odgovara vrsti posla koordinatora za romska pitanja”, kazala je saradnica pokrajinskog ombudsmana Ankica Dragin na nedavno održanoj beogradskoj konferenciji “Sistemi podrške za uanapređenje obrazovanje Roma i Romkinja”.

Ombudsman smatra da ugovori o privremenim i povremenim poslovima, ugovori o delu, kao ni rešenja, kao osnovi angažovanja koordinatora, nisu u skladu sa zakonom, jer ne odgovaraju ni prirodi poslova koje oni obavljaju, niti periodu tokom kog postoji potreba za njihovim angažovanjem. Uz to, radno angažovanje po ovim osnovama onemogućava ostvarivanje pojedinih prava po osnovu radnog odnosa u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite, kao i penzijskog osiguranja. A samo postojanje različitih osnova angažovanja koordinatora u lokalnim samoupravama protivno je i načelu nediskriminacije, jer se, osobe koje obavljaju suštinski isti posao kod istog poslodavca tretiraju na različit, odnosno neravnopravan način, smatra pokrajinski ombudsman.

Branislava Opranović (Autonomija)

grb_vojvodinaTekst “Hiljadu nijansi diskriminacije Roma” nastao je u okviru projekta “Antidiskriminaciono novinarstvo”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Nezavisno društvo novinara Vojvodine i redakcija “Autonomije”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata.

Podelite ovu stranicu!