Hasanaginica: Neću da rađam za državu, za narod, za veru i naciju…

20 Apr 2018

Bila bi laž i velika prevara o “Hasanaginici” - baladi, koja je nakon nemačkog jezika, odmah potom prevedena na mađarski jezik – govoriti samo kao o priči iz 18. veka

“Neću da rađam jer tako treba. Neću da rađam, da ne bih bila sama, da bih bila kompletna, jer je to moja biološka predispozicija…Neću da rađam da bih bila žena… Neću da rađam za državu, za narod, za veru i naciju. Neću da rađam za vojsku, za masovne grobnice… Neću da rađam jer smo mali narod, jer smo manjina… neću da rađam jer tako kaže premijer, pop, crkva i komisija za natalitet… Neću da rađam… Ja želim sebe. Ja sam ja.”

Ovim strašnim, glasnim, odsečnim, reskim, sigurnim, očajnim, smelim, buntovničkim kricima u ludačkom tempu i ritmu glumica Marta Bereš u ulozi Hasanaginice (gošća iz teatra Deže Kostolanji) najavila je juče na sceni Novosadskog pozorišta (Ujvideki sinhaz) predstavu “Hasanaginica” po motivima drame Ljubomira Simovića, u viđenju reditelja Andraša Urbana.

Scenografiju potpisuje takođe Andraš Urban, kostime je izradila Milica Grbić Komazec. Muziku je komponovala Irena Popović Dragović, dramaturg je Vedrana Božinović, a saradnik reditelja i prevodilac je Robert Lenard.

Segment iz predstave, čija će premijera biti u utorak 24. aprila u 19 sati u Novosadskom pozorištu novinarima je bio predstavljen na pres konferenciji.

Bila bi laž i velika prevara o “Hasanaginici” – baladi, koja je nakon nemačkog jezika, odmah potom prevedena na mađarski jezik – govoriti samo kao o priči i 18. veka.

Danas kada smo svedoci da žene, manjine, građana nemaju mogućnosti da utiču na stvarnost, uprkos svojim htenjima, kada smo navikli da politički korektno govorimo, a iza toga stoji neistina – skloni smo da se “pokrivamo” pričom da je “Hasanaginica priča o životu od pre tri veka. Mi govorimo o problemu jednog društva u kome nije najveći problem odnos muškarca i žene, već pojedinca u položaju žrtve i sistema – nasilnika – smatra reditlj Andraš Urban.

On se zapitao ne uče li i danas nas da su poruke iz “Hasanaginice” – da su strah, stid, sramota, pokornost – i danas naše najveće vrline i daju li nam do znanja da treba da budemo strpljivi i da ćemo u raju biti srećni.

Songovi u ovoj predstavi su plod bunta, nemoći i bol kaže Marta Bereš.

“Ja sam u stvarnosti okružena fantastičnim muškarcima… Mislim da smo svi, da je svako od nas, ponekad i žrtva i nasilnik… Strašno je šta radimo jedni drugima… Važno je da se zapitamo šta možemo da uradimo protiv naše nemoći, jer, na žalost, baviti se samo okruženjem i društvom je, često udaranje glavom u zid. Moramo stati i priznati da svaki čovek mora da preuzme odgovornost za svoj života, da reaguje, da menja a ne da krivi druge”, smatra Marta Bereš i dodaje da misli da je Hasanaginica osetljiva, osećajna i produhovljena i da ne može protiv društvenih i načenih struktura.

“Slaba , možda! Mnogi ljudi su mi rekli: Ja sam Hasanaginica”…, dodaje.

U izrazito muzičkoj predstavi, koja je zapravo pank koncert, uz gitare i bubnjeve, pojavljuju se i gusle, a Hasanaga, koga igra Daniel Husta, svira bas gitaru, o viđenju svoje uloge kaže: Hasanaga je ambiciozan, izdigao se iz siromaštva, ugrabio sve sam, pa i ženu, uspeo, a sve se to raspalo zbog stega, predrasuda, tradicije i namenutog načina života. Pokazaćemo da se i pank može svirati guslama.

Srpsko-hrvatsko-bošnjačka heroina nema ni ime

Ovo je Hasanaginica koju bih ja ovak volela da igram. Najveća nacionalna heroina, za koju Srbi, Hrvati i Bošnjaci ne mogu da se dogovore čija je, nema ni ime! Dakle, ta naša balkanska heroina se ne buni, ona trpi i dostojanstveno umire! Ona se, a, to malo ko zna, bar tako govore istorijske, ne znamo baš koliko pouzdane tvrdnje, zove Fatima Arapović. Ali to nikom nije važno! – opominje dramaturškinja “Hasanaginice” Vedrana Božinović, glumica Narodnog pozoriša u Sarajevu.

Ona je dodala da smatra da pozorište ne sme da se bavi klasicima tako što će ih lepo pročitati, već ono mora da kaže: Lažu vas na televiziji, to nije tako! Ne morate biti moralni pobednik da biste pobedili na kraju! Da nije umrla, Hasanaginici ne bi niko verovao. Niko je nije pitao šta bi ona želela. Danas možda imamo kraće suknje i veće dekoltee, ali nismo puno odmakli od njenog vremena!

Branislava Opranović (Autonomija), Foto: Branko Lučić

 

Podelite ovu stranicu!