Haos u vojvođanskim medijima

22 Apr 2009

– Radiodifuzni i Zakon o informisanju ne dozvoljavaju državi da bude vlasnik medija, ali oni o gradu i lokalnoj samo…

ospriv1.jpg– Radiodifuzni i Zakon o informisanju ne dozvoljavaju državi da bude vlasnik medija, ali oni o gradu i lokalnoj samoupravi tu mogu?nost predvi?aju. Zbog ove kolizije, u Vojvodini vlada dirigovani haos, a država ništa ne preduzima: zapo?ete su, pa stopirane, privatizacije medija, njihov broj se smanjuje, a novinari otpuštaju – rekao je u Skupštini Vojvodine, na okruglom stolu „Privatizacija medija i postprivatizacioni proces”, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Dinko Gruhonji?, i dodao da ima naznaka iz Ministarstva kulture da ?e do 1. maja obnarodovati program, te se nada da ?e i strategiju o medijima.
Pokrajinska vicepremijerka i sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova naglasila je da su Republici ponudili modele privatizacije medija u Vojvodini, ali odgovora nema, mada su kompetentni imali vremena da obi?u medije u Pokrajini i vide kakva je privatizacija najprihvatljivija. Ovako se u nju krenulo bez pripreme, pa ne ?udi što je sve prošlo neuspešno. Situacija u lokalnim medijima je neizdrživa jer ni novinari, ni lokalne samouprave ne znaju šta da rade.
U analizi privatizacije i postprivatizacionih procesa u vojvo?anskim medijima, ?iji je autor eskpert Žužana Seren?eš, izme?u ostalog se navodi da se trenutno ne nazire ni jasna politi?ka volja donosilaca odluke, a još manje konkretni modeli za okon?anje privatizacije medija, a konfuziju dodatno uve?avaju pojedina zalaganja za to da neki mediji budu izuzeti iz privatizacije – oni koji emituju programe na više jezika – ili ona koja zagovaraju rešenja opštinskih ili regionalnih javnih servisa, ?ime se odstupa od prvobitno koncepta medijskog sistema. Ona je ukazala i na to da je privatizacija, bezmalo sedam godina nakon usvajanja Zakona o radiodifuziji i gotovo šest od usvajanja onog o javnom informisanju, u oblasti lokalnih elektronskih medija zako?ena, uz neizvesnost kad bi i kako mogla da se okon?a. Po podacima Agencije za privatizaciju, u 58 lokalnih medija „na struju“ vlasni?ka transformacija je prekinuta, a od toga u Vojvodini u 20, koji emituju program na srpskom i jezicima nacionalnih manjina.

Šmitov model nadgledao OEBS

Privatizacija Radio Srbobrana je jedan od retkih svetlih primera koji se u Analizi privatizacije medija u Vojvodini navodi. Ve?inski udeo kapitala je za 580.000 dinara na aukciji po?etkom 2007. kupio konzoricijum zaposlenih, kojeg je formirao novinar Ivica Šmit, a lane je, kupovinom udela iz privatizacionog registra Akcijskog fonda, 100 odsto zaokružio vlasništvo. Šmit je tad obrazložio da „postupak prodaje koji zagovara Agencija ne nudi nikakvu sigurnost radnicima”, jer se nigde ne pominje nastavak nezavisne ure?iva?ke politike, programske šeme na više jezika, niti zaštita zaposlenih od novog vlasnika. Ina?e, pred privatizaciju je ova grupa radnika pozvala OEBS i tražila da je oni nagdgledaju.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!