HANSJERG AJF: Opravdana briga zbog rusko-srpskih odnosa

22 Nov 2014

"Neprihvatljivo bi bilo ukoliko bi napori Moskve da proširi svoj uticaj sprečavali približavanje Srbije Evropskoj uniji"

DW: Gospodine Ajf, već je u medijima postalo opšte mesto da se nalazimo u novom Hladnom ratu ili nastavku onog starog. Šta očekujete u situaciji kada dijalog i diplomatija ne daju rezultate?

Hansjerg Ajf: Hladni rat između Zapada i Istoka okončan je pre više od 20 godina. Nema smisla primenjivati forme iz prošlosti na sadašnjost. Danas treba poštovati pravila mirnog nenasilnog suživota koja su svojevremeno zapisana u Helsinškoj deklaraciji. Nema alternative rešavanju ukrajinske krize pregovorima, čak i kada ti pregovori zahtevaju veći kapacitet pluća. Rusija ne može imati interes u učvršćivanju sadašnjeg stanja koje u znatnoj meri opterećuje njene odnose sa Evropom i Severnom Amerikom.

DW: Nemačka kancelarka je pomenula ruski uticaj na Balkanu i posebno Srbiji. Nedeljnik Špigel citira iz analize berlinskog Ministarstva spoljnih poslova da Rusija u Srbiji poentira „panslovenskom retorikom“, istu temu na dve strane razrađuje i nedeljnik Cajt. Da li Vi delite tu zabrinutost?

Hansjerg Ajf: Sa jedne strane, Srbija neguje tradicionalne odnose sa Rusijom, a sa druge, teži članstvu u Evropskoj uniji. Tamo veruju da oba cilja mogu biti ostvarena u jednakoj meri. Neprihvatljivo bi bilo ukoliko bi napori Moskve da proširi svoj uticaj – što je vidljivo u poslednje vreme – sprečavali približavanje Srbije Evropskoj uniji.

DW: Možete li bliže da definišete taj interes Rusije koji je, kažete, vidljiv?

Hansjerg Ajf: Pada u oči da Rusija pojačava napore da ojača uticaj i svoje ekonomske i kulturne pozicije u jugoistočnoj Evropi. To je najjasnije upravo u Srbiji, tradicionalno najvažnijem ruskom partneru u regionu. U ratovima tokom raspada Jugoslavije je Rusija politički podržavala Srbiju, što i danas traje kroz pitanje Kosova. Imamo i novo „strateško partnerstvo“ koje podrazumeva zajedničke vojne vežbe i razmenu obaveštajnih podataka i personala. Najveći deo srpske energetike kontrolišu ruske firme, a Moskva se probija i u bankarski sektor. Bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini olakšava razmenu robe. Aktiviraju se sve kulturne veze koje počivaju na zajedničkom pravoslavnom tonu. Rusija može da računa na brojne pristalice posebno među srpskim desničarima, ali i zvanični Beograd je priredio Putinu grandiozan doček u sklopu proslave godišnjice oslobođenja od fašizma. Manje, ali ipak osetno je rusko prisustvo u Crnoj Gori. Kremlj u BiH podržava Milorada Dodika koji se opire svakom pokušaju da se država učini funkcionalnom.

DW: Kakav je na to odgovor Nemačke?

Hansjerg Ajf: Nemačka se zalaže za integraciju Srbije u EU, baš kao i u slučaju svih ostalih zemalja nastalih iz Jugoslavije – ukoliko ispune uslove. To je Nemačka politika od kraja Jugoslavije. U slučaju Srbije među političke uslove spada konačni dogovor Beograda i Prištine. Kasnije će Srbija morati da obezbedi situaciju u kojoj je Rusija neće sputavati na evropskom putu. Rusko držanje u Ukrajini i razvoj rusko-srpskih odnosa dokazuju da je ova briga opravdana.

DW: Balkan je često stradao u geopolitičkim sukobima. Da li je ovo najava nove epizode?

Hansjerg Ajf: Trenutno Balkanu ne preti rat velikih sila kao 1914. ili 1941. Ali kako vidimo, to ne isključuje borbu za uticaj. Slobodnu konkurenciju u osnovi treba pozdraviti – ukoliko ona koristi regionu i ne narušava odnose među konkurentima.

DW: Mnogi tvrde da je Nemačka u poslednjih deset godina bila pasivna u politici prema Balkanu. Izgleda da se to u poslednjih godinu dana menja, skoro svakog meseca su neke konferencije posvećene regionu. Kako objašnjavate ovaj obrt u Berlinu?

DW: Ne slažem se da je Nemačka u poslednjoj dekadi bila pasivna na Balkanu. Ali da, rešenja tvrdokornih postjugoslovenskih problema su hitno neophodna jer oni sprečavaju punu integraciju regiona u EU. Tu mislim na dogovor Srbije i Kosova, stabilizaciju Bosne i svađu Makedonije i Grčke oko imena. Stoga je logično i vredno podrške što se članice EU poput Nemačke u poslednje vreme još jače angažuju na Balkanu.

DW: Ali signali Evropske komisije nisu pozitivni za region – rečeno je da najmanje pet godina neće biti proširenja Unije. Sve je manje i zapadnih investicija. Nije li logično onda okretanje ruskom i možda kineskom kapitalu?

Hansjerg Ajf: Strane investicije treba da donesu privrednu korist, ali da istovremeno ne stvaraju političku zavisnost zemlje u koju se investira. Ukoliko su ta dva uslova ispunjena, onda je tek od drugorazrednog značaja odakle dolaze investicije.

*Doktor Hansjerg Ajf (1933), nemački je pravnik i bivši diplomata. Bio je u nemačkim predstavništvima u Bostonu, Abidžanu, Tel Avivu i Beogradu – gde je bio poslednji ambasador Nemačke u SFR Jugoslaviji. Posle odlaska u penziju 1998. vodio je tehničku misiju OEBS-a u SRJ i predstavljao NATO u Makedoniji.

(Boris Georgievski, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!